Velika matura na kraju školske 2018/2019.

-Pre ne­de­lju da­na do­bi­li smo po­zi­ti­van stav Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za vi­so­ko obra­zo­va­nje u ve­zi sa uvo­đe­njem ve­li­ke ma­tu­re. Ne mo­že bi­ti pri­mar­ni uslov ma­te­ri­jal­ni in­te­res fa­kul­te­ta, ne mo­že se uce­nji­va­ti, ve­li­ka ma­tu­ra mo­ra da bu­de kru­na ško­lo­va­nja – iz­ja­vio je mi­ni­star pro­sve­te Mla­den Šar­če­vić, u emi­si­ji „Pro­sve­ta ima reč”, ko­ju je na po­čet­ku ove go­di­ne po­kre­nu­la Uni­ja sin­di­ka­ta pro­svet­nih rad­ni­ka Sr­bi­je.

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja pred­sed­ni­ce Uni­je Ja­sne Jan­ko­vić, on je pre­ci­zi­rao da će se ve­li­ka ma­tu­ra po­la­ga­ti na kra­ju škol­ske 2018/2019. go­di­ne, od­no­sno da će na ovaj is­pit iza­ći ge­ne­ra­ci­ja uče­ni­ka ko­ja je sa­da u dru­gom raz­re­du sred­nje ško­le.

Pod­se­ti­mo, pre­ma do­ku­men­tu „Stra­te­gi­ja raz­vo­ja obra­zo­va­nja Sr­bi­je do 2020. go­di­ne”, pri­jem­ne is­pi­te na fa­kul­te­ti­ma za­me­ni­će ve­li­ka ma­tu­ra, i to – op­šta, struč­na ili umet­nič­ka, u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ju ško­lu đa­ci za­vr­ša­va­ju. Op­šta ma­tu­ra (za gim­na­zi­jal­ce) da­va­će pra­vo upi­sa na sve vi­so­ko­škol­ske usta­no­ve bez po­la­ga­nja pri­jem­nih is­pi­ta (iz­u­ze­tak su stu­dij­ske gru­pe ko­je zah­te­va­ju po­seb­ne spo­sob­no­sti, tj. ta­len­te, po­put umet­nič­kih). Umet­nič­ka ma­tu­ra (za uče­ni­ke umet­nič­kih ško­la) omo­gu­ća­va­će pro­hod­nost na umet­nič­ke fa­kul­te­te, a struč­na (za đa­ke sred­njih struč­nih ško­la) pra­vo upi­sa na ma­tič­nim di­sci­pli­na­ma.

Ide­ja tvo­ra­ca stra­te­gi­je je­ste da se oja­ča­ju gim­na­zi­je ka­ko po bro­ju, ta­ko i po kva­li­te­tu đa­ka i da ovaj vid obra­zo­va­nja bu­de glav­ni „in­ku­ba­tor” bu­du­ćih stu­de­na­ta. Sred­nje struč­ne ško­le su i za­mi­šlje­ne kao ško­le po­sle ko­jih će se uče­ni­ci za­po­šlja­va­ti, a de­ce­ni­ja­ma je ta­kva si­tu­a­ci­ja da se mal­te­ne či­ta­va ge­ne­ra­ci­ja đa­ka če­tvo­ro­go­di­šnjih sred­njih struč­nih ško­la upi­su­je na fa­kul­te­te. To je s jed­ne stra­ne za po­sle­di­cu ima­lo ne­do­sta­tak pra­vih maj­sto­ra, a s dru­ge go­mi­la­nje aka­de­ma­ca ko­ji go­di­na­ma ni­su uspe­va­li da di­plo­mi­ra­ju.

U po­me­nu­toj emi­si­ji „Pro­sve­ta ima reč”, ak­tu­el­ni mi­ni­star je na­ja­vio da će do na­red­ne škol­ske go­di­ne bi­ti usvo­jen no­vi Za­kon o osno­va­ma si­ste­ma obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja, jer je pre­vi­še no­vi­na da bi skup­šti­na usva­ja­la sa­mo iz­me­ne. Uz du­al­no obra­zo­va­nje, u za­ko­nu će mo­ra­ti da se na no­ve osno­ve po­sta­vi teh­nič­ko obra­zo­va­nje, in­for­ma­tič­ka pi­sme­nost, čak i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje. Šar­če­vić je najavio da će  Mi­ni­star­stvu ra­da pred­lo­ži­ti i iz­me­ne Za­ko­na o po­ro­di­ci, ka­ko bi se sank­ci­o­ni­sa­li ro­di­te­lji ko­ji ne oba­vlja­ju svo­je du­žno­sti, što če­sto za po­sle­di­cu ima ve­li­ki broj iz­o­sta­na­ka sa ča­so­va.

– Ro­di­te­lji mo­ra­ju da shva­te svo­je od­go­vor­no­sti i oba­ve­ze. Tra­ži­će­mo ka­žnja­va­nje neo­d­go­vor­nih ro­di­te­lja, ako ne mo­gu da pla­te nov­ča­nu ka­znu, on­da ne­ka sank­ci­ja bu­de dru­štve­no ko­ri­stan rad – pre­ci­zi­rao je Šar­če­vić.

___________________________________________________________________