Slavno ime za najstariju školu
Основна школа „Вук Караџић“ је најстарија образовна установа у Чачку – убраја се међу најдуговечније школе у целој држави. На основу Карађорђевог писма из фебруара 1809. године се зна да је школа тада радила.
С обзиром да нема старијих докумената, ту годину сматрамо за почетну у организованом световном образовању града на Морави (то не значи да школа није почела са радом неку годину раније).
Свих протеклих 215 година школа је радила у континуитету и имала само два дужа прекида рада: шест-седам година по пропасти Првог српског устанка и две године за време Великог рата.
До 1937. године ово је била једина градска основна школа, у чија четири разреда је ишло око хиљаду ученика у 20 одељења. Тада се на кадровској бази школе отвара Школа „Војводе Степе“, која је организационо све до 1954. године припадала овој школи.
Школа је неколико пута мењала име: више од 12 деценија звала се Чачанска основна (нормална) школа, потом пред Други светски рат и за време рата Државна народна школа у Чачку, после ослобођења Народна школа Чачак, а 1954. добија име Основна школа број један.
Савет за просвету и културу Народног одбора Градске општине Чачак на седници одржаној 10. августа 1954. године донео је решење да од почетка школске 1954/1955. године у Чачку буду две основне школе са посебном управом и администрацијом.
Одлучено је да се основна школа која се налази у Улици Светозара Марковића (сада Улица Господара Јована) назива Основна школа број један, а основна школа која се налази у Улици 29. новембра (сада Улица Епископа Никифора Максимовића) Основна школа број два. Према том решењу инвентар и учила, која су се до тада водила као својина Прве основне школе поделиће се споразумно, а број одељења би требало да буде приближно једнак.
Наглашено је да су овакво решење иницирали број одељења и ученика у основним школама и удаљеност постојећих школских зграда. /Решење број 14121/1954, које је потписао секретар Секретаријата за просвету и културу Народног одбора градске општине Чачак Војимир Павловић./
Два и по месеца касније Народни одбор Градске општине Чачак на седници одржаној 25. октобра 1954. године, усвајајући предлог свог Савета за просвету и културу, донео је решење по коме ће се Основна школа број један од тада звати Основна школа „Вук Караџић“. Истовремено је Друга основна школа понела име песника Јована Јовановића Змаја. /Решење број 18779/1954 потписао је председник Градске општине Чачак Вучко Г. Милошевић./
Већ следеће године школа има осам разреда и ново име: Прва осмогодишња школа у Чачку. Одлуком Народног одбора градске општине Чачак на предлог Савета за просвету и културу од 29. августа 1955. године Основна школа „Вук Караџић“ претворена је у Прву осмогодишњу школу у Чачку.
/Решење број 15159/1955 потписао је председник Градске општине Чачак Вучко Милошевић./ Школа је састављена од једног дела ученика дотадашње школе и од парних одељења нижих разреда Мушке и Женске гимназије (од којих су формирани виши разреди ове школе).
/Од непарних одељења нижих разреда Мушке и Женске чачанске гимназије и једног дела ученика дотадашње Основне школе „Вук Караџић“ основана је Друга осмогодишња школа (данас ОШ „Филип Филиповић“), док је школа у Циганмали „Јован Јовановић Змај“ понела назив Трећа осмогодишња школа (сада ОШ „Милица Павловић“)./
Коначно, у априлу 1959. године Народни одбор општине Чачак донео је одлуку да се Прва осмогодишња школа назове Основна школа „Вук Караџић“. Истовремено додељена су имена и другим школама: Трећа осмогодишња – ОШ „Милица Павловић“, а школа у Трнави ОШ „Милица Вучетић“.
Без икакве сумње, Вук Караџић је најзначајнија личност у културној историји Срба. О значају Вука и његовог дела за наше образовање и културу можда најбоље говори податак да око 110 школа у свом називу са поносом носи његово име. Школе са именом Вука Караџића не налазе се само у Србији, већ их има у Босни и Херцеговини и Црној Гори, и то не само основне, већ и средње школе.
У Републици Србији има скоро 80 основних школа које се називају по Вуку и налазе се на целој њеној територији, у следећима местима: Београд и београдска насеља Рипањ, Сремчица и Сурчин; Бадовинци (код Богатића), Блажево (код Бруса), Бор, Велика Грабовница (код Лесковца), Велики Извор (код Зајечара), Витошевац (код Ражња), Врање, Глоговац (код Јагодине), Дољевац (код Ниша), Доњи Милановац, Доњи Стајевац (код Трговишта), Житковац (код Алексинца), Житни Поток (код Прокупља), Јасеново (код Нове Вароши), Каона (у Драгачеву), Кладница (код Сјенице), Кладово, Кнић, Књажевац, Крагујевац, Краљево, Крњево (код Велике Плане), Крушевац, Лебане, Левосоје (код Бујановца), Лесковац, Липе (код Смедерева), Липница (у Гружи), Лозница, Мајиловац (код Великог Градишта), Неготин, Ниш, Нови Пазар, Пирот, Пожаревац, Поточац (код Параћина), Прешево, Прибој, Ресавица (код Деспотовца), Смедеревска Паланка, Степојевац (код Лазаревца), Стојник (код Аранђеловца), Стубал (код Владичиног Хана), Сурдулица, Тегошница (код Власотинаца), Тутин, Ћуприја, Чачак и Шабац, као и Основна музичка школа у Лозници и Спомен школа у Тршићу; Адашевци (код Шида) у Срему; Бајмок (код Суботице), Бач, Бачка Паланка, Бачко Добро Поље (код Врбаса), Дероње (код Оџака), Криваја (код Бачке Тополе), Ловћенац (код Малог Иђоша), Нови Сад, Србобран и Црвенка, као и Школа за основно и средње образовање са домом у Сомбору у Бачкој; Вршац, Зрењанин, Кикинда, Конак (код Сечња), Старчево (код Панчева) у Банату; Звечан, Лепина (код Липљана), Прилужје (код Вучитрна), Сочаница (код Лепосавића), Угљаре (Косово Поље) и Шилово (код Гњилана) на Косову и Метохији.
Поред њих, основне школе са именом Вука Караџића до пред крај прошлог века имала су следећа косовска насеља: Доња Дубница (код Вучитрна), Ђаковица, Горње Неродимље (код Урошевца), Клина (код Урошевца), Новаке (код Призрена), Ораховац, Пећ, Приштина, Сува Река и Укча (код Истока). Ове школе су угашене одласком Срба из наведених места. Основне школе у Босни и Херцеговини које носе Вуково име налазе се у местима: Бања Лука, Бараћи (Мркоњић Град), Бијељина, Братунац, Витковци (Теслић), Вишеград, Власеница, Добој, Доњи Вијачани (Прњавор), Живинице (Кнежево), Забрђе (Угљевик), Језеро (Јајце), Козарска Дубица, Нови Град, Омарска (Приједор), Петрово, Роћевић (Зворник), Ситнеши (Србац), Теслић, Требиње и Турјак (Градишка). Црногорске основне школе у Беранама, Бијелом Пољу и Подгорици називају се по Вуку Караџићу.
Неколико средњих школа у Србији носи Вуково име: Средња школа у Бабушници (до 2018. била је Гимназија), Економско-угоститељска школа у Великој Плани, Гимназија у Лозници, Средња школа у Љубовији, Средња школа у Сечњу, Економско-трговинска школа у Старој Пазови и Гимназија у Трстенику.
Светислав Љ. Марковић
_____________________________________________________
Тај велики рат су вас натерали енглези да га тако зовете ?
Tebra, uzmi lekić, biće ti lakše.
Naša najbolja škola!