Uroš i Vasilija najbolji besednici u Srbiji

Učenici IV razreda Gimnazije Uroš Tomljanović i Vasilija Zoćević osvojili su prva dva mesta na nedavnom takmičenju u besedništvu koje je organizovala Šesta beogradska gimnazija. O uspehu naših mladih sugrađana najbolje svedoči podatak da je na takmičenju učestvovalo preko 100 učenika srednjih škola i gimnazija iz cele Srbije.

Uros Tomljanović je već odavno poznat u pesničkim krugovima našeg grada a ovo je prvi put da se oprobao u besedništvu. U ponudi tri izborne i jedne slobodne, napisao je besedu na temu Ljudskom srcu uvek nešto treba i nikad ničim zadovoljno nije.

Vasilija Zoćević i Uroš Tomljanović

– Naša škola je dobila poziv od Šeste gimnazije iz Beograda da učestvujemo na takmičenju iz besedništva. Trebalo je da napišemo rad na jednu od četiri ponuđene teme, jednu slobodnu i tri zadate.  Pristiglo je više od 100 radova iz cele Srbije, a odabrno je 14. Pisao sam o životu i ljudima inače, kako svaki čovek oseća da mu nešto ne da mira, kako nikad ništa nije u redu. Govorio sam o tome koliko je bitno i koliko smo srećni samim tim što smo rođeni i da smo zato ovde, da ne treba kukati i skrnaviti taj život što smo dobili zato što je kratak. Sve sam to na kraju sveo na zaključak: ceni život i budi zadovoljan, priča nam Uroš.

Kako kaže Uroš beside ostačoh učenika su bile jako dobre, ali da je možda prevagnulo da on pobedi, sam njegov nastup i govor.

– Kada sam napisao rad predao sam ga profesorki filozofije. Nakon lektorisanja, na meni je bilo da naučim to što sam napisao i da besedu izgovorim pred ljudima. Imao sam malu tremu, izašao sam i izgovorio sam kako sam osećao da to treba da uradim. Druge besede su bile jako dobre, ali mislim da je prevagnulo to moje govorenje, kaže Uroš.

Vasilija Zoćević je osvojila drugo mesto a prijavila je rad na slobodnu temu. Kaže da je njena namera da kroz besedu probudi ljude, da se pokrenu, da promene prvo sebe pa druge.

– Prijavila sam se kako bih iznela svoje mišljenje jer vrlo retko mi mladi to možemo da uradimo. Kada nam se pruži takva prilika to treba iskoristiti. Naziv besede je bio Čoveče, gde si se izgubio? Motiv i inspiraciju sam tražila u onome što nas okružuje, sivilo, pasivnost ljudi. Želja mi je bila da pomognem drugima da se probude, da probudim u njima želju da se osveste i da nešto urade, da promene sebe pa onda druge, priča nam Vasilija.

Takođe, i Vasilija potvrđuje da je konkurencija bila prilično jaka, ali da je prevagnula iskrenost i jaka emocija koju su preneli na prisutne.

 – Mislim da je prevagnulo to što smo Uroš i ja govorili iz duše. Kažu da se to videlo, pre svega prirodnost koja je dobra. Radili smo srcem. Ovom priliom bih se zahvalila profesorki Nataši Vasiljević koja je naš mentor i koja nas je vodila, kao i profesorki srpskog Aleksandri Mišić. One su nam pomogle da što bolje iznesemo besedu, kaže Vasilija.

Pobeda u besedništvu podstrek je mladom Urošu da konkuriše za indeks Fakulteta dramskih umetnosti, dok će Vasilija ostati u svetu književnosti, jer planira da upiše ruski jezik u Novom Sadu.   Sa srećom.