Vraća li se fizičko vaspitanje na čačanske fakultete?

Postoje velike šanse da se na čačanskim visokoškolskim ustanovama ponovo vrati nastava fizičke kulture i vaspitanja koja je ukinuta krajem devedestih godina. To su nam potvrdili čelnici čačanskog Fakulteta tehničkih nauka, Agronomskog fakulteta i Visoke škole tehničkih strukovnih studija.

Studenti FTN-a na nedavno održanom Kupu rektora

Nastava fizičkog vaspitanja na srpskim fakultetima funkcionisala je od 1963. do 1998. godine, a studenti su imali obavezne časove fizičkog na prvoj godini. U tom periodu, na fakultetima u većim gradovima, neplivači su morali da idu na plivanje, a ostali su mogli da biraju sport. Iskustva su bila dobra, ali je promenjen zakon i sport ukinut na univerzitetima.

Sada više nema nikakvih zakonskih prepreka da se fizičko vaspitanje vrati na fakultete. To su nam potvrdili i na čačanskim visokoškolskim ustanovama. Svi mahom o tome razmišljaju, a najdalje je u tome otišao Fakultet tehničkih nauka na čijoj sednici Nastavno-naučnog veća se već razgovaralo na tu temu. Svi navode da fakulteti imaju odlične uslove za bavljenje sportom zbog blizine terena Sportsko-rekrativnog centra Mladost i hale Borac, gde se nalazi i teretana, ali i najave da će se graditi zatvoreni bazen u blizini. Međutim, problem bi mogao bude nedostatak sportske sale za izvođenje nastave u zimskom periodu, bar dok se bazen ne izgradi.

— Na tu temu smo razgovorali pre mesečak dana na sednici Nastavno-naučnog veća i pokrenuta je inicijativa da se fizičko vaspitanje uvede ponovo kao predmet za studente. Mislim da će to naići na odobravanje svih studenata i radimo na tome da predmet zaživi na našem fakultetu. Osim što bavljenje sportom utiče na pravilan razvoj, studenti razvijaju i veoma značajne osobine kao što su samokontrola, samodisciplina, istrajnost, želja za postignućem, a ono što je najvažnije, studenti grade timski duh koje će im biti važan u kasnijem životnom dobu — kaže dekanica Fakulteta tehničkih nauka Danijela Milošević.

Direktor Visoke škole tehničkih strukovnih studija Dragan Braković podržava ideju da se u nastavu uvede neka vrsta fizičke aktivnosti.

— Da li će to biti kroz predmet, da li kroz neki drugi vid nastave, to je sad za neku diskusiju. Svesni smo činjenice da fizička neaktivnost postaje veći svetski problem nego što je pušenje. Veliki broj bolesti dolazi od fizičke neaktivnosti, naročito u sloju intelektualaca i naših studenata koji su dosta posvećeni sedenju. Kako će to biti, u kom obliku, za sada nemamo donet stav, ali ulazimo u novu akreditaciju i smislićemo neki način. Pitaćemo i studente, zašto da ne — rekao je direktor Visoke škole tehničkih strukovnih studija Dragan Brajović.

Prodekan na Agronomskom fakultetu Duško Brković kaže da će na narednim sednicama Nastavno-naučnog veća predložiti da se razgovora o ovom temi i da je on lično podržava.

— Nismo do sada imali predloge o uvođenju fizičke kulture ali ja ću je svakako podržati. Naši fakulteti imaju odlične uslove da se izvodi nastava fizičke kulture ili vaspitanja na otvorenom. Ulazimo u proces akreditacije pa ćemo staviti sve na papir i sagledati mogućnosti. Ostaje da vidimo kako bi se rešio problem sportske sale. Od svojih obaveza studenti zaborave na značaj fizičke kulture, neki ne znaju mogućnosti koje imaju u gradu, a o druženju i tom nekom socijalnom aspektu ne treba ni govoriti —  navodi neke od razloga prodekan Brković.

Studenti sa kojima smo pričali podržavaju ideju vraćanja nastave fizičkog vaspitanja, posebno postaknuti odličnim rezultatima koje postižu na studentskim igrama, kao što su Elektrijada, Menadžerijada…

— Sada se sami organizujemo kada se pripremamo za studentska takmičenja. Čačak ima odlične mogućnosti za bavljenje sportom, veliki broj sportskih klubova, blizina sportskih terena, tu je i hala Borac gde imamo teretanu…Ima dosta kolega koji se ustručavaju da odu u neki klub, za neke i ne znaju da postoje. Svakako podržavam predlog — rekao nam je Marko, student druge godine FTN-a.

Podršku vraćanja nastave fizičke kulture na fakultete podržao je i Nacionalni prosvetni savet još 2013. godine, ali se malo šta uradilo na tom polju. Kao neki od argumenata za uvođenje nastave fizičkog među akademcima, članovi ovog tela naveli su da je Srbija treća u Evropi po učestalosti deformiteta stopala i kičme, da 74,3 odsto odraslog stanovništva nije dovoljno fizički aktivno, 46,5 ima visok pritisak, 18 odsto je gojazno, trećina puši, a 40 odsto konzumira alkohol.

U čačanskom Domu zdralja kažu da čačanski akademci ne odstupaju od ove statistike, a da se najviše žale lekarima na bolove u ramenima, mišićima, u donjem delu kičme, nedostatka koncentracije i glavobolje.