Upoznajte čačanske studente, kreatore najbolje ideje u Srbiji
Projekat studenata i profesora Fakulteta tehničkih nauka u Čačku naziva „Pčelarstvo za svakog“ dobar je primer primene Informacionih tehnologija u poljoprivredi. Kao što smo vas već obavestili, ovaj projekat je osvojio prvu nagradu na konkursu Razvojne agnecije Srbije za najbolju projektnu ideju za regionalni razvoj u vrednosti od milion dinara.
Dr Uroš Pešović, asistent na FTN, Slađana Đurašević, studentkinja doktorskih studija elektrotehničkog i računarskog inženjerstva i Milan Joksimović, student treće godine elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, deo su tima koji je osmislio projekat „Pčelarstvo za svakog“ uz mentorstvo profesora dr Siniše Ranđića.
Suština ovog projekta je omogućavanje daljinskog nadgledanja pčelinjih društava korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija, a do ideje se došlo na osnovu ličnog iskustva porodice studentkinje Slađane Đurašević koja je počela da se bavi pčelarstvom u okolini Ivanjice.
-Do ideje sam došla na ličnom iskustvu jer smo krenuli da se bavimo pčelarstvom u okolini Ivanjice. Kako smo pčelari početnici, susreli smo se mnogo neznanja i neiskustva, pa sam došla na ideju da prikupljam parametre iz košnice, da im pristupe iskusni pčelari i da nam daju savete bez izlaska na teren i da gube svoje vreme. Sa kolegama i profesorima smo razvili sistem koji omogućava udaljeno praćenje različitih parametara iz košnice, objašnjava Slađana Đurašević, studentkinja doktorskih studija elektrotehničkog i račuanrskog inženejrstva.
– Ideja je bila da pomoću bežičnih senzora podatke iz košnica prenesemo na internet gde iskusni pčelari mogu pogledati te podatke i svojim savetima pomoći pčelarima početnicima, a bez potrebe da izlaze na teren, najčešće u seoskim sredinama, što je danas veliki problem jer svi imamo manje vremena. Na ovaj način košnice se mogu obići u pravo vreme, kada se pojave problemi. Zahvaljujući našim senzorima, očitava se temperatura u košnicama, vlažnost vazduha, da li se košnica pomera, da li je neko pokušao da je otuđi, ili prevrnula, zatim zvuk pomoću koga je moguće pratiti razne pojave kao što je rojenje pčela, pojava grabeži, objašnjava dr Uroš Pešović, asistent na FTN.
-Ono što se ne vidi i nije vidiljivo, to je da je cilj ideje primena informacionih tehnologija u poljoprivredi ovoga puta u pitanju je pčelarstvo, kaže prof. dr Siniša Ranđić.
Primenom ovog sistema košnice koje se uglavnom nalaze na selu, a većina pčelara živi u gradu, mogu se obići i ukoliko se pojave probelmi reagovati na vreme. Pomoću senzora, malih dimenzija, prati se temperatura, pritisak, vlažnost vazduha u košnici, detektuje pomeranje ili prevrtanje košnice, prate se aktivnosti pčelinjeg društva pomoću zvuka.
-U pitanju je jedan senzor koji je mnogo jeftiniji u odnosu na konkurenciju i nuditi mnogo više mogućnosti. Taj senzor može komunicirati sa mobilnim telefonom pčelara, bez potrebe da otvara košnicu. To je veliki problem zimi jer ne znate u kakvom je stanju društvo a zimi je jako opasno otvarati košnice jer se pčele mogu smrznuti, kaže Uroš Pešović.
Bežični senzori omogućavaju da se informacije iz košnica prikupljaju na Cloud paltformi, a preporuke iskusnih pčelara mogu se pretvoriti u mašinsko znanje koje omogućava da Cloud platforma samostalno analizira podatke i daje adekvatne savete početnicima.
Cena uređaja je jeftinija u odnosu na postojeće na tržištu i iznosi od 70 do 80 evra, a dalji razvoj sistema zavisi i od mogućih investitora.
-Smatram da je ovo prilika da fakultet, kao jedan od osnivača Naučno tehnološkog parka malo pogura svoje studente, kako aktivne tako i bivše, da uđu u preduzetničke vode i ovo bi bio jedan od dobrih primera i dobre moguićnosti da s etako mešto realizuje. Ovo je dobar znak i za neke buduće aktivnosti na fakultetu i nek ebuduće projekte koje ćemo da učestvujemo i participiramo, i mi kao istraživaći a naravno i studenti, kaže profesor Ranđić.
Podsetimo, proejktna ideja „Pčelarstvo za svakog“ pobedila je nakonkursu RAS naziva „Najbolja projektna ideja za regionalni razvoj“ u konkurenciji ukupno 69 timova iz cele Srbije.
To je, kažu na FTN, dobar znak i podstrek za buduće malde istraživače.
-To je potvrda da mi ovde imamo studente koji imaju potencijal da se mere i šire, pre svega sa prestonicom, a pokazuje i da neki mladi ljudi treba da slede te primere i da se odluče da studiraju ovde, kaže dr Siniša Ranđić.
U prilog tezi da ovaj projekat ima budućnost govori i činjenica da u Srbiji ima oko 9.000 registrovanih pčelara sa preko milion košnica.
Zanimljivo je da su članovi projektnog tima, tokom rada na njegovom razvoju morali da za nekoliko meseci savladaju osnove pčelarstva, veoma unuosne poljorpivredne grane u Srbiji.
Mirjana Aleksić
Свака част нашим суграђанима на резултатима.
На тржишту постоји СМС вага, чија је цена око 220 евра, која пчелару шаље СМС поруке са подацима о промени масе и евентуалним померањима кошнице.
Због цене се вага поставља испод једне кошнице са просечним друштвом у пчелињаку, и посебно је корисна када се кошнице преселе на удаљену локацију због багремове или сунцокретове паше. Нико нема новца да купује вагу за сваку кошницу нити је то исплативо.
У овом случају, колико схватам, потребно је купити сензор за сваку кошницу ако желимо очитавања у свим кошницама (влажност, температура, итд.), што је у Србији луксуз, посебно задњих година када су приноси меда релативно лоши, као и цена и динамика исплате од стране откупљивача.
Такође, сензор може да детектује услове за ројење, али шта то вреди ако је пчелар удаљен 200 километара (када су кошнице нпр. пресељене на сунцокрет)?
Зато је можда добро да размисле о јефтинијој варијанти која неће имати те „напредне“ функције (нпр. да има само температуру и влажност ваздуха), а и би пчелари вероватно куповали за по једну кошницу у целом пчелињаку.
Зато препоручујем тиму да настави рад, и да направи нпр. СМС вагу чија ће цена бити 150€, то ће имати одјека код пчелара, а и сам пројекат ће имати перспективу за комерцијални успех.
Само, треба имати у виду да је једна фирма у Србији патентирала своју верзију СМС ваге, те се при пројектовању морају избегавати идентична решења (без обзира да ли је тај патент стварно нешто ново и да ли би требало да има статус патента).