Slučaj „tetkice“ pred tužbom Savetu Evrope

Zaposleni u školama koji rade za minimalac, a koji su poslednjih meseci izgubili već dobijene sporove protiv države koja im je mimo zakona zaračunavala topli obrok i regres, mogli bi da dobiju podršku i ostalih sektora i sindikata ne samo prosvete, već i zdravstva, vojske, pravosuđa.

Jer gotovo u svim javnim službama oni sa minimalnim platama ne dobijaju regres i topli obrok kao posebnu naknadu već kao deo svoje već minimalne zarade.

Dalja borba i žalba Savetu Evrope najavljena je juče, a predsednik Nezavisnog sindikata prosvete Vojvodine Dušan Kokot za Danas kaže da je to samo prvi korak i da su pozvali sve sindikate da se pridruže.

“Ova tema je od tolike važnosti, da ako je potrebno treba da se desi i bunt, jer ova tema je više nego dovoljna da opravda jednu takvu situaciju. Sud je ovim presudama rekao da neka prava mogu da budu sadržana u plati, a da ne budu vidljiva i da je potpuno jasno da ih nema, a sud je prihvatio stanovište da je važnije šta piše na koverti nego šta je u koverti”, ističe Kokot.

Koliko sutra zakonodavac može da umesto tačke tamo gde se kaže da je regres i topli obrok sastavni deo zarade, stavi zarez i doda i putne troškove, minuli rad i rad vikendom, napominje on.

Sud je dao legitimitet da se tako nešto uradi u budućnosti, ističe Kokot i dodaje da je u njegovom sektoru, prosveti, 30 odsto na minimalcu, što je nekih 30.000 zaposlenih.

“Kada bi cena rada bila takva da proizvodi minimalac plus 10 odsto onda ne bismo imali tužbe, ali bi onda profesor bio na 120.000, a hirurg specijalista na 180.000 dinara. I to nisu nerealni brojevi, to su brojevi koje smo imali do 2009. godine. Kako da zadržite specijalistu ako nema bar 1.500 evra platu, nije realno”, ističe Kokot.

Tih 1.500 evra plate za lekara ili profesora je donja granica opstanka, napominje on, jer u prosveti je situacija da je 20 do 30 odsto zaposlenih nestručno, jer neće niko da radi.

“Neće niko da završava fakultete da radi u prosveti. Na ovu sramotu, kao što je korekcija koja je lekare oborila na 50 odsto njegove plate, profesora takođe, još pričamo i da li nam pripada kifla. Ako ćutimo sada, kada ćemo progovoriti”, napominje naš sagovornik.

Kokot kaže da veruje da društvenih promena nema bez socijalnih, da ljudi moraju da razumeju da nije zlatno doba i da svako treba da pogleda u novčanik.

“Sindikat je danas uputio dopis svim članovima da se izjasne o tome da li imaju u plati topli obrok i regres ili nemaju, ako misle da nemaju da vidimo šta ćemo da radimo. Narednih nekoliko dana imaću rezultate, napravićemo novu konferenciju, ova priča će se graditi, ne može i ne treba sve odjednom. Još nije zrelo da ljudi izađu masovno na ulicu, ali može postati”, ističe Kokot.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže da će proslediti poziv svima da se uključe jer je ovo tema koja se tiče svih, ne samo zaposlenih u javnom sektoru.

“Nisam siguran da ćemo uspeti oko ovako opšte i bazične stvari da se dogovorimo. Postoji mogućnost i da se podnese kolektivna tužba Savetu Evrope, ali kod nas je borba otežana jer svaki radnik zasebno mora da vodi svoj spor jer nema kolektivnih tužbi”, ističe Panić.

On kaže da su se četiri sindikata za sada dogovorila da istraju u zahtevima i da je jasno što se tiče zakona šta se dešava i kako su plate snižene na veštački način u javnom sektoru.

“Govori se da je dovoljno novca u budžetu, ali ovo sa toplim obrocima i regresima govori ustvari da novca nema. Ili ako novca ima da bar javno kažu šta je sve bitnije, za šta se izdvaja sve novac, a da topli obrok i regres nisu bitni”, naglašava Panić.

On kaže da ne zna koliko je tačno zaposlenih u zdravstvu na minimalnoj zaradi, ali da je sigurno nekih 10 odsto. Panić napominje da za te naknade u zakonu piše ako ima novca u budžetu, da Vlada konsultuje SES, ali da se u stvari o njima godinama ne diskutuje i da je to razlog zbog čega je i odložen zakon o platnim razredima do 2025. godine.

Prema Zakonu o platama, regres i topli obrok nalaze se u koeficijentu i oni predstavljaju dodatak na platu. Minimalna zarada se isplaćuje kao najniža zarada za standardni radni učinak i vreme provedeno na radu, i u njoj ne može biti sadržan nijedan dodatak.

Na stotine zaposlenih u prosveti je zato tužilo državu i najpre dobilo presude na osnovu kojih je država bila dužna da isplati odštete za poslednje tri godine tokom kojih im plate nisu bile uvećane za topli obrok i regres. Međutim, VKS je te presude preinačio, a žalbe su odbijene tako da su zaposleni sada dužni da novac vrate državi, odnosno da plate sudske troškove.

Šta se trenutno dešava sa presudama zaposlenih u školama?
Dušan Kokot kaže da trenutno nakon presude VKS iz jula nijedna druga nije izašla.

“Da imamo bar dve presude VKS, a bilo ih je tada u julu bar 150 na čekanju, to znači da sudovi ne rade na njima. Apsolutno ništa se ne dešava. Do pre 15 dana Apelacioni sud u Novom Sadu je sudio u korist zaposlenih, tek sada je promenio stav”, napominje Kokot. Taj stav VKS, ističe on, očigledno je trebalo da posluži da se zaustavi podnošenje novih tužbi, a da oni koji su na početku suđenja mogu da izađu iz postupka.