Prethodni članak
U Čačku bez nastave 17. marta
Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije doneo je odluku da 17. marta njihovi članovi obustave rad. Ovu odluku podržao je Sindikat obrazovanja Čačak, pa u Čačku 17. marta neće biti nastave. Kako saznajemo, veliki broj profesora tog dana otići će u Beograd gde će se održati protest ispred zgrade Ministarstva prosvete, kako bi obeležili četiri meseca od početka štrajka u školama.
Tokom četvoromesečnog štrajka, prosvetari su potpuno obustavili rad samo 22. decembra. Ministar prosvete tada je zapretio ne samo oduzimanjem dnevnica već i pokretanjem disciplinskih postupaka protiv štrajkača, ali se potom predomislio, jer su navodno sindikati dostavili plan nadoknade izgubljenih časova. Verbić juče nije komentarisao najavu potpune obustave rada u delu škola, članica Unije, ali je podsetio da se „direktori moraju pridržavati zakona, u kome piše da zaposleni u štrajku imaju sva prava, osim na punu zaradu za vreme koje nisu radili“.
Verbić je nakon jučerašnjeg razgovora sa predstavnicima Unije i SRPS-a izjavio da izmene sporazuma, koji su potpisala dva, od četiri reprezentativna sindikata prosvetara, nisu moguće, ali da bi aneks kolektivnog ugovora bio adekvatno rešenje.
– Mi i dalje stojimo na stanovištu da treba omogućiti i predstavnicima Unije i SRPS-a da dobiju one beneficije koje nudi poseban kolektivni ugovor i mi smo za to da se nađe neko zakonsko rešenje – dodao je Verbić.
Miodrag Sokić, potpredsednik SRPS, međutim, tvrdi da ih Verbić uslovljava da pre kolektivnog ugovora potpišu sporazum o prekidu štrajka, što je za sindikate neprihvatljivo, ukoliko ne dobiju dodatne garancije o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u obrazovanju tokom 2015. godine.
Štrajk i politika
Miodrag Sokić je oštro reagovao na jučerašnju Verbićevu izjavu da je štrajk „politički“, napominjući da su „takav stav iznosili svi prethodni ministri kada su došli u fazu da nemaju argumente“.
“Mizerno je posle ovoliko vremena optuživati sindikate da su pod uticajem politike. Sindikati skoro četiri meseca štrajkuju i „vuku“ za sobom 50.000 ljudi, što nema ni u jednoj branši”, poručuje Sokić.
Ali zato nemaju ništa protiv da decu ubeđuju da idu na nastavu u prirodi, jer za to dobijaju dnevnice. Samo me interesuje da li će i tamo gde odu da drže časove od 30 minuta?
Pitanje mnogo govori o ličnosti i kvalitetu osobe koja ga postavlja. Nemojte postavljati pitanje na koje znate odgovor. Ceo komentar napišite u jednini, jer svako odeljenje ima samo jednu učiteljicu. Ovako iz vas izvire samo bes, mržnja i ….
Poštovani, da li mislite da treba da ćutimo i trpimo sve što se dešava? Da li znate , kada već pričate o kvalitetu ličnosti, da ako bi ovo javno iznela , moje dete bi bilo diskriminisano u svakom smislu, od strane tog učitelja ili učiteljice. To je bilo oduvek, čak i kada sam ja išla u školu.Da li znate da ukoliko ne budem mogla da obezbedim svojem detetu da ide na tu nastavu, moje dete će druga deca ponižavati, jer vi ne shvatate da neko ne može priuštiti sve što vi sa vašim platama možete? Zašto niko ne pita roditelje da li su u većini za tu nastavu? Odluke donosite na savetima škola, a nikada ne pitate roditelje da li se oni slažu. Kako to da roditelji koji su u savetima nikada nisu sazvali sastanak na kome bi videli mišljenje ostalih roditelja? S obzirom šta mi se sve u ovoj državi dešava,mislim da je kvalitet moje ličnosti sasvim primeren stanju u kome živim i nepravdi koja me okružuje.Da li treba da odvajam od usta, da bi dete poslala na tu nastavu ili treba da javno pokažem svoju bedu, kako bi se neko smilovao. To neću sebi dozvoliti. Zato ovde imam hrabrosti da kažem šta mi je na duši, a kome smeta neka se zapita da li je realan i da li je merodavan da daje savete.Zašto se tako ne borite i protiv lažnih diploma, pojedinaca koji vam brukaju profesiju itd. Drago mi je da ste vi osoba koja je ne mrzi, koja u sebi ne nosi bes , ali ako ikada budete u mojoj koži, setite se mojih reči i zapitajte sebe na koga ćete tada ličiti. Posle toga ćemo moći da pričamo na istoj talasnoj dužini. Želim vam sve najbolje.
Moje dete ima skraćene časove. Neka druga deca nemaju. S obzirom da je tek počeo sa školovanjem, mišljenja sam da je diskriminisano i jer dobija 33% manje znanja od druge dece i neće stvoriti radne navike , za koje se ja zalažem u vaspitavanju. I to ide u nedogled. Do sada sam ćutao, ali ovo više nema mere. Planiram da pokrenem tužbu protiv države i škole u koju moje dete ide, jer je ovo van pameti.
Ogorčeni roditelji, jer to znači da su Vam najveći tj. jedini krivci prosvetni radnici? Pa gospodo valjda i oni imaju decu i oni imaju sve te probleme i još mnogo veće. Ili ste Vi ipak malo sebični, pa mislite samo na sebe i ajde da se udari po nastavnicima. Pa čini mi se da su oni ti koji vašoj deci daju znanje!? Kad vi roditelji budete poštovali nastavnike, poštovaće onda i deca ili možda želite da imate decu koja nepoštuju nikoga!?
Ja radim za 25 hilada dinara, koje primam neredovno, ali nemogu da štrajkujem jer bih dobio otkaz. Pitam Vas Građaninu, da li bi da se menjamo, ako je vama loše. Ja se borim za svoje dete, vi za vaša prava, ali vi vašom borbom ugrožavate pravo mog deteta. Da li treba da ćutim?
Bilo bi bolje kada bi Vi prosvetni radnici bili malo bolji u svom poslu pa recimo reč nepoštuju pisali odvojeno, kako jer prethodi glagolu. Takođe ne piše se ajde , nego hajde. Zar se tako pozivate da Vi nekog možete da obrazujete?
Ajde sad ti roditelju lepo u razred pred 30 učenika, pa drži čas. Očigledno je da sve znaš, ogorčeni roditelju, pa ti onda ajde pa u razred. A ovom, stručnjaku što radi za 25000 želim da krene da radi za 5000. Samo se Vi držite glagola i na posao za 5000 i samo guraj napred.
Dovoljno je 30 min.samo nastavite
Podrzavam Vas u borbi za vaše dete, ali ja ih u skoli imam oko 250. Borim se za pravo svakog deteta. Treba da podignete glas, da se bunite, trazite da vam deca ne polazu zavrsni ispit jer nisu ravnopravna sa ostom decom koja su imala časove po 45 minuta. Bunite se i trazite da skosltvo bude besplatno. Bunite se protiv ove igre oko besplatnih udžbenika. Dragi „ogorčeni roditelji“ ja sam na prvom mestu roditelj, a tek onda profesor.
Nisu svi profesori sjajni. Neki su zalutali u tu profesiju, svestan sam toga i sam. Verujte mi da oni smetaju više meni nego vama. Pročitao sam gore o učitelju ili učiteljici koja „primorava“ decu da idu na nastavu u prirodi. Diskriminiše ih ako ne idu. Protiv toga se treba boriti i njoj ili njemu sigurno nije mesto u školi. Takvi kvare ugled škole. Međutim, svi smo nemoćni dok se imena tih ljudi ne kažu javno. Do tada će svi profesori ispaštati zbog pojedinaca, a roditelji će sve stavljati pod istu kapu. Dobar glas se čuje daleko, a loš još dalje.
Žalosno je da ipak političari pobeđuju.Eto uspevaju vrlo lako da opravdane zahteve prosvetnih radnika stave u kontekst krivaca za svoju političku diletansku sposobnost-nesposobnost i svoj nerad.Uspevaju delove neobrazovanih lakovernih roditelja du gurnu u konflikt sa prosvetarima kobajagi štiteći svoju decu,a morali bi znati pod jedan da već čine medvedju uslugu svom detetu kad komentarišu svoje nastavnike pred detetom, i da uporede neupororedivo:proizvodnju šarafa i obrazovanje dece.Sramotno i neverovatno ko sve postaje roditelj.Neverovatno zamena teza.Ko vodi i ustrojava državu,čija je obaveza da osmisli i reformiše ako nešto ne valja ,tobož ili su tatini i mamini sinovi i ćeri našli neobrazovani uhlebljenje u ministarstvu prosvete…
Vaš problem je što sve gledate kroz šarene naočare. Sramota je što ponižavate radnike koji ne rade u prosveti kao manje bitne ili kako kažete neobrazovane. Među njima ima i veoma visoko obrazovanih ljudi, kojima ovaj sistem nije dao šansu, jer je zapošljavanje , pa i u školstvu, uglavnom po partijskoj liniji. Zato Vas molim da sledeći put , kada budete hteli nešto da kažete, dobro razmislite koga vređate i nemojte sve stavljati u kontekst politike, jer očigledno i dalje ima ljudi koje prvenstveno zanima pozicija njihovog deteta, pa sve ostalo. Davno je Karlo Veliki, naučio nemački narod da treba da gledaju svoj lični interes, da se bore za to, zato je i Nemačka tako razvijena zemlja. Kada mi to budemo shvatili i prestali da se borimo za interese drugih, možda i bude nešto od nas.
A da profesori koji su nezadovoljni otvore privatne škole i sami sebi daju platu koliko god misle da vrede, pa da vidimo kome obojci a kome opanci ?