Vlast progurala izmene Zakona o visokom obrazovanju u parlament

Vlast ne zanima što Krovna organizacija svih univerziteta Srbije – KONUS traži povlačenje izmena Zakona o visokom obrazovanju iz procedure. Zakon je stigao pred odbor. Da ih ne zanima što se akademska zajednica buni jer će strane visokoškolske ustanove bez adekvatne procedure otvarati fakultete – potvrđuje i izjava ministarke. Đukić Dejanović kaže sve to nije tačno. To je jedna pronatalitetna mera. Jer mladi koji studiraju u inostranstvu, uglavom tamo i ostaju. U međuvremenu juče i SANU traži povlačenje zakona.

Bez akreditacija i kontrole, samo na osnovu potpisanog sporazuma sa ministarstvom, strani univerziteti moći će da svoje nastavne programe sprovode u Srbiji, ako se predlog izmene zakona o visokom obrazovanju usvoji u Narodnoj skupštini, kao što je danas usvojen na sednici Odbora za obrazovanje. Njemu se protivi rektor beogradskog univerziteta, Konferencija univerziteta u Srbiji, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, Srpska akademija nauka i umetnosti kao i opozicioni poslanici. Za je SPS kadar, koji vodi obrazovanje.

– Nažalost dve trećine koji odu da studiraju van Srbije, a ocenjujemo svi zajedno da je to jedno od bolnih pitanja, se ne vrate – kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete.

– Ja vas molim da prestanete srceparajuće da pričate da je odlazak u inostranstvo nešto loše. Ja sam master studije završila u Americi, doktorat sam radila na tri evropska univerziteta i vratila sam se u Srbiju. To iskustvo mi je život promenilo. Naučila sam nekoliko jezika, stekla prijatelje, moje kompetencije su se povećale enormno. I to nisu loše stvari, ono što je ovde problem je kako vratiti te ljude u zemlju. Unaprediti uslove života da svi požele da se vrate – kaže Ana Jakovljević, potpresednica Narodnog pokreta Srbije.

– Ovim jednim članom suštinski se menja koncept visokog obrazovanja i ovo se po mom dubokom mišljenju ne može urediti sporazumom. Ovo je pitanje zakona. Vi kršite Ustav – poručuje Slađana Radosavljević iz Novog DSS-a.

Ipak, za je glasalo 10 poslanika, 4 protiv i niko nije bio uzdržan. Posle glasanja ministarka je objasnila zašto igroniše stav akademske zajednice.

– Pa akademska zajednica je imala prilike…znate mi smo Nacionalni savet za visoko obrazovanje uključili u celu ovu aktivnost u proceduri, oni su sa akademskom zajednicom komunicirali, oni su predstavnici te zajednice – kaže Slavica Đukić Dejanović.

Zašto ministarki nije važan stav akademske zajednice, drugi pokušaj.

– Na šta mi sumnjamo su dogovori lično politički koji naši predstavnici vode državu imaju – kaže Jakovljević.

– Nije čudno što je taj zakon donet na mala vrata bez ikakve javne rasprave bez konsultovanja sa akterima iz oblasti obrazovanja nego se žurilo ne znam zašto verovatno su ti sporazumi već potpisani uprkos i zdravom razumu i upozorenjima – kaže Đorđe Pavićević, narodni poslanik Zeleno-levog fronta.

Ako zvuči razumno: oni koji žele da studiraju u inostranstvu, propustiće priliku da žive nekoliko godina u drugoj zemlji, nauče još jedan jezik, steknu prijatelje, razviju veštine…i odlučiće da upišu strani fakultet u svojoj zemlji, a dobiće diplomu zemlje iz koje je univerzitet?

– Ti studenti kada steknu diplomu NOK će biti kao nezavisno telo, telo koje će raditi na prosto proznavanju te diplome ili eventualnim nekim zahtevom da se dopuni neki ispit da bi se diploma priznala – kaže Đukić Dejanović.

– To će biti strane diplome u Republici Srbiji i na kraju ćemo morati da priznajemo te diplome ljudima koji su studirali u Srbiji – poručuje Pavićević.

Baš ovih dana, u poseti je rektorka Koledža Evrope i bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini. U Beogradu je drugim povodom, ali zgodan je prilika pa je i Evropska kuća najavila da dolazi da buduće studente upozna sa programima koje nudi Koledž Evrope na svojim kampusima u Poljskoj, Albaniji i Belgiji.

– Nee, ne dolazi zbog toga, dolazi zbog….ali će možda i to biti tema – kaže Slavica Đukić Dejanović.

Opet neko van granica zemlje dobija šansu da prečicom u Srbiji radi, gradi, sad i obrazuje.

– Nepatriotska odluka, teško ćete naći neku zemlju u svetu ili vlast koja podriva sopstveno visoko obrazovanje – smatra Nikola Cvetanović iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti.

Ovakva dopuna predlaže se u krajnje nepovoljnom trenutku, kada se rešava suštinski jedno od najvažnijih pitanja za visokoškolske ustanove u Srbiji, a to je upravo finansiranje, rekao je rektor beogradskog univerziteta.

Sad kad su rekli svoje – pitanje je šta će sledeće predstavnici akademske zajednice uraditi? Ili će i ovaj zakon proći ili ni obustava rada ne bi smela biti radikalna mera.

_______________________________________________________________________