Prethodni članak
Sve više zaostajemo za svetom: Univerzitet u Beogradu ispao s liste 500 najboljih na Šangajskoj listi
Objavljeno 15/08/2021
Univerzitet u Beogradu ispao je sa liste 500 najboljih univerziteta u ovogodišnjem rangiranju na Šangajskoj listi i prvi put od kada se pojavio na toj listi (2012. godine) nalazi se u grupi od 501. do 600 mesta.
Pozicija Beogradskog univerziteta od 2012. do danas se menjala.
Od 2013. do 2015. je bio između 301. i 400. mesta, godine 2016. i 2017. odskočio je u prvih 300. Godine 2018. Beogradski univerzitet zauzeo je poziciju između 301. i 400 mesta, a 2019. i 2020. od 401. do 500.
U ovogodišnjem rangiranju je učestvovalo više od 2.000 visokoškolskih institucija, a na objavljenoj listi je najboljih 1.000 univerziteta u svetu, objavio je Danas na svom sajtu.
Univerzitet Harvard prvi je na rang listi 19. godinu zaredom. Na drugom mestu je Stanford, na trećem Univerzitet u Kembridžu. Slede MIT, Berkeli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Univerzitet u Čikagu.
Što se tiče Srbije, osim Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi je ponovo plasiran i Univerzitet u Novom Sadu – između 901. i 1000. mesta. On je na toj poziciji bio 2018. i 2019, ali je lane ispao.
Akademsko rangiranje svetskih univerziteta sprovodi šangajski univerzitet Đao Tong od 2003. godine.
Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta, a kriterijumi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.
Rektorka Popović o padu Univerziteta na Šangajskoj listi: Očekivan rezultat
Rezultat Univerziteta u Beogradu (UB) ove godine na Šangajskoj listi je očekivan.
To za Danas kaže rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović, povodom najnovijeg rangiranja na Šangajskoj listi za 2021, na kojoj je UB pao stepenicu niže i sada se nalazi između 501. i 600 mesta.
„Naši istraživači postižu maksimalne rezultate u uslovima koje imaju. Druge zemlje ulažu više i to im se vraća napredovanjem na listi. Nemamo dovoljno radova u najuticajnijim i najjačim časopisima. Takvi rezultati su mogući samo ako se sistematski ulaže u savremenu opremu i u ljude, i ako se jača međunarodna saradnja. Zato je vrlo značajno učešće UB u evropskoj univerzitetskoj alijansi „Circle U“. Pojedini naši fakulteti mnogo rade na tome“, istakla je rektorka.
Rektorka napominje da je, imajući u vidu sve što je navela, položaj UB na Šangajskoj listi i dalje izvanredan uspeh.
Univerzitet jeste ispao iz prvih 500, ali je zato naš čačanski Mozgonja magistrirooo. Prc!
Gde baš sad da padne kad se završava doktorat?…
Neki ljudi treba hitno da idu na lečenje. Nije normalno da neko bude toliko opsednut Milunom. Na svaku vest bez obzira o čemu se radi pišu samo o Milunu. Mozda su izmislili neku tableticu protiv Miluna. Neverovatna je količina zatupljenosti kod ljudi.
Ovaj rezultat je odlican,obzirom na odnos drzave prema obrazovanju
Svake godine bg univerzitet tone ne zna se ko sta radi profesori tezgare na sve strane politicari kupuju diplome od istih tih profesora plagijatori na sve strane to kod nas prolazi ali ima ko prati iduce godine nece biti ni medju 1000
Kad nepismen drži predavanje o visokom školstvu. Dobro je nama, kakvi smo…
Ovo su rezultati asistenata i profesora koji su po linijama nepotizma i partijske pripadnosti dovedeni posle 2000.
Pa pogledajte šta je sve radio novosrbijanac J. Živanić. Sve je bio sem profesor: vlasnik privatne firme, dekan, prorektor, predsednik upravnog odbora EPSa, šef gradskog odbora Nove Srbije i dr.
On nije ni blizu naneo štetu kao neki ladoleži koji su tu 40 godina sa znanjem na nivou osnovne škole primali plate redovnog profesora i sad imaju penzije preko 500 evra.
Ne može instituciju da unazadi jedan čovek koliko mogu oni koji su tu samo da popune radna mesta. Tako je i sa Univerzitetom u Beogradu, koji pretenduje da ima povlašćen status univerziteta od nacionalnog značaja, a sa druge strane većina fakulteta ima katastrofalne uslove za studiranje zbog nenormalnog proširivanja broja mesta za upis, tako da se upisuju čak i deca koja imaju prosek manji od 3,50.
Ako su univerzitet od nacionalnog značaja, zašto ne podignu kriterijume tako da mogu konkurisati samo deca koja imaju prosek preko 4,0 ili čak 4,50?
I dalje će da pada, to je nezaustavljivo zato što je profesorki kadar sve slabiji i slabiji. A od profesora kreće sve. Ko đelid a mu deca dobiju pravo obrazovanje, neka štedi novac i neka traži način da ih pošalje napolje. Dokumentacija na prevod kod Jasne Filipović Bojić, pa krenite od Oxforda, kembridža, pa prema Austriji, Nemačkoj, itd. Ima i sasvim pristupačnih škola, nisu sve skupe