Univerzitet Čačak: Bezrezervno jedinstvo

Projekat: “Univerzitet Čačak – realna potreba ili politički marketing”

Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine,  predviđeno je inoviranje sistema finansiranja iz budžeta i usklađivanje upisne politike sa tržištem rada i razvojnim prioritetima države. Ovim dokumentom je predviđeno da do 2020. godine, Srbija ima najmanje 38,5 odsto visokoobrazovanih gađana starosti od 30 do 34 godine, sa strukturom kvalifikacija koja je usaglašena sa potrebama privrede i društva.

  U  Čačku već postoje Agronomski fakultet i Fakultet tehničkih nauka koji rade u sklopu Univerziteta u Kragujevcu. Na drugoj strani veliki broj maturanata čačanskih i srednjih škola sa teritorije Moravičkog upravnog okruga upisuje se na fakultete beogradskog, kragujevačkog, niškog, novosadskog Univerziteta. Dugogodišnja ideja da se u Čačku pored Agronomskog i Fakultete tehničkih nauka, koji rade u sklopu Univerziteta u Kragujevcu, otvore još dva fakulteta društvenih nauka i na taj način stvore uslove da se formira univerzitet, verovatno je jedina tema oko koje se tokom poslednjih godina bezrezervno slažu lokalna vlast i čačanska opozicija. Kao ključni argumenti za njenu realizaciju navode se ekonomski efekti formiranja jedne ovakve ustanove. Pre svega  činjenica da bi osnivač Univerziteta bila Republika, i samim tim nosilac najvećeg finansijskog tereta, a da bi najveći deo direktnih, pozitivnih ekonomskih efekata bio vidljiv u gradu Čačku kao sedištu Univerziteta.

          Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, istovremeno se propagira i dostupnost akademskih studija svim građanima koji ispune preduslove za upis, te se jasno ističe da niko ne sme biti sprečen da studira zbog svog materijalnog statusa. Međutim činjenica da se čak 14,58 odsto maturanata Ekonomske škole upisuje na Tehnički fakultet u Čačku, umesto da školovanje nastavi na nekom od ekonomskih fakulteta nedvosmisleno ukazuje na to da zbog opšte materijalne situacije koja vlada u srpskom društvu veliki broj mladih nije u stanju da školovanje nastavi van Čačka, na nekom od fakulteta srodnih njihovom srednjoškolskom obrazovanju, što daje za pravo zagovornicima formiranja univerziteta u našem gradu.

          Postojanje Univerziteta podrazumeva povećanje broja studenata koji studiraju u Čačku, a ne odlaze u druge gradove, a samim tim novac koji troše u drugim gradovima ostajao bi ovde. Procenjuje se da bi svaki student koji studira u Čačku trošio 3.000 evra godišnje, pa bi tako ukoliko bi na čačanskom Univerzitetu studiralo 1.000 studenata oni trošili 3.000.000 evra, što u uslovima privredne i ekonomske recesije, sa kojom se grad godinama suočava nije nimalo znamarljiv prihod.

          Na drugoj strani Univerzitet podrazumeva i zapošljavanje nastavnog i nenastavnog kadra koji na sličan način kao i studenti utiče na povećanje potrošnje unutar lokalne privrede, te samim time na povećanje prihoda u lokalnom privatnom i javnom sektoru. Uticaj Univerziteta na lokalnu privredu ogledao bi se u povećanom zapošljavanju mladih, visokoobrazovanih kadrova u lokalnim kompanijama.

          Mada Starategija razvoja obrazovanja i ekonomske analize govore u prilog ideji formiranja Univerziteta Čačak, tokom prethodnih godina pokazalo se da, kada je reč o političkim strankama, tema univerziteta postaje aktuelna isključivo u vreme predizbornih kampanja, a da je na konkretnoj realizaciji malo toga urađeno. Ova činjenica podstakla je redakciju Čačanskih novina da kroz projekat koji je podržala Gradska uprava pokuša da nađe odgovor da li Univerzitet Čačak zaista realna potreba grada ili je i ova ideja, koju jednoglasno podržavaju i čačanska vlast i opozicija, samo puki politički marketing.

Tekst objavljen u okviru projekta “Univerzitet Čačak – realna potreba ili politički marketing”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja na teritoriji  Grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.