Prethodni članak
U padu broj upisanih studenata
Objavljeno 19/04/2022
U protekle tri godine broj upisanih studenata na državne i privatne fakultete manji je za 10 odsto. Tako je u 2021. godini, od planiranih 9.643 brucoša, upisano svega njih 8.756.
Prošle godine u Beogradu je najveće interesovanje za upis bilo na Stomatološkom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka, Filozofskom i Elektrotehničkom fakultetu.
S druge strane, namanje interesovanje bilo je za Filološki fakultet, pa se prethodne godine za smerove Srpski jezik i književnost i Srpska književnost i jezik sa komparatistikom, za 180 mesta, prijavio ukupno 101 kandidat.
Još nepovoljnija situacija bila je u Nišu, gde se prijavilo tek 29 studenata, iako je bilo 50 slobodnih mesta, a u Novom Sadu samo 17 naspram 58 slobodnih mesta.
Najskuplji fakulteti 2021. godine bili su Elektrotehnički fakultet sa smerom softersko inženjerstvo za koji je bilo potrebno odvojiti 243.000 dinara, kao i Arhitektonski fakultet, čija školarina je samo 3.000 dinara jeftinija.
Oni koje interesuju studije na engleskom jeziku morali su da izdvoje 7.000 evra na Medicinskom fakultetu, 5.000 evra na Stomatološkom i 3.500 evra na Farmaceutskom.
Ove godine prvi upisni rok je 22. juna, a prijavu i podnošenje dokumentacije moguće je obaviti do 25. juna.
Prijemni ispiti biće održani od 27. juna do 1. jula, a preliminarne liste biće objavljene do 4. jula u 16 časova. Konačni rezultati i rang liste očekuju se do 11. jula, dok će upis biti organizovan do 15. jula.
Nema leba od fakulteta. Samo dobar zanat, bilo da je IT, bilo koji drugi tradicionalni. Otvaras firmu i kreces, sam svoj gazda. Mada vecina od upisanih samo to radi da pokusa da preko work&travel ode za Ameriku. Od upisanih ni 50% ne zavrsi skolovanje.
Nisam im ja otimao knjigu iz ruke.
Pa naravno da je sve ovako kako piše, deco zanat i strani jezik sa znanjem rada na računaru i BEŽITE iz ove nepristojnosti za običan život! Školovani.su zbog nedostatka posla prinuđeni da rade za nešto više od minimalca, što će tek da dočekaju lepu penziju…
Visoko obrazovanje zahteva transformaciju, naročito kod IT-a. Ako neko samouk ili sa nekoliko kurseva na Udemy-ju/Coursera-i može da postane odličan programer, zašto bi „gulio“ četiri godine.