Vrtići i fakulteti ulaze u prazne učionice

Škole koje imaju višak učionica, a manjak đaka od 2018. godine u svojim prostorijama ugostiće vrtiće, učeničke domove, više škole i fakultete. Na taj način biće „prekrojena” mreža školskih objekata, prema platformi koju je uradila Svetska banka, a zdanja će biti uređena prema potrebama i broju učenika, najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na osnovu toga biće napravljen plan i sastavljen konačan raspored svih prosvetnih ustanova u Srbiji, a nova mreža škola je prioritetan posao Ministarstva prosvete i uslov za donošenje nove strategije obrazovanja od 2020. do 2030. godine.

Ovo podrazumeva zatvaranje škola koje su ostale bez učenika, ali i onih ustanova koje su prekobrojne.

– To znači da je neracionalno da u nekom od gradova, na primer, postoje tri tehničke škole. Moguće je da ćemo jednu prenameniti u učenički dom ili obdanište. Samo u Beogradu imamo 1,2 miliona kvadrata školskog prostora, neke učionice su prazne, dok obdaništima i fakultetima nedostaju prostorije. Sve se to mora prerasporediti. Odeljenja koja imaju po jednog, dva učenika spojićemo sa drugim odeljenjima u tom ili susednom mestu i deci obezbediti vozilo da putuju do škole u komšiluku. Bitno je da budu u odeljenju sa vršnjacima, a ne da pošto-poto u nekom selu imamo školu. U sprovođenju nove mreže obrazovnih ustanova, koju je Svetska banka projektovala godinu i po, prvenstveno brinemo o interesu đaka, ali i nastavnika i države, jer će objekti biti racionalno iskorišćeni – najavljuje Šarčević i dodaje da će sva zdanja i dalje ostati pod okriljem Ministarstva prosvete, a da će u gradnju mreže škola prema svetskim standardima biti uključene i lokalne samouprave.

Kada posao bude okončan ministarstvo će imati pouzdane podatke o broju ustanova, đaka i studenata, ali i zaposlenih, što do sada nije bio slučaj, zbog oko 18.000 prosvetnih radnika koji se radno angažuju na određeno vreme.

– Ovo će biti jedan od načina da uvedemo i red u sferu zapošljavanja u školama, jer ima dosta primera da se nastavnicima do u beskonačnost produžavaju ugovori na po dva meseca, dok kolege koje zamenjuju previše često koriste bolovanja. Pretpostavljamo da trenutno u obrazovnom sistemu ima oko 2.000 zaposlenih viška. Kada ta mesta oslobodimo, dobićemo prostor da pojačamo školsku psihološko-pedagošku službu – ističe ministar Šarčević, dodajući da će prve izmene biti vidljive od septembra i da će važiti „na duge staze”, jer je reč o projektu od strateškog značaja za Republiku Srbiju.

Šarčević obećava da će se ministarstvo potruditi da napravi alternativu za sve zaposlene u školama i odeljenjima koja budu ugašena. Tako će nastavnicima iz škola koje budu prenamenjene za poslove đačkog turizma biti ponuđeno da rade u toj sferi, dok će učitelji koji ostanu bez đaka dobiti priliku da na Učiteljskom fakultetu upišu master studije informatike, kako bi mogli da predaju taj predmet u ustanovama u kojima nema dovoljno kadra.

– Od pravila i modela koje će obuhvatiti mreža škola može se odstupiti samo na Kosovu i Metohiji i u nekim specifičnim slučajevima, u manjim, seoskim sredinama – ističe ministar Šarčević i dodaje da je među najbitnijim novinama koje će doneti platforma Svetske banke namenjena racionalizaciji srpskog obrazovanja dugo očekivani početak primene odredbe iz sadašnje Strategije obrazovanja 2020, koja podrazumeva školski rad u jednoj smeni.

To znači da će po završetku mreže škola i prenamene učionica do 30 odsto školskih objekata u Srbiji raditi u jednoj smeni, bar do 16.30 časova. Deci će biti obezbeđen celodnevni boravak u školi, zanimljiviji od dosadašnjeg, i u okviru njega sa nastavnicima će završiti domaće zadatke, učiti jezike i baviti se sportskim aktivnostima. Ovo podrazumeva i obezbeđenu ishranu u đačkim kuhinjama, a u nekim školama i prevoz učenika do kuće. Šarčević ističe da će deo zaposlenih koji budu proglašeni tehnološkim viškom biti angažovan upravo na novim poslovima koje će iziskivati celodnevna nastava.

Pripreme za uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja

Uređenje nove mreže škola preduslov je za jednu od revolucionarnih novina koju treba da uvede Strategija obrazovanja 2030, a to je obavezno srednje obrazovanje u Srbiji, najavljuje ministar Mladen Šarčević. Ovo podrazumeva i promenu Ustava, a početak 2018. godine obeležiće i formiranje tima za izradu nove strategije obrazovanja.

– Uvođenje racionalnosti u školstvo podrazumeva i preispitivanje da li su nam potrebni toliki obrazovni profili koje smo nasledili iz socijalizma i koji podražavaju privredu iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka – ističe Šarčević i pojašnjava da misli na profile iz oblasti mašinstva i obrade metala.