Женске занатске школе и подружине у Чачку

Фонд Женске занатске школе и Женске подружине у Чачку чине јединствену целину и немогуће их је издвојити, јер је преписка завођена у један деловодник.

Женска подружина у Чачку била је иницијатор да се оснује Женска радничка школа у овом граду 1890. године. У почетку рада школа се звала „Раденичка“, затим „Радничка“, а од 1922. године „Женска занатска школа“.

Још 1885. године, за време рата против Бугара, у свим већим местима Србије основане су женске подружине, које су себи ставиле у задатак да се старају о набавци топлог одела, рубља и чарапа за војску, а посебно да се брину о нези рањеника. Председница ове Подружине била је 1885. Марија Шурдиловић, супруга окружног начелника Светозара Шурдиловића.

После завршеног рата Подружина је престала са радом. Инвентар (углавном постељне ствари и др) предат је Чачанској болници, а новац у износу од 600 динара Чачанској штедионици на штедњу.

На дан 25. фебруара 1888. године (по старом календару) поново је основана Подружина Женског друштва у Чачку, а за председницу је изабрана Милева Кужељ, супруга др Јарослава Кужеља.

Прве чланице биле су: Милева Кужељ, председница, Етилка Петровић, потпредседница, Ката Николић, благајница, Танасије Мајзнер, секретар, Круна Бркић, Јелика Радовановић, Јелика Николић, Сара Илић, Анђа Нешић, Христина Тијанић, Ангелина Миликић, Милева Ристић, Ленка В. Гавровић, Милева Панић, Драга Стефановић, Станица Радовановић, Милева Симић, Христина Ћирић и Ката Терзић.

Женска школа у Чачку 

Женска подружина у Чачку основана је као саставни део Београдског женског друштва. Врло брзо Подружина је омасовљена новим чланицама. Да би се женска младеж што успешније васпитавала, образовала и припремала за живот, одлучено је да Подружина оснује „Раденичку школу“. Чланице су припремале програме за приредбе и забаве како би се дошло до средстава, прибављани су добровољни прилози, тражена је помоћ од установа и хуманитарних организација.

Женска раденичка школа основана је у Чачку 1890. Суд општине и Одбор плаћали су стан и огрев. Краљица Наталија је поклонила две шиваће машине, а од добровољних прилога набављен је најпотребнији инвентар. Уписано је 10 ученица, а у току године примљене су још две, тако да је прва генерација ове школе бројала 12 ученица. То су: Анка Ћирић, Емилија Балшић, Јелена Петровић, Катарина Милекић, Ленка Балшић, Ленка Јанковић, Ленка Протић, Љубица Николић, Милева Станојевић, Милева Тодосијевић, Емилија Поповић и једна непозата ученица.

Прва учитељица била је Јелена Анђелковић. Она је почела са радом 1. јуна 1890, када је извршено водоосвећење у школи.

У току рада број ученица у школи се из године у годину повећавао, а исто тако и број наставника. Од оснивања школе, па до 1922. године, наставнике је плаћала Подружина, која је сносила и трошкове око издржавања школе. Тек од 1922. године школа је на буџету Министарства трговине и занатства.

Поред кројења и шивења, у току 1897. отворено је одељење за ткање (израда ћилима и др). Ово одељење водила је наставница Марица Бошковић.

После неколико година рада Школа је показала успешне резултате. Са својом радовима ученице су учествовале на бројним изложбама у земљи, а излагале су и у Паризу.

После мајског преврата, 1903. године, књегиња Јелена примила је „под своју високу заштиту“ Женско друштво са свим подружинама. Од 1923. краљица Марија прима се високог покровитељства ове значајне организације жена.

ЗИДАЊЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ       

Дугогодишња активност Женске подружине у Чачку уродила је плодом, јер су 1911. године подигле школску зграду за ученице Радничке школе (данас зграда Уметничке галерије „Надежда Петровић“).

План за зграду урадио је инг Тихомир Ђурђевић, без икакве награде, због чега је увршћен у добротворе. Чачанска општина помогла је подизање школе са 2 000 динара, Министарство народне привреде са 800 динара, Чачанска штедионица са 200 динара, Чачанска задруга са 100, а и многи други.

Зграда је са плацем коштала 27 000 динара. Исте године набављене су још две шиваће машине. Број ученица у 1922. години износио је 80.

За време балканских ратова школа није радила. Школска зграда претворена је у болницу. Радило је само једно одељење које је шило рубље и остале потрбе за војску. Поред рада у болници, чланице Подружине прикупљале су у вароши прилоге за потребе војника на фронту и предавале га Одбору Црвеног крста.

После завршених балканских ратова наставља се са редовним радом у школи, али  Први светски рат поново омета нормалан рад. Школа је опет једно време била претворена у болницу, а чланице Подружине биле су болничарке или су на други начин чиниле напоре да се војницима на фронту максимално помогне. Тако су чланице Подружине дежурале на железничкој станици и дочекивале рањенике, доносиле понуде онима који су у пролазу, водиле рачуна о ратној сирочади и др.

Одмах после ослобођења, 1919. године, школа је добила две шиваће машине од Америчког црвеног крста иницијативом др Венцеслава Стејскала. Такође, школа је добила 1 260 метара платна које је продато по 5 динара метар да би се школа од тих средстава поправила.

За време Првог светског рата, непријатељ је имовину школе развукао и упропастио. У првим месецима 1919. године извршене су потребне поправке и набављена најнужнија опрема. Рад у школи отпочео је 5. маја 1919. године.

Важан моменат у раду школе представља 1922. година, када је држава преузела на себе плаћање наставног особља. Радничке школе сврстане су у ред занатских школа. Њих је издржавало Министарство индустрије, трговине и занатства.

Своју делатност Женска подружина развија на бројним пољима. Организују се приредбе чији приход иде у хуманитарне сврхе, Подружина је иницијатор да се оснује „Ђачка трпеза“ у Чачку, где би се хранили сиромашни ученици, шаље се прилог за подизање споменика захвалности Француској, прикупља се помоћ за поплављене у Македонији и тд.

Оваква активност није остала незапажена. Чачанска Женска подружина била је једна од најактивнијих у земљи. То се може видети и из телеграма Народног женског савеза из Београда у којем се, 1925. године, каже:

„Најискреније дивљење за обилан рад пун пожртвовања који може да служи данашњим и будућим генерацијама за углед и понос.

Чачанска жена је својим радом заузела најважније место у историји развитка наше жене и Народни женски савез желећи да она и у будуће предњачи у раду узвикује

НОВИ НАПОРИ И ПРЕГНУЋА

Женска подружина у Чачку имала је у својим редовима изузетно вредне и предане жене које су се истицале у друштвеном раду. Да поменемо Ленку В. Гавровић, која је дуго година била председница Подружине, затим Јелену Матић, која је водила Женску занатску школу и многе друге које су са посебним задовољством радиле у својој Подружини.

Женска занатска школа све више се осавремењивала. У току 1926. године набављена је машина за плисирање, а нешто касније купљена је и прва штрикаћа машина, 1928. У школи је радио Подмладак Друштва Црвеног крста, Ђачка трпеза, организоване су честе приредбе са одабраним културно-уметничким програмом.

Интересантан је документ који се чува у овом фонду, а односи се на књижевника Ива Војиновића. Наиме, Женска подружина добила је акт од Великог жупана рашке области да ће 11. септембра 1929. године у шест сати изјутра проћи кроз нашу варош воз са телом великог песника Ива Војиновића. Позива да се масовно изађе на железничку станицу.

После великих припрема и прикупљања средстава, Женска подружина покренула је изградњу још једне зграде. Она је била намењена за Домаћичку школу. План за зграду добијен је од Министарства грађевина. Радови су почели 1932. Уговор о изградњи закључио је грађевински предузимач Славко Манестер из Љига за суму од 123 883,85 динара. Темељ зграде освећен је 14. августа 1932, а зграда је завршена 17. октобра исте године. Зграда није служила намени за коју је зидана (да буде Домаћичка школа), већ је издавана под запуп. Данас су у тој згради смештене неке службе МУП-а.

У току следећих година Подружина је прикупљала помоћ да би се завршили унутрашњи радови на згради Домаћичке школе. Крајем 1934. године, завршени су сви радови.

Из докумената фонда Женске занатске школе у Чачку, нарочито од 1937. године, сазнајемо да су власти бивше Југославије све више обраћале пажњу на сузбијање „комунистичке пропаганде“ и других врста комунистичке делатности. Тако из једног расписа Министарства трговине и индустрије видимо да се ученицама забрањује да могу бити чланови ма какве друштвене организације ван школе. Забрањују се издања „Нолита“ и „Жене данас“. Исто тако, значајан је распис „Против илегалних метода комуниста“.

ОКУПАЦИЈА 1941-1944.

Још у току 1940. године, по наређењу среског начелника у Чачку, Женска занатска школа морала је да прекине са радом. У школске просторије уселила се војничка амбуланта 58. пука.

После уласка немачких јединица у Чачак, Школа је добила распис да је немачки фелдкомандант преузео сву власт. Грбови се скидају, а премештаји се дозвољавају када се немачке власти сагласе.

Школске просторије запоселе су немачке јединице. Управа школе обавестила је Банску управу да не може почети са радом, јер немачка војска држи просторије.

Из времена комесарске управе поменућемо наређење комесара за народну привреду у вези са најновијом ситуацијом: смиривање духова, сузбијање акција субверзивних елемената. Наставници и управница морали су да прибаве уверења да су национално исправни.

За време окупације школа је врло нередовно радила. Поред немачких војника који су ту били стационирани, једно време, просторије је држало Предстојништво градске полиције из Чачка. Једно кратко време, у школским просторијама налазила се Дирекција пошта. У другој згради, радила је Грађанска школа.

Приликом бомбардовања Чачка, 1941. године, оштећена је школска зграда, као и зграда Гимназије. После поправке, издато је наређење да те просторије користе ученици Гимназије. Настава у Женској занатској школи била је обустављена. За читаво време окупације настава је извођена врло мало. Ова школа некако је била пасторче овог града, бар у време окупације.

Школска слава била је Свети Сава. Прослављала се сваке године, а домаћица је увек била по једна чланица Подружине. Тада, као и о Материцама, сиромашне ученице добијале су поклоне у одећи, обући, школским књигама и др. Подружина је школовала сиромашне ученице бесплатно, давала им новчану помоћ при удаји, болести, а понекад и сахрани.

Важан извор прихода Подружине била су завештања добротвора и утемељача, јер су многи грађани хтели на тај начин да очувају трајан спомен на своје драге и миле покојнике. Исто тако, приходи су потицали и од честих приредби, забава и концерата.

За време окупације, културно-просветни и забавни живот сведен је на минимум. Из докумената са којима фонд располаже, види се да су наставници били у великој материјалној кризи. Окружно начелство тражило је 1943. године извештај о онима који су у најтежој материјалној ситуацији како би им се указала помоћ у натури.

РАД ШКОЛЕ ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1944.

Многе ученице ове школе биле су ратом ометене, па су народне власти одмах после ослобођења организовале шестомесечне и друге течајеве (четворомесечне), на којима су посетиоци завршавали одређене разреде.

Бригу о одржавању школе преузели су Градски народни одбор и Окружни народни одбор. Први састанак Савета школе одржан је 26. октобра 1946. године.

У току 1947. године, било је потешкоћа у извођењу наставе општеобразованих предмета, што се види из акта школе упућеног Министарству индустрије НРС да се настава из ових предмета не изводи „због тога што Градски НОО није предвидео средства за ову сврху“.

Одлуком Владе НР Србије број 390 од 22. јуна 1948. године укинуте су женске занатске школе. Истом одлуком решено је да се сав инвентар ових школа, који је подесан (шиваће машине, столови, столице и др) преузме Министарство просвете за просветно-домаћичке течајеве. Зграде ових школа које су подесне за смештај сталних просветно-домаћичких течајева такође припадају Министарству просвете.

Министарство просвете преузело је већи број учитељица из ових школа за рад на течајевима.

Тако је у Чачку престала са радом Женска занатска школа, која је у току свог 58-годишњег постојања извршила велики утицај на васпитању женске младежи, посебно на њеном стручном обучавању у кројењу, шивењу, ткању, штрикању итд.

__________________________________________________________________