Traže izmene tek objavljenog gimnazijskog programa

Zahtevu za povećanje časova srpskog jezika i književnosti u školama pridružio se i Nacionalni prosvetni savet, ne objašnjavajući šta bi u tom slučaju trebalo smanjiti ili izbaciti, da đaci u Srbiji ne bi provodili u klupama po deset sati dnevno.

Saopštenje NPS-a je na tragu višegodišnjeg zalaganja pojedinih stručnih krugova da bi srpski jezik trebalo da dobije nadpredmetni status što bi omogućilo i veći fond časova u školama, ali se od te ideje nije odmaklo jer su rasporedi časova i u osnovnoj i u srednjoj školi – prebukirani.

Izlaz za dugogodišnje kršenje propisanog nastavnog plana (deca su imala veći broj časova od dozvoljenog) rešen je izmenama zakona, po kojima se opterećenje učenika u školi više ne računa u školskim časovima, već u satima.

Ta, kako neki kažu, igra reči otvorila je prostor za povećanje nedeljnog fonda i ubacivanje novih predmeta, pre svega izbornih programa u gimnazijama, što je naišlo na kritike dela roditelja koji su ukazivali da je rezultat reforme gimnazijskih programa 18 predmeta i sedam časova svakog dana, a ponekad i preko toga.

NPS je u jučerašnjem saopštenju podržao „Deklaraciju o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi“, usvojenu na Prvoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji, koja je održana u Tršiću u junu.

„S obzirom da je broj časova srpskog jezika najmanji u okruženju i u Evropi, povećanje bi svakako uticalo na uspešnost realizacije sadržaja svih drugih predmeta, kao i rezultate međunarodne provere funkcionalne pismenosti učenika“, poručili su iz NPS-a.

Savet je preporučio vraćanje književnih dela naših i svetskih klasika u gimnazijske programe srpskog jezika i književnosti.

Nakon analize programa sva četiri razreda gimnazije, jednoglasno je odlučeno da se Ministarstvu prosvete i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pošalje, kako predlog Deklaracije, tako i predlog revizije programa.

Podsetimo da se o ovim programima NPS već izjašnjavao, da ih je podržao i da su oni objavljeni u Službenom glasniku sa potpisom ministra prosvete.

„Ukoliko savet bude usvojen, naši đaci će ponovo čitati i Ćosićevo „Vreme smrti“, drame Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića, Ljubomira Simovića, poeziju Matije Bećkovića, „Ex Ponto“ Ive Andrića, Bodlerovog „Albatrosa“, Hemingvejev roman „Starac i more“, kao i narodnu epsku pesmu „Boj na Mišaru“, piše u saopštenju NPS-a.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za Danas kažu da dopis NPS nisu dobili, ali ukazuju da je predlog za vraćanje većine pomenutih naslova potekao upravo iz ove ustanove.

Takav potez je usledio nakon bure koja se digla u javnosti zbog izostavljanja dela Desanke Maksimović iz gimnazijskog programa.

Pošto se već odustalo od koncepcije koju je Zavodova stručna komisija predložila, a podržale i usvojile sve nadležne institucije, Zavod je u predlogu izmena programa za četvrti razred gimnazije ubacio dela savremene srpske drame, odnosno njenih predstavnika Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića, Ljubomira Simovića.

Pomenuti „Boj na Mišaru“ jeste izostavljen iz gimnazija, ali se ta epska pesma obrađuje u osnovnoj školi, zbog čega su predlagači programa odlučili da je ne ponavljaju.

Nadležni ukazuju i da je u programu ostalo najznačajnije delo Dobrice Ćosića „Koreni“, a umesto Hemingveja (njegov roman „Starac i more“ se obrađuje u osnovnoj školi) ponuđen je u izbornom delu programa za treći i četvrti razred niz autora – od Džejmsa Džojsa, Virdžinije Vulf, Hermana Hesea, Orhana Pamuka…

U programima je zastupljen značajan književni opus Andrića, neka njegova dela su zamenjena drugim, a Bodlerova poezija se pojavljuje i u obaveznom i u izbornom delu („Cveće zla“).

U „aferi“ Desanka Maksimović pojedini stručni krugovi, ali i šira javnost bavili su se samo izbačenim naslovima iz lektire, ali se retko govorilo šta je novo ubačeno. I samo prebacivanje pojedinih dela iz obaveznog u izborni deo dočekano je „na nož“.

Nije ovde reč samo o programima. Svako pominjanje izmene fonda časova praćeno je negodovanjem, pre svega nastavnika, što smo nedavno mogli da vidimo na primeru građanskog vaspitanja i veronauke.

Da su učenici u Srbiji preopterećeni načelno se svi slažu, ali samo do trenutka kada se povede priča o tome šta bi trebalo izbaciti ili smanjiti u nastavnim programima ili u rasporedu časova.

Onda kreće lobiranje i borba za „svoje“ časove i „svoje“ nastavnike, u kojoj prednjače stručna društva, sindikati, fakulteti.

Naš list je već pisao da je u poslednjih petnaestak godina broj časova konstantno povećavan, a u ZUOV je stigao veliki broj zahteva za uvođenje novih predmeta, koji bi, po pravilu, trebalo da se nađu na listi obaveznih.

Na tom spisku su, između ostalog, zdravstveno vaspitanje, seksualno vaspitanje, snalaženje u opasnim situacijama, ekologija, medijska pismenost, finansijska pismenost…