Zašto đaci i studenti varaju na ispitima
Prepisivanje i različite metode varanja u cilju dobijanja bolje ocene postoje od kada i sam sistem obrazovanja. Među učenicima i studentima generacijama se prenose i usavršavaju proverene tehnike kojima uz malo hrabrosti i veštine možete lakše, sa manje truda, položiti test.
Akademsko nepoštenje najčešće podrazumeva prepisivanje, šaputanje, plagiranje ili kopiranje sadržaja, plaćanje nekome da se napiše rad, čak i lažno predstavljanje da bi se polagao ispit umesto druge osobe.
Iako globalno ne predstavlja nov koncept, utisak je da je korišćenje nedozvoljenih sredstava sve zastupljenije u domaćim obrazovnim institucijama. Brojne ankete to i potvrđuju činjenicom da je preko 80% biviših studenata priznalo da je na neki način varalo tokom obrazovnog procesa.
Jedan od najvećih razloga ove pojave stručnjaci vide u ubrzanom razvoju tehnologije i digitalizaciji koja je olakšala komunikaciju i prenos informacija. Dobro poznate puškice, nekada pisane na papirićima i savijane u rolnice da se lakše sakriju, zamenila je savremena oprema za varanje na ispitima.
Mogu se nabaviti čitavi paketi uređaja za polaganje pismenih i usmenih testova koje čine bubice i mikro kamere (skrivene u olovku, naočare, sat…). One rade na drugačijim frekvencijama od mobilnih telefona, čiji je rad na ispitima uglavnom onemogućen ometačima signala.
Najčešći razlozi za varanje na ispitima
Mnogo je razloga zašto studenti i đaci prepisuju i varaju na ispitima, a neke od glavnih navodimo u nastavku teksta.
Pritisak i strah od neuspeha
Očekivanja i pritisak porodice, okruženja i nastavnika koje studenti ne žele da iznevere mogu biti snažan motiv za prepisivanje. Društvo takođe forsira stereotip po kojem uspeh u životu zavisi od dobrog proseka. Iz najbolje namere, mnogi roditelji očekuju visoke ocene i uspeh u školi, a ponekad idu u krajnost da time decu ucenjuju i uslovljavaju. Zbog toga oni čine sve da ispune njihove želje.
Nezainteresovanost za predmete
Učenici često varaju kada zaključe da određeni zadatak ili čitav predmet nema veliki značaj za kompletan proces učenja. Savremeni studenti su praktični i više fokusirani na karijeru. Otuda imaju tendenciju da manje pažnje i vremena posvećuju oblastima koje ne daju nikakvu vrednost njihovom budućem poslu. Istraživanje iz 2017. podržava činjenicu da učenici više varaju na predmetima koji im nisu interesantni.
Društvene norme
Varanje je integrisano i čak prihvatljivo u modernom društvu, koje ga neretko kategorizuje kao snalažljivost. Većina varalica nikad ne bude uhvaćena ili adekvatno kažnjena. Ovo i poštene studente tera da preispitaju svoje kodekse ponašanja, oni gube motivaciju da vredno i pošteno rade, pa slede svoje kolege da do boljih rezultata dođu na nepošten način.
Stres i loše upravljanje vremenom
Studenti i učenici pribegavaju varanju na ispitima kada su u nedostatku vremena da adekvatno isprate nastavni plan i program. Lenjost, loše navike u učenju i odlaganje obaveza dovode do nagomilavanja zadataka. Nevešto upravljanje vremenom vodi u stres i napetost, sa čim se zbog neiskustva teško nose i zbog toga traže prečice do boljih rezultata.
Sve dok postoje obrazovne ustanove, studenti će pokušavati da prepišu, a profesori da ih spreče u tome. Ovo predstavlja veliki izazov za akademski sistem.
Iako je najlakše za sve okriviti prepisivače, rešenje problema nalazi se u podrobnoj analizi nastavnog programa i načina njegovog sprovođenja, a ponajviše u razumevanju motiva zašto studenti biraju ove neetičke i protivzakonite radnje.
_________________________________________________________________________________
Prepisivanje je prevaziđeno. Kod mene ja upisujem ocene i izdajem diplome. Nema potrebe da se deca muče sa prepisivanjem.
Na lokalnim grupama pojedinci bez imali stida traze nekoga da im napuse seminarske radove.
Zato što su ih ubedili da su ocene važnije od samog znanja. Neka ima peticu, nema veze što ništa nije ukapirao.
Ko ih je vaspitao!?
Zasto tolika ambicija za diplomom.
Svi ti koreni su poceli od 1945.
Cuveni slogan uci
sine da nebi radijo.
Kavi su im roditelji.
Postavlja se pitanje dali su oni van citanja i pisanja znali nesto vise,a medju njima,tada je sigurno bilo
30% ako ne i vise
Koje nije znalo da pise i cita.
Postavlja se pitanje dali treba svakom dozvoliti da studira ?????!!!!!.
Protka Cacak