Slavni Čačanin dobio učionicu u Gimnaziji

Legendarni srpski oficir Dragutin Gavrilović dobio je svoju učionici u čačanskoj Gimnaziji, školi koju je pohađao krajem 19. veka.

To je deo programa obeležavanja velikog jubileja Gimnazije – 180 godina od osnivanja škole i 90 godina od useljenja u novu zgradu. Da se jedna učionica nazove po ovom srpskom oficiru bio je predlog aktiva profesora istorije ove škole, koji su tim povodom pripremili i svečani program.

-Kada govorimo o Dragutinu Gavriloviću, naša prva asocijacija je njegov čuveni govor koji je uputio vojnicima Desetog puka u vreme odbrane Beograda 1915. godine. Mi smo se potrudili da sakupimo i manje poznate informacije o njegovom životu i radu. Dragutin Gavrilović je naš zemljak, Čačanin, i bio je đak čačanske Gimnazije. Povodom proslave 180 godina škole, odlučili smo da jednu od učionica posvetimo ovom čoveku koji je ostavio trag u istoriji našeg grada, zemlje i naroda. Čućemo nekoliko značajnih činjenica koji su vezani za njega kao gimnazijalca, za Dragutina Gavrilovića i njegovu oficirsku karijeru, rekla nam je Slavica Negojević, profesorka istorije, koja pozdravlja odluku da se na ovaj način škola oduži velikanima jer se na taj način  daje doprinos negovanju kulture sećanja.

Kao posebno zanimljiv detalj iz njegovih školskih dana profesorka Negojević ističe podatak da je voleo latinski jezik, ali da je ipak odlučio da upiše oficirsku školu.

-Jedan od zanimljivih detalja je taj što je imao afiniteta prema latinskom jeziku. Međutim, nije studirao klasične nauke, konkurisao je za oficirsku školu, tako da je na taj način drugim putem krenula njegova karijera, napominje profesorka Negojević.

Program o Dragutinu Gavriloviću pripremile su učenice Sofija Dimitrijević, Natalija Petrović i Sara Kovačević.

Rođen u Čačku, umro siromašan u Beogradu

Legendarni major Dragutin Gavrilović  sahranjen je u iscepanim čakširama, bez vojnih počasti, u grobnici svoje rođake na Novom groblju u Beogradu.

Dragutin Gavrilović rođen je u Čačku 25. maja 1882. godine. Na kući u kojoj je živeo, u Ulici cara Lazara, postavljeno je spomen obeležje. Vojnu Akademiju je završio 1901. godine, posle koje je dobio službu u rodnom Čačku gde je postavljen  za komandanta 10. pešadijskog puka Moravske divizije stacioniranog u današnjoj kasarni Ratko Mitrović. U Balkanskim ratovima učestvovao je gotovo svim bitkama naše vojske i u njima se istakao kao požrtvovan, sposoban i hrabar oficir. Stekao je veliki ugled i među vojnicima i među oficirima (nije ona slavna odbrana Beograda slučajno pala na njega). Učestvovao je i u prvim  pobedama srpske vojske u Prvom svetskom ratu tokom 1914. 

Sa oficirima Jugoslovenske kraljevske vojske, tada pukovnik Gavrilović je zarobljen 16. aprila 1941. u Sarajevu, odakle je interniran u Nemačku. Iz logora je odbio da kao najstariji zarobljenik izađe prvi. Izašao je poslednji.

Major pred početak rata i po izlasku iz logora 1945.

Po izlasku iz logora vratio se u Beograd. Željan da se prošeta beogradskim ulicama, obukao je jedino raspoloživo odelo, paradnu oficirsku uniformu sa širokim crvenim lampasima (ukrasne trake na pantalonama).

Na ulici su ga uočili uvek budni, revnosni skojevci, i verovatno provocirani njegovim izgledom, brutalno pretukli.Gavrilović je nekako došao do kuće i posle kraćeg bolovanja preminuo. Međutim, tu se priča ne završava. Dok je ležao u kući na odru, upala je grupa mladih aktivista i isekla lampase da od njih reže petokrake. Vrli skojevci su se postarali da Gavrilović ode u večnu kuću u istom odelu u kojem se rodio – nag!