U Ginisovoj knjizi rekorda skoro 20 objekata srpskih građevinskih inženjera

Svečanom akademijom i uručenjem nagrada najboljim studentima, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio je 177 godina od osnivanja. U Ginisovoj knjizi rekorda je skoro 20 objekata koje su projektovali ili izveli srpski građevinski inženjeri.

S prosečnom ocenom 9.65, Željko Marinković je student generacije. Uradio je i najbolji diplomski rad koji govori o tehnologiji i organizaciji građenja jednog industrijskog objekta.

„U samoj suštini tog rada jeste proračun potrebnih resursa, potrebnog trajanja, i same finansijske realizacije projekta. Trenutno sam na master studijama, i radim kao demonstrator na fakultetu, neki od planova su mi možda da ostanem i kao asistent ukoliko budem primljen i takođe sam se odvažio da malo radim i u privredi, čisto radi skupljanja iskustva za rad na fakultetu“, navodi Željko Marinković, strudent master studija, odsek MTI.

Istraživati, obrazovati i graditi – tri su osnovne funkcije fakulteta od osnivanja do danas, kažu profesori.

„Brojni su kapitalni objekti koji su projektovali i izgradili naši inženjeri, potekli na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Odavde kad krenete zgrada Građevinskog fakulteta, Univerzitetska biblioteka, Narodna skupština, Beograđanka, Hala 1 Beogradskog sajam koju je projketovao Žeželj, Hala 2 i 3 akademik Milan Krstić, građevinski inženjeri, Palata Beograd i tako dalje“, ističe prof. Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. Vladan Đokić naglašava da fakultet u poslednje vreme privlači sve više i više studenata zahvaljujući novim inovativnim studijskim programima na sva tri nivoa nastave.

„Izuzetno je zapažen u pogledu naučnoistraživačkog rada, u pogledu izdavačke delatnosti“, ističe rektor.

Među najpoznatijim građevinskim inženjerima, su, podsećaju, Milutin Milanković i Nikola Hajdin.

„Uz Milankovića idu teorija krivih pritisaka, koja mu je kao prvom od svih Srba donela titulu doktora tehničkih nauka. Matematička teorija toplotnih pojava, srž njegovog Kanona osunčavanja zemlje koja mu je donela svetsku slavu. Teorija kretanja zemljinih polova, reforma Julijanskog kalendara. Uz Hajdina, idu sećanja proistekla iz ličnog poznanstva, susreti u SANU, naravno i njegovi mostovi“, ukazuje akademik Zoran Knežević, predsednik SANU.

Zato im je najvažnije, kažu, da zadrže izvrsnost u nauci, istraživanju i stručnoj delatnosti, da budu i dalje pouzdan oslonac građevinskim kompanijama. Trenutno imaju 15 velikih domaćih i međunarodnih istraživačkih projekata.