Prethodni članak
Војнотехнички институт из Београда заинтересован за дипломце ФТН
Objavljeno 22/10/2019
У петак, 18. октобра 2019. године на Факултету техничких наука у Чачку одржан је радни састанак руководства ФТН, шефова катедри и шефова студијских програма са представницима Војнотехничког института и Управе за одбрамбене технологије на коме се говорило о новим могућностима за унапређивање дугогодишње сарадње између ФТН и ВТИ. Једна од централних тема било је стипендирање студената мастер академских студија Електротехничког и рачунарског инжењерства, односно кадрова који су потребни Војнотехничком институту.
У обраћању, декан ФТН проф. др Данијела Милошевић изразила је захвалност Војнотехничком институту што су међу техничким факултетима у Србији препознали квалитет студената који се образују на ФТН, што је, како је навела, додатни подстицај за будуће мастер инжењере електротехничког и рачунарског инжењерства и мотивација да буду још успешнији у току студија.
Представници ВТИ су разговарали и са студентима који су одлучили да конкуришу за стипендију о могућностима која пружају радна места на којима би по завршетку мастер студија стипендисти били запослени.
Министарство одбране Републике Србије расписало јеконкурс за стипендирање мастер студената у школској 2019/2020. године који траје до 31. октобра, за потребе њиховог радног ангажовања у Војнотехничком институту у Београду.
ФТН
Hahahahahahahahahahaha….
Naravno da su zainteresovani kad u Beogradu inžinjer neće da radi za platu od 50 000
E svasta covek da cuje. VTI je zaista propao, samo sto to nigde ne kazu. Strucnjaci su otisli u privatne firme ili u inostranstvo, i odneli su i projekte na kojima su radili.
To jeste tačno, ali je lako tim firmama da plate te inženjere, kad su im doneli projekte iz VTI koji su decenijama razvijani.
Bila je priča o jednoj privatnoj firmi koja radi topovske cevi, ali se sumnja da je neko iskopirao i dostavio im sve potrebne podatke koje je VTI stvarao godinama na osnovu istraživanja i testova na terenu.
I ja mogu da dam dobru platu inženjeru, koji mi iz državne ustanove donese projekte razvijane više decenija, a ja preko ortaka u politici sredim da mi država plaća dalji razvoj nekog oružja.
Primer jedne takve firme je „DLS Specijalni sistemi d.o.o. Beograd“, koja je pokušala da proda Bangladešu samohodne haubice po ceni od pola miliona evra iako je prodajna cena državnih firmi oko 2,3 miliona evra.
Ponuda je povučena zbog toga što SDPR ima eksluzivnog zastupnika za Bangladeš, a delom i iz razloga što pomenuta privatna firma ima samo urađen prototip, pa su kupci bili u sumnji da će dobiti adekvatan proizvod po toj ceni.
Ali, iako privatne firme ne mogu da proizvedu samohodnu haubicu, mogu da se bave remontom naoružanja, proizvodnjom topovskih cevi (koje se menjaju posle određenog broja ispaljenih granata), pa na kraju krajeva i posredovanjem u izvozu (kao u dobro poznatom slučaju o kome se priča ovih dana).
U normalnim zemljama se preduzimaju opsežne mere da se spreči krađa intelektualne svojine, a kod nas se to čak i stimuliše kako bi pojedinci uvezani u interesne klanove ostvarili ličnu korist.
U tom svetlu, dobar inženjer u Beogradu će se pre odlučiti da radi za neku stranu kompaniju koja u Srbiji ima neku proizvodnju ili projektovanje, kao što su Siemens i slične.
Komentatori sve znaju… Bolje ništa ne pišite…