56. sednica Skupštine RS Krajine
Како је и најављено у Београду је одржана седница Скупштине самопрокламоване Републике Српске Крајине у егзилу. Ево извештаја са те седнице који нам је послао Бранко Бибић, секретар владе РСК у егзилу.
- СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РС КРАЈИНЕ
У Београду је одржана, 26. 12. 2015, редовна 56. седница Скупштине Републике Српске Крајине, с дневним редом:
- 24 године од оснивања Републике Српске Крајине,
- Предлог о изједначавању у правима свих бораца Републике Српске Крајине,
- Изгласавање Резолуције у Скупштини Републике Србије, којом би се признао статус борца свим припадницима оружаних снага РС Крајине (војницима, милиционерима и запосленим у државним установама),
- Изгласавање Резолуције у Скупштини Републике Србије, којом би се признао ратни стаж борцима РСК, као пензиони стаж.
- Председник Скупштине РС Крајине, дипл. инж. Рајко Лежаић је, говорећи о првој тачци дневног реда, рекао, да је оснивање Републике Српске Крајине било у складу с међународним правом, јер је територија РС Крајине била српска етничка и историјска од 490. године Нове ере, кад је основана Србија, с престоницом у Скадру, што су германски историчари у 19. столећу склонили из историјске науке и у њу унели фалсификат о доласку Срба на Балкан из Русије тек у 7. столећу Нове ере. Истакао је, да је то српско право на сопствену државу у Крајини потврдиио и Савет безбедности УН – изгласавајући Раезолуцију 743/1992, којом је Србима гарантована међународна заштита и примена крајинских закона, а не закона Републике Хрватске. Председник Скупштине је подсетио, да Резолуција 743/1992 није укинута и да би дипломатија Републике Србије требало да поднесе предлог Савету безбедности, да се њене одредбе и даље примењују, чиме би се окончала хрватска окупација Републике Српске Крајине, обављена 1995. године, уз подршку чланица НАТО и Европске заједнице. Хрватска је опљачкала имовину 800.000 прогнаних Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске и зато се позива Влада Републике Србије да покрене пред УН и Европском унијом захтев да Хрватска врати опљачкану и присвојену имовину, јер је приватна својина неповредиво право сваког човека.
- У расправи о другој тачци дневног реда, посланици су подсетили, да је Република Србија признала ратни стаж само генералима и појединим официрима ЈНА и Војске Републике Српске Крајине, што није у реду, јер се не може, правно, признавати ратни стаж само појединцима у истој војној јединици. Изнесен је и податак, да су сви војници и официри мобилисани у Крајини 1991. године по наредби Генералштаба СФР Југославије и да су наследнице бивше савезне државе (па и Србија) дужне, да својим држављанима признају ратни стаж. Посебно зато што су војници у РС Крајине спасавали свој народ од биолошког истребљења, какав је обављан над Србима у оба светска рата од стране германских држава – заједно с хрватским квинслишким војним јединицама.
- Посланици су једногласно прихватили текст Резолуције о признавању статуса свим борцима оружаних снага РС Крајине (војницима, милиционерима и запосленим у државним установама), која ће бити достављена Скупштини Републике Србије на усвајање.
- Посланици су једногласно прихватили текст Резолуције за Скупштину Републике Србије, којом би се признао ратни стаж борцима РСК, као пензиони стаж, јер су они већ у времену свог пензионисања.
Министар за информисање Владе Републике Српске Крајине је обавестио посланике, да се припремају издања друге и треће књиге „Републике Српске Крајине – државна документа“ – прва књига је издата 2002. године. Овом приликом је саопштио да ће у трећој књизи бити објављена скоро сва документа Владе, Скупштине и Генералштаба Српске војске Крјине, која су била заплењена од хрватске војске у време окупације Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН). Заплењене крајинске архиве, Хрватска није вратила, али је учинила једну неопрезност – унела је оригиналне снимке тих докумената у неколико објављених књига у Загребу. Наравно, писци тих књига су се подругљиво изражавали о крајишкој документацији, али ће ти документи наћи места у српским књигама, где ће сведочити о геноцидном злочину хрватске војске и полиције над Србима.
Један од присутних на Скупштини, који није рекао свој идентитет, обавестио је, да су ова документа објављена у Хрватској – по замисли неколико Срба католика, који раде у хрватским установама. Постали су свесни, да су им преци силом преведени из православља у католичанство и прозвани Хрватима. Тако су спасили крајишку државну документацију, обављајући улогу планетарне вредности.
Бранко Бибић, секретар Владе.
______________________________________________________