Šta nastavnici misle o gimnazijskom obrazovanju

Oko 86 odsto zaposlenih u gimnazijama smatra da gimnazijsko obrazovanje treba da se menja, ali od tog broja polovina je za male promene, a 36 odsto za sveobuhvatne.

Svega šest odsto zalaže se za značajne izmene, a osam procenata misli da postojeće gimnazijsko obrazovanje treba da ostane kao i dosad, pokazuje istraživanje Ministarstva prosvete i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Anketa je rađena povodom najavljenih promena gimnazijskog obrazovanja, a u njoj je učestvovalo 872 ispitanika – 744 nastavnika, 72 stručna saradnika, 35 direktora i 21 pomoćnik direktora iz škola širom Srbije.

Više od polovine ispitanika se delimično, a petina u potpunosti slaže sa tvrdnjama da je nastava u gimnazijama dominantno predavačkog tipa i da nastavne metode predstavljaju jedan od bitnih nedostataka u tim školama. O uvođenju šire ponude izbornih predmeta, kao jednog od rešenja za unapređenje gimnazijskog obrazovanja, ne postoji konsenzus među anketiranima – 44 odsto se delimično slaže, 36 odsto u potpunosti, dok petina misli suprotno.

Da je nastavni program njihovog predmeta preobiman i neprilagođen učenicima slaže se petina ispitanika, dok se 46 odsto delimično slaže. Većina smatra da je potrebno povećanje obuhvata gimnazijskim obrazovanje, a posebno učenika iz osetljivih grupa.

Kao dobre strane gimnazijskog obrazovanja ispitanici su naveli dobru priprema za nastavak školovanja, učešće na takmičenjima, visok nivo opšteg obrazovanja i podsticajnu atmosferu za razvoj ličnosti učenika.

Interesantno je da većina izmena koje ispitanici predlažu u pogledu nastave ne zahtevaju intervencije na sistemskom nivou već je reč o promenama nastavne prakse u učionicama koje se mogu uvesti i sada (tematska nastava, aktivno učenje, kooperativno učenje, projektna nastava, istraživački rad, kreativnost učenika). Jedna od ključnih stvari za koje se anketirani zalažu je uvođenje eksterne mature kao uslova za upis na fakultet. Na spisku onoga što treba reformisati su i planovi i programi, u smislu smanjivanja obima i osavremenjivanja sadržaja koji treba da budu u većoj meri povezani sa svakodnevnim životom. Zaposleni u školama kao dobrodošlu promenu vide veću finansijsku i infrastrukturnu podršku, bolju saradnju sa Ministarstvom prosvete i raznovrsnije izborne predmete. Prema mišljenju ispitanika, položaj đaka takođe treba unaprediti u pravcu boljeg regulisanja njihovih prava i obaveza, ali i većeg uvažavanja ličnosti učenika. Nastavnicima je potrebno i poboljšanje materijalnog položaja i redukcija administrativnih poslova, ali i veća autonomija u realizaciji plana i programa. Proveravanje i ocenjivanje znanja učenika, prema mišljenju ispitanika, treba unaprediti uvođenjem standardizovanih, eksternih testova, dok se jedan deo nastavnika zalaže za istaknutije mesto formativnog ocenjivanja i samoocenjivanja učenika. Zaposleni u gimnazijama žele kvalitetnije udžbenike, ali i da im budu dostupne digitalne verzije školskih knjiga.

Među zaposlenima dominira stav da će uvođenje eksternog maturskog ispita doprineti kvalitetu gimnazijskog obrazovanja, bolje pripremiti đake za nastavak školovanja i omogućiti im bolju prohodnost na fakultete, jer će istovremeno moći da se prijave na veći broj visokoškolskih ustanova. Anketirani su u velikoj meri saglasni da je postojeći model mature prevaziđen i nesvrsishodan. Mnogo manji broj nastavnika, direktora i stručnih saradnika (16 odsto) izjasnio se da ne prepoznaje prednosti ove inovacije, dok 14 odsto nema dovoljno saznanja o novom konceptu, pa iz tog razloga ne mogu da govore o prednostima njegove primene.

Zaposleni u gimnazijama bili su u prilici i da se izjasne o stepenu podrške koji im je potreban za uspešno ostvarivanje savremene nastave. Sudeći po dobijenim rezultatima, najviše podrške im je potrebno u primeni tematsko-problemske nastave kroz interdisciplinarni pristup (skoro 40 odsto). Trećina navodi da im je potrebna podrška u korišćenje u IKT sredstava za realizaciju raznovrsnih sadržaja i stvaranje podsticajne sredine za učenje, za razvijanje sadržaja inovativnih vannastavnih sadržaja baziranih na interesovanjima i potrebama učenika, kao i za prilagođavanje nastave obrazovnim potrebama učenika. Značajan broj nastavnika visoko procenjuje sopstvene kompetencije za korišćenje raznovrsnih nastavnih metoda, samostalno kreiranje raznovrsnih tehnika za proveru znanja učenika, kao i u osmišljavanje raznovrsnih sadržaja koji učenike stavljaju u poziciju da rešavaju realne probleme i snalaze se u svakodnevnim situacijama.

Svestrano, ali i suviše tradicionalno

Zaposleni u gimnazijama obrazovanje u tim školama opisuju kao kvalitetno, holističko, temeljno, sveobuhvatno, svestrano, ambiciozno, ozbiljno, kao dobru osnovu za nastavak školovanja, te kao obrazovanje koje stvara svestrane buduće akademske građane i društvenu elitu. Zanimljivo je da se u odgovorima gimnazijsko obrazovanje neretko opisuje i kao zastarelo, preteško, nefleksibilno, neinovativno, preobimno, prezahtevno i suviše tradicionalno.

Raskorak

Oko dve trećine anketiranih delimično su saglasni da postoji veliki raskorak u ostvarivanju funkcija i ciljeva gimnazijskog obrazovanja i postignutih rezultata, a gotovo podjednak broj smatra da gimnazije nisu izgubile svoj specifični identitet institucija koje dobro pripremaju za univerzitet. Oko 70 odsto deli mišljenje da gimnazijsko obrazovanje osnažuje učenike za aktivno učešće u društvenom, kulturnom i naučnom životu.

Danas