Tržište bez kontrole udžbenika, rezultati liberalizacije upitni

Sve je počelo jesenas, spekulacijama da na proleće 2021. Zavod za udžbenike očekuje privatizacija, što je menadžment tog javnog preduzeća demantovao.

Potom je krajem prošle godine stigao apel Odeljenja istorijskih nauka SANU (uz podršku Izvršnog odbora Akademije) da se o Zavodu kao ustanovi od posebnog značaja za državu donese nov zakon, sličan onom koji je bio na snazi od 1973. do 1993. godine.

Paralelno s tim, profesor Aleksandar Kavčić je obelodanio svoju nameru da za sve osnovce u Srbiji preko svoje fondacije obezbedi besplatno udžbenike koji će biti dostupni na internetu i svaki učenik će moći da ih odštampa i koristi. Usledila je reakcija Udruženja (privatnih) izdavača udžbenika koji su Kavčićeve izjave ocenili kao floskule i izneli neslaganje sa ocenama Istorijskog odeljenja SANU, uz pitanje zašto se neprestano iznose neistine o vrednosti tržišta udžbenika i da li je cilj odreći se kvalitetnih izdanja privatnih izdavača kako bi se vratio monopol državnom izdavaču i svi problemi koje bi takav postupak sa sobom nosio.

IZOSTALA ANALIZA

Liberalizacija udžbeničkog tržišta postepeno je uvođena od 2003. sa ciljem da se poveća kvalitet udžbenika. Do tada je Zavod za udžbenike bio jedini izdavač. Ministarstvo prosvete nikada nije uradilo analizu šta nam je donelo otvaranje tržišta, a zakoni o udžbenicima su menjani bez uvažavanja mišljenja struke. Zbog toga je pitanje kvaliteta školskih knjiga do danas ostalo u senci borbe za profit, čestih sukoba izdavača sa prosvetnim vlastima, ali i tenzija između privatnih i državnog izdavača.

U Srbiji nema mnogo stručnjaka koji se bave pitanjem kvaliteta udžbenika. Najveći broj njih je okupljen u organizaciji Obrazovni forum i oni godinama unazad daju konkretna rešenja koja nijedna prosvetna vlast nije uvažila. Još 2015. godine, kada je priča o tadašnjem Zakonu o udžbenicima u javnosti bila prebačena na teren uticaja nemačkog Kleta, stručnjaci su ukazivali na niz problematičnih zakonskih rešenja koja, bili su uvereni, ne samo da neće dovesti do povećanja kvaliteta već će proizvesti nove probleme. Još tada je profesor Filozofskog fakulteta Ivan Ivić, jedan od najvećih poznavalaca ove oblasti, ukazao da cilj zakonskih rešenja ne treba da bude da se ograniči profit, već da nateraju izdavače da, trčeći trku za profitom, učestvuju u trci za kvalitet.

Odgovor na pitanje da li nam je liberalizacija izdavačkog tržišta donela kvalitet zavisi od toga koga pitate.

– Stav Zavoda za udžbenike po tom pitanju je jasan: nerazumno je izvršena liberalizacija tržišta udžbenika i prodor privatnih, pa i stranih izdavača, iza kojih stoje interesi koji nisu u skladu sa načelima obrazovne, naučne i kulturne politike našeg društva. Apsolutno smo saglasni sa saopštenjem SANU s obzirom da je naša najznačajnija naučna institucija jasno istakla suštinu problema sa kojim se Zavod suočava od 2003. godine do danas – kaže za Danas Milorad Marjanović, direktor Zavoda za udžbenike.

Na pitanje da li im se sprema privatizacija, on odgovara da ta informacija nije bila zasnovana ni na kakvoj zvaničnoj analizi stanja i pozicije Zavoda.

– Zavod jeste u nezavidnoj finansijskoj situaciji, ali nema govora o takozvanom gašenju. Pretpostavljamo da su zbog položaja u kome se godinama unazad Zavod nalazi pojedinci, institucije i mediji izrazili zebnju i brigu da se ne dogodi da jednog dana državni izdavač bude iscrpljen u borbi za dalji opstanak na tržištu udžbenika koje je i dovelo do današnjeg stanja – smatra Marjanović.

On se zalaže za donošenje posebnog zakona o Zavodu, posle koga bi trebalo sa njim usaglasiti Zakon o udžbenicima.

– Konkretno, kada zakonom o Zavodu bude jasno definisan status državnog izdavača i precizno bude određen njegov obim i delokrug rada i odgovornosti, tada bi ti elementi bili uneti u Zakon o udžbenicima i svima bi bilo jasno ko je za koje udžbenike zadužen i obavezan – navodi Marjanović.

KO GUBI, A KO DOBIJA

Od otvaranja tržišta jedna od glavnih tačaka sporenja državnog i privatnih izdavača je štampanje niskotiražnih izdanja. Važeći zakon predviđa da izdavač ima pravo da sam odluči da li će da izdaje te udžbenike ili će uplatiti dva odsto ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj kalendarskoj godini na račun javnog izdavača.

Na pitanje da li je obaveza da štampaju niskotiražnih izdanja najveći problem u poslovanju koji Zavodu stvara gubitke, Marjanović kaže:

– Zakon o udžbenicima kojim je Zavodu naloženo formiranje Centra za niskotiražne udžbenike donet je 6. aprila 2018. Zavod je u najkraćem mogućem roku 3. jula 2018. formirao Centar. Dva odsto od prihoda privatnih izdavača Zavodu nikada nije uplaćeno – kaže Marjanović.

S druge strane, iz Udruženja izdavača tvrde da Zavod nije na vreme ispunio svoju zakonsku obavezu i formirao Centar za niskotiražne udžbenike, zbog čega su članovi Udruženja obavezu objavljivanja niskotiražnih udžbenika preuzeli na sebe i preveli više od 300 svojih udžbenika na jezike nacionalnih manjina. „Pored toga, izdavačke kuće članice Udruženja priredile su preko 1.000 prilagođenih izdanja svojih udžbenika za učenike sa različitim posebnim potrebama. Sva ta izdanja predstavljaju niskotiražne udžbenike, te je netačna tvrdnja da privatni izdavači ne stvaraju udžbenike koji ne donose profit“, ističu u Udruženju.

– Privatni izdavači koji pozivaju na svoje objavljivanje „300 novih naslova i oko 1.000 prilagođenih“ ne iznose podatak da su izabrali da štampaju isključivo za njih finansijski isplative udžbenike. Za one finansijski neisplative država je zakonom obavezala Zavod. Zaključak izvucite sami – poručuje Milorad Marjanović.

Udruženje izdavača udžbenika, koje okuplja 15 privatnih izdavačkih kuća, saglasno je da je konkurencija na tržištu doprinela boljem kvalitetu udžbenika svih izdavača, pa i samog Zavoda za udžbenike. Na pitanje da li je potrebno doneti nov Zakon o udžbenicima, direktorka izdavačke kuće Klet Gordana Knežević Orlić smatra da je ranije bilo mnogo više problema, te da je postojeći zakon rešio „uska grla“ koja su se u procedurama javljala.

– Ukoliko neko ima primedbe, potrebno je da na adresu Ministarstva prosvete pošalje argumentovan zahtev za izmene zakona. Izuzetno je važno da se pre bilo kakve promene formira radna grupa koja će analizirati svaki deo sprovođenja postojećeg zakona i analizirati u kom delu se javljaju problemi. Tek tada to stručno telo, sastavljeno od predstavnika različitih grupacija, može da predloži da li su i koje izmene potrebne. Sve ostalo je neozbiljno – smatra Knežević Orlić.

Na kritike da grupacija Klet koja obuhvata izdavačke kuće Klet, Logos i Fresku ima dominantan položaj na tržištu ona kaže:

– Nikada nas niko nije tužio za dominantan položaj na tržištu zato što svi znaju da to nije tačno i da je to samo način kako konkurencija pokušava da umanji ono što su naši autorski timovi postigli. Mi nikada nikog nismo kritikovali niti lažno optuživali, radimo na tome da mi budemo najbolji i u tome uspevamo. Taj put preporučujemo i drugima – ističe Knežević Orlić.

POSEBAN STATUS ZA ZAVOD

Odeljenje istorijskih nauka SANU ocenjuje da u izdavačkoj delatnosti privatnih izdavača udžbenika nema prave kontrole ni u oblasti tiraža, niti u oblasti prodaje, a upitan je i kvalitet provere sadržaja udžbenika. „Tržište udžbenika je izvan državne kontrole, što je neshvatljivo i iz više razloga štetno i neprihvatljivo za bilo koju pravno uređenu, slobodnu i nezavisnu državu. Način izbora udžbenika uzrokovao je pojavu korupcije i krši Zakon o monopolu. Na slobodnom tržištu izdavači udžbenika nisu ravnopravni, jer je Zavod za udžbenike jedini obavezan da štampa niskotiražna izdanja, raspisuje tendere i slično. To je nacionalni Zavod za udžbenike dovelo do ruba propasti“, smatra SANU.

Komentarišući predlog Istorijskog odeljenja SANU Gordana Knežević Orlić kaže da „nije sigurna da je u redu da bilo ko, pa ni SANU objavljuje stavove bez istraživanja i prezentacije rezultata tih istraživanja“.

– Ni u jednoj evropskoj zemlji čiji učenici imaju izuzetna postignuća ne postoji monopol jednog obrazovnog izdavača. U svim oblastima pa i u obrazovnom izdavaštvu izuzetno je važno da postoji konkurencija. Konkurencija u metodičkom pristupu, konceptu autora, dizajnu, osmišljavanju dodatnih materijala. Cilj obrazovanja je da omogući učenicima najnovije koncepte učenja i pristupe različitim izvorima informacija – kaže Knežević Orlić.

Stavove Akademije podržava Aleksandar Kavčić, koji kaže da SANU nije predložila da se vrati monopol Zavodu (mada je u vreme koje se pominje Zavod bio jedni izdavač), već da on dobije status “ustanove od nacionalnog značaja”.

– Svaka promena zakona traje dugo. Rasprave, usaglašavanje, izmene, dopune. Stara praksa političara koji ništa ne žele da urade je da pokrenu proceduru za promenu zakona, a onda se procedura zaglavi u mulju. Može se problem rešiti bez promene zakona. Jednostavno, efikasno i inventivno. Prosto, Zavod za udžbenike treba da dobije status „javnog servisa“ kao što ga ima RTS, jer su udžbenici nacionalni resurs. Tada bi Zavod bio finansiran iz budžeta i mogao bi svoj sadržaj, dakle udžbenike, besplatno da šalje u etar, u ovom slučaju veb-sajt. Na tom principu funkcioniše i RTS. Ako je javni interes da građani imaju besplatno informisanje, onda je javni interes i da imaju besplatne udžbenike. Pri tom bi rad Zavoda koštao neuporedivo manje od RTS-a. Nije mi jasno zašto ljudi traže rešenje isključivo u promeni zakona o udžbenicima. Može i jednostavnije – uveren je Kavčić, koji se u realizaciji svoje zamisli o besplatnim udžbenicima za početak obratio Zavodu i otkupljivanjem jednog broja njihovih štampanih udžbenika dobio pravo da ih u pdf formatu objavi na sajtu, kako bi učenici mogli da ih oštampaju za svoje potrebe.

Roditelje u celoj priči „žulja“ što su školske knjige za prosečnu porodicu preskupe i to se najbolje videlo po reakcijama javnosti koja je sa oduševljenjem dočekala ideju Aleksandra Kavčića. Za koju će vreme pokazati da li je uspela. Jer Kavčić je i sam svestan da je potrebno vreme da bi se školske knjige (čije izdavanje namerava da finansira) uradile i odobrile, pre nego što ih „okači“ na internet. Zato je njegov prvi korak bila saradnja sa Zavodom, čiji je deo udžbenika za treći i sedmi razred u pdf formatu dostupan korisnicima.

Uočljivo je da trenutno nisu objavljeni svi udžbenici za sedmi razred poput istorije, geografije i stranih jezika (dostupan je samo engleski). Da li je razlog to što su ova izdanja tražena po školama pa se Zavodu više isplati da ih ponudi na tržištu ili su u toku pregovori o autorskim pravima, videćemo u narednom periodu. Takođe ćemo videti i šta će se na sajtu Fondacije „Alek Kavčić“ naći od naslova za četvrti i osmi razred, kada bude objavljen katalog odobrenih udžbenika za te razrede.

Kako je Danas već pisao, narednih meseci sledi odabir udžbenika za iduću školsku godinu za treći, četvrti, sedmi i osmi razred osnovne škole. Udžbenici za četvrti i osmi razred su novi i biraju se na godinu dana pošto se u tim razredima prvi put radi po novom programu nastave i učenja, a udžbenici za treći i sedmi se biraju na četiri godine. Dakle, ko sada „prođe“ imaće obezbeđeno tržište naredne četiri školske godine.

Za sve ostale razrede osnovne škole nema novog odabira, jer je izborni ciklus koji važi četiri godine već počeo da teče, pa zbog zakonskih ograničenja škole ne mogu da ove godine menjaju odabrane udžbenike za prvi, drugi, peti i šesti razred, taman i da se na internetu pojave besplatna pdf izdanja. Ipak, u Zakonu o udžbenicima postoji odredba da „izuzetno, odluku o promeni udžbenika može doneti nastavničko veće na obrazloženi predlog stručnih veća za oblast predmeta, odnosno stručnog veća za razrednu nastavu, o čemu škola obaveštava Ministarstvo prosvete“. Da li će se to dešavati teško je reći, ali je lopta prebačena na nastavnike koji udžbenike biraju. Roditelji u toj proceduri u stvarnosti nemaju uticaj, iako krovni zakon o obrazovanju propisuje da savet roditelja učestvuje u postupku izbora udžbenika.

Rizik za korupciju

Priču o liberalizaciji tržišta od starta prate sumnje u korupciju i različite vrste uticaja kojima izdavači pokušavaju da nastavnici biraju baš njihova izdanja. Da li država nije htela ili nije mogla da se s tim uhvati ukoštac (što su tvrdili neki ministri prosvete) ostaje otvoreno pitanje, ali je činjenica da pokušaji ranije prosvetne vlasti nisu urodili plodom. Simptomatično je da prilikom menjanja zakona preporuke Agencije za borbu protiv korupcije nikada nisu u potpunosti ispoštovane, pa i neka od važećih zakonskih rešenja predstavljaju rizik za korupciju.

Država ćuti

Na burna dešavanja Ministarstvo prosvete ćuti. Ministar Branko Ružić je oprezno komentarisao Kavčićevu ideju, uz podsećanje na zakonska ograničenja, dok je njegov prethodnih Mladen Šarčević otvoreno poručio menadžmentu Zavoda za udžbenike da je „jedini lek da počnu uljudno da se ponašaju, ulažu sredstva u razvoj na tržištu i bolje recenzente, ali i konačno se zapitaju zašto najkvalitetniji autori neće da pišu za njih”. Šarčević je, u svojstvu savetnika predsednika Srbije i premijerke, za Politiku izjavio da je Zavod kao javno preduzeće van domašaja Ministarstva prosvete, da ne treba nikakvu pomoć u njemu da traži i da mora da se izbori za svoje mesto u slobodnoj tržišnoj utakmici.