Užički protest „Studenti se vraćaju kući“: Tražimo slobodu i pravdu

Blokada i protest „Studenti se vraćaju kući“ održani su danas u Užicu, kojima su studenti iz Užica i drugi građani odali poštu nastradalima u novosadskoj tragediji 1. novembra prošle godine i tražili slobodu i pravdu u Srbiji.

Današnjem i najmasovnijem okupljanju u Užicu od tragedije u kojoj je, pri padu nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu, stadalo 15 ljudi, prisustvovalo je oko 1.000 građana.

Organizatori blokade, protesta i protestne šetnje su studenti iz Užica koji studiraju u drugim gradovma Srbije, a koji su, za praznike, došli u svoj grad.

Na početku petnaestominutne tišine na Trgu partizana, pročitana su imena i prezimena nastradalih u novosadskoj tragediji, a potom su okupljeni blokirali saobraćaj u delu Ulice Dimitrija Tucovića.

Nakon toga, krenuli su u protestnu šetnju tom ulicom i Ulicom Nikole Pašića do Užičke gimnazije i vratili se nazad na centralni gradski trg.

Tokom protestne šetnje duvali su u pištaljke i nosili transparente: „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu“, „Studenti se vraćaju kući“, „Sad mi rekonstruišemo“, „Indeks, Đetinja, komplet lepinja”, uz povike: „Ruke su vam krvave“, „Užice je ustalo“, „Podržite studente“…

Dok su šetali centrom grada, građani su studente pozdravljali aplauzom i sa njima se fotografisali. Ipak, jedan iz grupe starijih Užičana nešto je dobacivao demonstrantima i uzviknuo: „Sram vas bilo“, ali na to studenti nisu reagovali.

Ispred Užičke gimnazije, okupljenima su se obratili jedan od studenata koji je pročitao „Praznično pismo“ čiji potpisnici su, rekao je, svi studenti Univerzuteta u Beogradu, a govorila je i profesorka u toj školi Gordana Danilović.

U pismu je navedeno:

„Dragi roditelji, bake i deke, prijatelji, profesori, građani Srbije,

Pišemo vam iz slušaonica i hodnika naših fakulteta, mesta gde su knjige i sticanje znanja deo uobičajene svakodnevice, ali gde se trenutno borimo za nešto mnogo veće – za pravdu, istinu, dostojanstvo i budućnost svih nas.

Naša blokada nije samo čin neposlušnosti, već poziv na odgovornost i izraz duboke zabrinutosti zbog stanja u našem društvu.

Tragičan događaj koji nas je zadesio 1. novembra 2024. godine, kada se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu urušila i ubila 15 ljudi, opominje nas koliko je važno da ukažemo na neodgovornost i propuste sistema, nadležnih institucija i svih odgovrnih u tom lancu i pozovemo ih na transparentnist i odgovornost.

Ovo je borba za istinu o onome šta se dogodilo u Novom Sadu, šta je prethodilo toj tragediji ali, istovremeno, i borba za pravednu i bolju budućnost u zemlji u kojoj ćemo se osećati bezbedno i poštovano.

Naša blokada je simbol našeg nezadovoljstva zbog izostanka odgovornosti za nesreću u Novom Sadu, kao i simbol naše odlučnosti  i želje da se čuje glas mladih.

Tražimo da institucije rade svoj posao, da se krivica ne prebacuje s jednog na drugog, već da tužilac i nadležne institucije reaguju po zakonu.

Predsednik države nije nadležan za ove odluke, niti je ovo pitanje političke volje. Ovo je pitanje pravde. Naša borba je usmerena na sistem, ne na pojedince.

Šta želimo postići? Želimo odgovornst i promene koje će sprečiti da se ovakve tragedije nikada ne ponove. Želimo da ukažemo na propuste u sistemu i da doprinesemo njihovom otklanjanju.

Želimo da pokažemo da mladi u ovoj zemji nisu ravnodušni, da se ne mire sa nepravdom i da veruju u to da je moguće graditi društvo na temeljima solidarnosti, istine i poštovanje zakona.

Hoćemo da ukažemo i na to da krivična dela ne smeju da ostaju nekažnjena i neprocesuirana i u slučaju tragedije na Železičkoj stanici, i u slučaju prebijanja naših kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti na mirnom protestu, i u svakom drugom slučaju u kome je jasno da zakoni ove države ne važe jednako za sve građane.

Želimo da ostanemo ovde.

Zašto vama pišemo? Vi ste naš najveći oslonac, uzori i oni kojima najviše verujemo. Znamo da je teško gledati nas u ovakvim okolnostima i da biste želeli da je sve drugačije, lakše i bezbrižnije. Ali, znamo da razumete našu želju da živimo u boljoj zemlji u kojoj ćemo moći s ponosom reći da smo ostali i borili se za ono što je ispravno. Vaša podrška nam znači više, nego što možemo da izrazimo rečima.

Pozvamo vas da budete uz nas, da razumete zašto ovo radimo i da nam pomognete da naš glas dopre još dalje. Naša borba nije samo za nas, već i za sve vas, za naše mlađe sestre i braću, za generacije koje dolaze.

Hvala vam što nas slušate, razumete i što ste uz nas.

Srdačno, vaši studenti“.

Gordana Danilović, profesorka u Užičkoj gimnaziji, poručila je da „oseća neizmernu zahvalnost mladim i pametnim ljudima, koji su pozvali prosvetne radnike i vratili im samopoštovanje“.

– Mi smo deo profesije na koju se gledalo sa nipodaštavanjem, a mi smo radili sa velikom ljubavlju i neizmernom odgovornošću. Mogu glasno i bez spuštanja pogleda da kažem – ja sam profesor, učitelj, nastavnik. Vi ste pokazali da ono što mi radimo ima smisla, a to nema cenu – kazala je profesorka Danilović.

Ona je dodala da „ne postoji  zdravo društvo koje će opstati bez istine, odgovornosti i pravde“.

– Želim vam slobodu – poručila je profesorka Gordana Danilović, koji su okupljeni pozdravili gromkim aplauzom i povicima odobravanja.

Današnji protest je protekao mirno, uz studentsko obezbeđenje. Kretanje demonstranata užičkim ulicama je obezbeđivala i saobraćajna policija koja je vozila preusmeravala u druge ulice.

___________________________________________________________