Uspešno realizovan projekat stručne prakse u srednjim školama
Razvojni biznis centar Kragujevac predstavio je nedavno u Čačku rezultate projekta „Prave veštine po meri poslodavaca“, koji realizuju u partnerstvu sa Tehničkom i Mašinsko-saobraćajnom školom, a uz podršku švajcarske organizacije Solidar Sviss, kancelarija u Beogradu.
Projekat se osim Čačka, realizuje i u Kraljevu, Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, a ima za cilj da unapredi veštine i znanja mladih, da bi što bolje odgovorili na potrebe privrede po završetku formalnog obrazovanja.
— Kroz ovaj projekat, koji realizujemo šest godina, mi delujemo na nekoliko nivoa. Na jednom nivou radimo sa srednjim školma i razvijamo i realizujemo program letnje prakse za učenike srednjih stručnih škola, a u drugoj komponenti radimo sa mladim nezaposlenim ljudima kojima pomažemo da se bolje snađu na tržištu rada i da steknu one veštine, znanja i kompetencije koje se trenutno traže na tržištu poslodavaca. Nacionalna služba za zapošljavanje nam je partner koji pomaže u izboru obuka koje ćemo realizovati, i naravno informisanju mladih za mogućnosti koje postoje na tržištu — navodi predstavnica Razvojnog biznis centra Kragujevac Marija Stojadinović.
O uspešnosti projekta najbolje govore podaci da najmanje 50 odsto mladih po završetku obuke ostaju kod poslodvaca.
— Poslodavci prepoznaju te obuke i praksu kao pravi način da upoznaju kandidate, da vide kakvi su njihovi kapaciteti, kakve su njihove mogućnosti, potencijali, i naravno da ih obuče za to vreme dok su kod njih na praksi i pripreme za zapošljavanje i dalji rad na njihovim radnim mestima — navodi Stojadinović.
Ove reči potvrđuje i Dragan Čakarević iz uspešne čačanske firme DSD Euroline, gde su na praksi bile četiri učenice koje su pokazale veliku želju da nauče nešto novo.
— Rado smo se odazvali pozivu Regionalnog biznis centra iz Kragujevca za projekat Letnja praksa. Kod nas su bile četiri devojčice koje su bile na obuci i koje su prošle kroz sve segmente koje se nalaze u našoj firmi, počev od administracije, logistike, ljudskih resursa, i radionice na kraju. Ono što smo i sami videli to je da je velika razlika između teorijske i praktične nastave. Deca se sama odmah usmeravaju i imaju mogućnost da sami procene šta vole da rade, šta ne vole da rade. Uostalom, pripremaju se za budući život i mogu da procene da li su individualci u poslu, da li su za timski rad. Stručna praksa nije bitna samo za praktikante i za mlade ljude, ona je važna i za nas poslodavce jer deca koja su bila na stručnoj praksi sutra dolaze u firme pripremljena, i mnogo će se bolje uklopiti u sredine u koje dolaze da rade, jer su već nešto videli i naučili — kaže Čakarević.
Direktor Mašinsko-saobraćajne škole Mirko Lazović kaže da se škola poslednjih godina okrenula dualnom obrazovanju shvatajući značaj stručne prakse i sagledavajući realne potrebe privrede. Upravo u saradnji sa njima, škola je osmislila nove smerove i obezbedila učenicima kvalitetnu stručnu praksu.
— Naša škola već tri godine upisuje učenike po dualnom sistemu obrazovanja. Do sada imamo tri razreda modnih krojača koji su po dualu, kao zanatski smer bravar-zavarivač. Imamo odličnu saradnju sa privrednicima, iz dana u dan ta saradnja je bolja i sve više njih je uključeno u to. Što se tiče dualnog obrazovanja, učenici su zainteresovani za te smerove. Posebno bih istakao modne krojače gde nemamo nikakav problem, svi su prezadovoljni. Nadamo da ćemo uz podršku lokalne samouprave i privrednicima uspeti da uvedemo dualno obrazovanje i na drugim mašinskim smerovima, pre svega da iznađemo rešenje kako finansirati praksu u malim firmama za koje je to veliki izdatak —navodi Lazović.
Srednja škola Dragačevo iz Guče među prvim je školama u Srbiji koja je takođe shvatila značaj saradnje sa privredom. Za razliku od drugih sredina gde postoje velike kompanije, škola u Guči bila je okrenuta isključivo lokalnoj privredi koja je prihvatila pruženu ruku a saradnja se danas realizuje na obostranu korist.
— Već četvrtu godinu kod nas funkcioniše dualno obrazovanje. Poznati smo po tome što smo jedina škola u Srbiji koja ima podršku jedino domaćih partnera. Nas su podržale sve domaće kompanije i podržale su uvođenje dualnog obrazovanja. Poznati smo i po preduzetničkom duhu. Kod svih učenika škole razvijamo preduzetnički duh i već tri godine imamo školska takmičenja. Dva puta smo bili na međunarodnom takmičenju, a ove godine Italijani su odabrali našu školu, među sedam u Evropi, i pozvali su našu profesorku, koja vodi to takmičenje, da se predstavi. Snimili su film koji je predstavljen u Torinu. Pratimo potrebe privrede. Dok smo se pridržavali da nam ostanu 2-3 profesora i da ne izgube radno mesto, stotine učenika je dobijalo obrazovanje za kojim nije bilo potrebe. Sada obrazujemo profile koji su baš potrebni, pa tako jedini u kraju imamo profile kao što su tehnička zaštita od požara, hemijski tehničar, bravar zavarivač — kaže direktor Dragan Tanović.
Pomoćnica gradonačelnika Mirjana Đoković najavila je podršku grada mladima pri samozapošljavanju. Kako je rekla, Grad će sufinansirati projekat Praksom do znanja u narednoj godini.
Ете мудраци опе слуђују децу по угледу на комуњарског мудросератора Стипета Шувара кои је сјебо школски систем кои је направио бивши министер у влади још ФНРЈ Родољуб Чолаковић. Чолаковића су камуњисти послали ома после ослобођења у Вранцуску и СССР да сними и донесе отуда све најбоље од њиног школског система. Наравно Чолаковић као уман човек то и уради. Обзиром да е требало земљу изграђивати требали су образовани и СТРУЧНИ кадрови. Отворене су средње стручне школе прво са трогодишњим трајањем да би се ома добило каквог такввог кадра. Дат је нагласак на занатске школе где су ученици један дан похађали теоретску наставу други дан ишли у предузећа на практичан рад. После таке школе могли су уз рад да се квалификују за века мајстора па даље до факултетске депломе. Наравно средњошколци су даобили после још едну годину тако да су учили четри године и постајали руководиоцима процеса производње. Тадања дџава у веома кратком року добила е огроман кадар кои је партиски распоређиван по предузећима сходно потребама.Наравно такво школство изградило је државу у веома јаку индустријску силу. Е онда су дошли сератори кои су све сјебали.