Strani fakulteti u Srbiji: Osveta loših đaka

Nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu, profesorka Tehnološko-metalušrkog fakulteta i članica incijative ProGlas Ivanka Popović izjavila je u emisiji N1 Studio Live, govoreći o najavi dolaska stranih fakulteta u Srbiju, da je to „deo rasprodaje resursa jedne zemlje“.

„Rasprodaja ljudskih resursa, ono najelementarnije ulaženje u našu egzistenciju i budućnost naše zemlje. Nijedna zemlja koja nema snažno sopstveno obrazovanje, ne može da napreduje i nema nikakve budućnosti“, navela je za N1.

Osvrćući se na najave dolaska stranih fakulteta, nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu ocenila je da je to „deo jedne sistematske priče koja se sprovodi godinama“.

„Mislim da se malo opet radi zamena teza, nijedan univerzitet koji dobro i kvalitetno radi ne plaši se konkurencije. Državni se ne plaše konkurencije privatnih, privatni se ne plaše državnih, ako kvalitetno rade“, naglasila je.

Dodala je, međutim, da briga što dolaze strani univerziteti ne bi ni postojala, da se ne otvara pitanje pod kojim uslovima oni dolaze.

„Nekom odlukom Ministarstva, koje se stavilo iznad Nacionalnog akreditacionog tela, Ministarstvo postaje to mesto koje će odobriti da jedan može da drži, drugi ne, to će možda i debelo da se naplati, sve se netransparentno dešava, postavlja se pitanje koji su i kakvi to studijski programi. Možda ćete imati apsurdnu situaciju, da ćete dobiti diplomu u Srbiji od univerziteta koji je registrovan drugde, pa ćete ovde morati da nostrifikujete tu diplomu“, kaže ona.

„Zemlja koja nema snažno sopstveno obrazovanje, ne može da napreduje“

Istakla je da koji god to univerzitet bio – Bokoni, Oksford, pa i Kembridž, „da može slobodno da funkcioniše u jednoj zemlji je deo rasprodaje resursa jedne zemlje“.

„Rasprodaja ljudskih resursa, ono najelementarnije ulaženje u našu egzistenciju i budućnost naše zemlje. Nijedna zemlja koja nema snažno sopstveno obrazovanje, ne može da napreduje i nema nikakve budućnosti. Udarac koji treba sve da relativizuje, da pokrene opet priče o pravoj eliti, lažnoj eliti, doprinosi nastavljanju napetosti i olakšavaju puta do diplome, za neke osobe koje smatraju da tako lakše mogu da dobiju“, kaže ona.

Prema njenim rečima, „studenti koji žele da odu u inostranstvo, ne rade nužno to jer misle da će tamo imati bolje uslove studiranja“.

„Nego jer znaju da je to prvi korak, da odatle imaju odskočnu dasku za traženje posla, nije prioritetni razlog da studiraju na boljem mestu da bi stekli bolja znanja. Jedini način da zaustavimo odliv mozgova je da promenimo uslove u ovoj zemlji, počnemo da živimo u normalnoj zemlji koja funkcioniše kao pravna država. Ljudi žele da žive u normalnim uređenim sistemima i dok Srbija ne bude takva, ljudi će nastaviti da odlaze“, kaže ona.

„Relativizacija struke“

Dodaje da je to i „pitanje relativizacije struke“.

„Kad je vlasti i vladajućoj stranci pogodno da se hvali obrazovanjem, uspesima, ona će to da čini, kad je zgodno da uperi prst u struku da je odgovorna za nešto, rado će to učiniti, u priči o kvazieliti takođe… Nisu to samo visokoškolske institucije na meti toga, svako ko može biti instrumentalizovan za potrebe interesne grupe vladajuće stranke i njenih partnera će biti način kako uništavate sopstveni resurs“, kaže ona.

Dosad se, ističe, „akademska zajednica nije pokazala spremnom da se bori“.

„Da ima kapacitet da se bori, verujem da ima, ali očigledno nije bila dovoljno motivisana. Taj potencijal koji ima akademska zajednica u Srbiji, svi univerziteti u našoj zemlji su naše blago, naš orgoman resurs i naša šansa, drugi žele da ga uruše, a sami nemamo ni snage ni volje da odbranimo“, kaže ona.

Apelovala je na „sve one koji vole ovu zemlju“.

„Moramo obrazovanje da spasimo, jer bez obrazovanja nema budućnosti“, kaže ona.