Učenici iz Srbije loši na PISA testiranju, SPS ne prihvata krivicu (VIDEO)

Učenici iz Srbije i dalje se nalaze ispod proseka zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u matematičkoj, čitalačkoj i naučnog pismenosti, pokazali su nedavno objavljeni rezultati najnovijeg ciklusa PISA  istraživanja. Nastavnici i učenici čačanske Gimnazije, ali i prosvetni sindikati nisu iznenađeni rezultatima jer godinama upozoravaju na pogrešan smer reformi koje sve više opterećuju učenike. Sa druge strane, SPS, koji godinama drži resor prosvete, ne prihvata krivicu na sebe.

„Bilo je izuzetno naporno.  Teško je uskladiti sve obaveze u školi, vanškolske aktivnosti, hobije, nemamo slobodnog vremena. Preopterećeni smo  i sve sa tim stvarno treba izaži na kraj“.

A to kaže maturatkinja Gimnazije Milica Leposavić koja je uspela  da  tokom školvanja ima sve petice uz učešće na brojnim takmičenjima. Koliko je to bilo teško najbolji govori podatak da su u drugoj godini imali čak 19 predmeta, a u školi nekada provodili i po osam – devet sati.

„Svi ti predmeti bili su obavezni. Ne postoji neki predmet koji je manje važan, svi su podjednako važni, svi moraju da se uče i spremaju. Izborni predmeti su po mišljenju većine učenika veliki problem. Neću da kažem da su bespotrebni, ali to su predmeti u kojima se ponavlja sve što učimo u standardnim predmetima kao što su likovno, muzičko…I upravo zbog tih izbornih predmeta moramo da dolazimo na prečas, pa tako, ako smo druga smena i nastava počinje u 13:30, mi u školu dolazimo u 10 časova. Isto tako, to podrazumeva ostajanje nakon prve smene do 15-16 časova, što je prenaporno i što retko koji učenik može da izdrži“, objašnjava Milica Leposavić iz Učeničkog parlementa.

Toliki broj predmeta i ostajanje po ceo dan u školi dovodi do toga da se uči samo za ocenu zbog upisa na fakultete, a ne za znanje.

„Ako želite da budete odličan đak, sa svim peticama ili bar sa odličnim prosekom, potrebna je velika žrtva. Potrebno je dnevno učiti najmanje četiri sata jer imamo od 15 predmeta pa naviše.  Vremena za vannastavne aktivnosti nema, kao i za izlaske. Učenici su veoma izmoreni, dosta uče i ako bi želeli da imaju neki život, da se bave nekim hobijem ili sportom,   ne bi imali dovoljno vremena ili bi spavali veoma malo“, navodi Petar Ljujić, maturant i član Učeničkog parlementa.

Da u takvim okolnostima nema pravog znanja potvrdilo je nedavno PISA istraživanje. I ovoga puta učenici u Srbiji su ispod proseka većine evropskih zemalja, što nije iznenađenje za Uniju sindikata.

„Unija sindikata je i ove godine na Sajmu knjiga održala naučni skup pod nazivom „Kako do profesije koja obrazuje sve buduće profesije“. Prosveta jeste profesija koja obrazuje sve buduće profesije, a u koju više niko ne želi, bar kada su mladi studenti u brucoši u pitanju. To vidimo i na upisuju, kada nastavnički smerovi ostaju gotovo prazni ili tek sa ponekim studentom. Nekada su u deficitu bile prirodne nauke, a sada se to odražava i na društvene, pa čak i na informatiku.  U prosvetu se ne ulaže, u prosveti niko ne želi da radi  jer prosvetni sistem i dalje kleca jer ne postoji kontinuirano zapošljavanje mladih. Svi su na određeno, što nije perspektiva, ne postoji mogućnost odlaska u inostranstvo. Prosveta nije interesantna političarima jer je to oblast koja ne donosi mnogo glasova, da bi se videli rezultati treba mnogo vremena pa je isplativije ulagati u asfalt kampanje jer se to vidi i odmah donosi glasove“, kaže Vesna Jerotijević iz Unije sindikata.

O reformi obrazovanja govori se još od devedestih godina, ali rezultata nema. Oni koji su od tada vodili prosvetu u najviše mandata – SPS, ne prihvataju krivicu na sebe.

„Resor obrazovanja ne pripada nijednoj partiji. Pripada učenicima, nastavnicima, roditeljima i čitavoj Srbiji. Vlada Srbije sa mnogo, mnogo energije prati I učestvuje aktivno sa najboljim mogućim rešenjima, posebno posle majske tragedije. To nas je posebno pogodilo i svi se bavimo pitanjima obrazovanja“, rekla je ministarka obrazovanja, Slavica Đukić Dejanović, koja je resor prosvete preuzela iz zaslužene penzije.

Razlog za brigu

Od mesta na rang-listi mnogo je značajniji podatak da se u našoj zemlji i dalje veliki broj petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti.

Takvih je iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti i to je ono što treba da nas brine.

U poređenju sa 2012. godinom, u matematici, čitanju i nauci procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio.

Sa druge strane, na najvišim nivoima postignuća iz matematike je četiri odsto naših đaka, a OECD prosek je devet odsto.

Iz čitanja i naučne pismenosti, samo dva odsto naših učenika je postiglo rezultat na najvišim nivoima postignuća, dok OECD prosek iznosi sedam odsto.

Ako je za utehu, sve može da se preokrene samo ako se shvati značaj obrazovanja za jednu državu. Najbolji primer je upravo Finska koja danas ima najbolji školski sistem, a nekada je bio medju najlošijima.