Univerzitet Čačak: Kontraverzni stavovi Ministarstva
Projekat: “Univerzitet Čačak – realna potreba ili politički marketing”
U kojoj meri ideja osnivanja Univerziteta Čačak ima podršku u lokalnoj društvenoj zejednici najbolji pokazatelj svakako predstavlja Strategija razvoja grada u kojoj inicijativa da Čačak postane univerzitetski grad ima značajno mesto. Nažalost ovo pitanje je vremenom postalo i svojevrsna politička tema, pa stoga nikako ne čudi što su, u razmaku od samo nekoliko godina, dva ministra prosvete o ideji formiranja Univerziteta Čačak iznela dva potpuno suprotna stava.
Za razliku od svog prethodnika, ministra dr Žarka Obradovića, koji je u februaru 2013. godine prilikom posete Čačku, indirektno podržao ideju osnivanja univerziteta, ističući da njena realizacija prevashodno zavisi od angažovanja lokalne zajednice, ministar Verbić je najavio moratorijum na osnivanje novih državnih univerziteta.
– Problem Srbije u ovom trenutku nisu privatni fakulteti, već loši državni, koji su veoma skupi, a koji su autonomne ustanove, nad kojima Ministarstvo nema ingerencije. Najviše što možemo da uradimo u ovom trenutku jeste da stanemo sa pravljenjem novih univerziteta. Iako postoje gradovi koji bi takođe hteli da postanu univerzitetski centri, za sada te ideje ne možemo da podržimo dok se ne donese dokument, u kojem će se vrlo jasno definisati kako se finansira visoko obrazovanje i gde tačno idu pare – rekao je Verbić prilikom posete Čačku nepune dve godine kasnije.
Aktuelnom ministru prosvete i državnoj administraciji koju predstavlja zamereno je pre svega ignorisanje činjenice da u Čačku već postoje resursi počevši od tradicije visokog školstva od 1960. godine, preko Studentskog centra kojim su obuhvaćeni Dom i restora, pa do današnjih Fakulteta tehničkih nauka, Agronomskog fakulteta i Visoke škola tehničkih strukovnih studija, gde trenutno studira više od 4.000 mladih.
– Ukoliko bi se u ovoj akademskoj zajednici stekli zakonski uslovi za osnivanje univerziteta ukupan broj studenata povećao bi se na više od 5.000, zaposlili bi se novi profesori, službenici, tehničko osoblje… – stav je pobornika ideje da Čačak postane univerziteski grad.
Mada se u Srbiji još uvek niko, bez obzira na značaj jednog takvog istraživanja, nije bavio i radio analize troškova studenata kako na nivou države, tako niti u pojedinim univerzitetskim centrima, sudeći na iskustvima zemalja u okruženju formiranje univerziteta u Čačku imalo bi izuzetan efekat na celokupnu lokalnu zajednicu. Jedna od takvih analiza svojevremeno je rađena u Hrvatskoj i na osnovu nje nije teško sagledati kakvu bi korist Čačku donelo otvaranje univerziteta.
Prema podacima ovog istraživanja prosečni troškovi studenata po jednom semestru u Hrvatskoj iznose 1.725 evra, odnsono 3.450 evra godišnje. Istraživanje je istovremeno pokazalo da postoje značajne razlike unutar hrvatske studentske populacije kada je reč o studentima koji žive u domu ili sa roditeljima, ali i u slučaju studiranja u različitim univerzitetskim centrima, budući da troškovi nisu isti u Zagrebu ili Osijeku. Ako se u obzir uzme razlika u visini životnog standarda u Hrvatskoj i Srbiji, ali i razlike u životnom standardu između regiona unutar bilo koje zemlje, normalno bi bilo da studenti u Čačku troše manje od 3.450 evra u jednoj akademskoj godini. Što ipak nikako ne bi bio zanemarljiv prihod za grad Čačak.
Na drugoj strani univerzitet bi predstavljao i zančajno finasijsko rasterećenje za Čačane budući da su sada primorani da fakultete poput Ekonomskog, Pravnog ili Filozofskog upisuju u Beogradu ili nekom drugom gradu. Ili da u Čačku upišu neki od smerova ekonomske struke na školama sumnjivog kvaliteta i koje ovde imaju centre, a od kojih neke čak rade bez akreditacije.
Tekst objavljen u okviru projekta “Univerzitet Čačak – realna potreba ili politički marketing”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.