Za godinu dana diplomiralo 9.000 ekonomista

Školovanje kadrova koji nemaju gde da se zaposle dostiže svoj vrhunac. Samo u jednoj godini Srbija je dobila čak 9.000 novih ekonomista, više od 4.000 menadžera i oko 3.600 pravnika. Istovremeno, na birou za nezaposlene najviše je građana s ovim zvanjima.

Marija K. (28) iz Beograda završila je u roku Ekonomski fakultet u Beogradu i osim povremenih, slabo plaćenih poslova, već pet godina nigde ne radi.

– Imam utisak da danas svaki drugi mlad čovek ima neke veze s ekonomijom. Ne pomaže ni to što imam diplomu državnog Ekonomskog fakulteta. Prestigli su me ljudi sa visokih škola, privatnih fakulteta, pa čak i maturanti srednje ekonomske. Ima ih za izvoz – žali se ova mlada ekonomistkinja.

Još veći problem imaju budući menadžeri. Hiperprodukcija ovog zvanja dovela je do toga da ih školujemo u većem broju nego pravnike, a reporteri “24 sata” izbrojali su da je u 2012. godini bilo čak 22 vrste menadžera – od onih u hotelijerstvu i gastronomiji do onih u bezbednosti i inženjerstvu.

 – Razlog popularnosti studija menadžmenta je jasan, lakše ih je završiti i jeftinije studirati. Fakultetima se isplati da imaju ove programe jer u njih ne moraju da ulože mnogo novca. Nema tu velikih izdataka, opreme, laboratorija, skupih vežbi… Privatni fakulteti to naročito koriste jer je sigurno da će im se uložena sredstva vratiti – objašnjava prof. dr Miodrag Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Iako se svojevremno pričalo da će država rešiti neusklađenost između tržišta rada i kadrova koji se školuju, pokazalo se da to nije moguće.

– Ministarstvo prosvete može da ograniči broj budžetskih mesta na nekom smeru, ali onda se desi da se broj mesta za isti taj smer poveća na privatnim fakultetima. Tako je pre nekoliko godina Stomatološki fakultet u Beogradu smanjio kvotu jer je utvrđeno da na birou ima najviše nezaposlenih stomatologa. Odmah posle toga otvoren je privatni Stomatološki fakultet u Pančevu – priča Popović.

Kako kaže, jedini način da se spreči štancovanje nepotrebnih kadrova je da sami studenti prestanu da upisuju studije sa kojima će teško naći posao.

– Mislim da se to ove godine i desilo. Na primer, ekonomski fakulteti su u celoj zemlji zabeležili znatno slabije interesovanje brucoša, dok su IT smerovi bili najpopularniji – zaključuje naš sagovornik.

M. Leskovac, 24