Prethodni članak
5 kopmlikovanih birokratskih procedura
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj osmisliće rešenja za pojednostavljivanje pet birokratskih procedura koje zadaju velike muke građanima – upis dece u vrtić, usvajanje, ostvarivanje prava na dečiji dodatak i starosnu penziju, kao i prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva. Konkretni predlozi naći će se pred nadležnim ministarstvima već u februaru.
Odabrane procedure, osim što pogađaju veliki broj građana, najbolje ilustruju uzroke zbog kojih je susret sa administracijom naporan, počev od obaveze podnošenja obimne papirologije i odlaska pred brojne šaltere do nesavesnog postupanja institucija i nepoštovanja rokova za rešavanje zahteva.
Miroslav Miletić
– Ukidanjem dve trećine dokumenata potrebnih za ostvarivanje prava na naknadu tokom trudničkog bolovanja dokazali smo da je procedure moguće uprostiti i učiniti efikasnijim i jeftinijim za građane. Međutim, nisu svi državni organi spremni da boljom kontrolom reše pokušaje zloupotreba i zato se kriju iza preobimne dokumentacije. Takvo postupanje pravdaju zaštitom javnog interesa. Ako zbog 5% onih koji hoće da izigraju sistem mora da ispašta 95% građana koji poštuju propise onda se postavlja pitanje čiji je interes zaštićen – kaže Miroslav Miletić, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kompanije Bambi.
I kod procedure za ostvarivanje prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva postoji problem podnošenja suvišnih dokumenata s obzirom na to da dokazuju identičan podatak. Od njih se zahteva da dostave ugovor o radu i fotokopije zdravstvene i radne knjižice iako su dobile doznaku što je dokaz da je knjižica overena i da su zaposlene. Nepotrebne su i dve poreske prijave jer sadrže sumarne podatke za sve zaposlene u firmi, a ne za konkretnu porodilju. To je glavni razlog zašto je 8 od 12 dokumenata koje prikupljaju porodilje i njihovi poslodavci nepotrebno i zašto umesto 6 papira na šalter moraju da donesu čak 86.Procedura upisa deteta u vrtić najbolji je primer nedoslednosti u postupanju. Analiza NALED-a pokazala je da postoji razlika u dokumentaciji koju traže predškolske ustanove. Roditelji su u jednom vrtiću dužni da podnesu kopiju radne knjižice, a u drugom ne. Slično je i sa potvrdom doma zdravlja, kopijom M4 obrasca i potvrdom da su oba roditelja zaposlena. Iako su roditelji obavezni da dostave potvrdu Fonda PIO o upisanom stažu, od njih se traži i da dostave M4 obrazac i potvrdu iz firme iako je potvrda iz Fonda PIO dovoljan dokaz da su zaposleni.
Za dobijanje jednokratne pomoći za dete problem takođe leži u preobimnoj dokumentaciji. Za sve članove domaćinstva potrebno je prikupiti po 11 dokumenata. U slučaju da se traži i novčana pomoć za najsiromašnije kategorije, papirologija narasta na još 22 dokumenta za svakog člana.
Usvajanje dece predstavlja verovatno najdužu proceduru s kojom građani Srbije mogu da se sretnu. Dok u izuzetnim slučajevima ovaj proces može da se završi za 2 do 3 meseca, mnogo češće traje 12 ili čak 18 meseci. Osnovni uzrok su nedefinisane procedure po kojima postupaju centri za socijalni rad i činjenica da ne postoje rokovi za rešavanje zahteva.
S druge strane, kod procedure odlaska u starosnu penziju primetan je problem lošeg Zakona o PIO koji niko ne rešava gotovo dve decenije. Osim što građane ostavlja sa privremenim rešenjem o penzionisanju i stavlja u nesiguran finansijski položaj jer ne znaju da li će po dobijanju konačnog rešenja morati deo novca da vrate, ovaj propis ne sankcioniše neodgovorno ponašanje službenika Fonda PIO, koji ne poštuju rok od dva meseca za izradu rešenja o penziji i ostavljaju građane bez ikakvih primanja u periodu do dobijanja privremenog rešenja.
Pojednostavljivanje procedura u fokusu je antibirokratske kampanje „Pitajte kada“ koju NALED od 2012. realizuje u saradnji sa Radio-televizijom Srbije i uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Građani i privrednici mogu NALED-u da prijave probleme na koje nailaze pri susretu sa administracijom i tako utiču na njihovo rešavanje.
