Američka državljanka kandidat za predsednika Srbije

Danijela Sremac, prva američka državljanka srpskog porekla kandidovaće se za predsednika Republike Srbije

Beograđanka Danijela Sremac (50), prvi američka državljanka koja je najavila kandidaturu za predsednika Srbije, predstaviće svoj program 10. februara na konferenciji za novinare u Pres centru Udruženja novinara.

Piše: Ljuba Đorđević

Krajem prošle godine objavila je promotivni snimak u kojem objašnjava da se tokom 1990-tih godina borila za interese Srba tokom sukoba u Krajini, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Bila je oštar protivnik politike tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Srpska dijaspora je uvažava kao istrajnog lobistu koji se već 20 godina bori za interese Srba. Aktivno je učestvovala u organizovanju protesta protiv NATO bombardovanja. Učestvovala je u više od 256 televizijskih i radio programa na CNN-u i svim glavnim kanalima u Americi u kojima je upoznavala američko javno mnjenje, članove Kongresa i vladu sa problematikom Balkana. Predsednica je Srpskog Instituta u Vašingtonu i bila je prvi predstavnik Republike Srpske takođe u Vašingtonu tokom 90-tih godina.

Napisala je dve uspešne knjige: „Rat Rečima“ – u kojoj opisuje propagandni rat i uticaj medija na američku politiku prema Balkanu, koju je izdao ugledni američki izdavač Praeger 1999. godine (jedina knjiga izdata na engleskom koja se koristi na fakultetima i predstavlja argumente iz srpske perspektive) i knjigu „Srce Srbije“ koja  je napisana na engleskom i srpskom sa 356 slika u boji, u luksuznom izdanju koja prikazuje srpsku kulturu, turističke destinacije, tradicije, kuhinju, sport, istoriju, čak i srpske proizvode. Udata je i majka troje dece.

Naglašava da ideja da se kandiduje za predsednika nije njena nego su joj to drugi predložili posle brojnih kontakata koje je imala sa novinarima i drugim ljudima kojima je objašnjavala šta znači pobeda Trampa. Kandidaturu za predsednika Srbije uz podršku pokreta Budućnost Srbije, zvanično će započeti predstavljanjem svog programa 10. februara na konferenciji za novinare.

* U političku arenu ušli ste kao mlada devojka. Vaši sagovornici su bili duplo stariji od Vas, mnogi Vas nisu štedeli. Kako ste se osećali u tom muškom društvu?

– Sasvim se udobno osećam u muškom društvu.  Ne bih rekla da sam se susrela sa stereotipima jer sam odrasla u Americi gde toga zaista nema.  Što više, žene su nekada u prednosti i na poslu i u karijeri.  Kao student, kada sam vodila medijsku kampanju tokom 90-ih za prava srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, Krajini i na Kosovu imala sam čak sreću da je CNN započeo politički program isključivo za žene u cilju da žene, eksperti u Americi, vode diskusiju o raznim svetskim pitanjima da bi se smanjio broj na televiziji isključivo muškaraca u toj temi, a naravno većinom se muškarci bave politikom. Zahvaljujući tim stavom CNNa to mi je dalo priliku da se pojavim na prvim duelima, a zatim samo gostovala na još stotine CNN programa od tada, uglavnom u oštrim debatama sa muškarcima. Biti mlada devojka ili žena daje ogromnu prednost u politici jer sagovornici možda imaju predrasudu da niste jaki, a to se ubrzo pokaže da je sasvim suprotno kada počne debata i predstavljanje argumenata, a zatim je prednost da kada napadaju ženu na TV gledaoci prirodno gravitiraju ka njoj jer se muškarci pokažu da nisu džentlmeni.

* Sa kojim očekivanjima ulazite sada u srpsku političku arenu i trku za predsednika Republike?

– Želim da predstavim Srbiju u svetu na sasvim nov način i da efikasnije povežem državu sa dijasporom i svetom. Kao član Republikanske partije imam mnogo prijatelja na čiju pomoć mogu da računam. Veći uticaj dijaspore bi značajno promenio mnogo toga. Planiram da dijaspora prvi put dobije pristup predsedničkom kabinetu putem Globalnog Savetodavnog Komiteta Dijaspore koji će analizirati rad svih sektora i predlagati načine za modernizaciju države. Želim da vidim Srbiju tranformisanu u novu, sređenu i efikasnu državu. Plata predsednika Srbije ne može nikako da nadoknadi taj standard koji imam u Americi, niti platu koju bih dobijala u Vašingtonu kao lobista i multimedijski ekspert. Međutim, svega bih se odrekla jer verujem da bih kao predsednik pomogla svojoj otadžbini.

* Vi i Pokret za budućnost Srbije predlažete efektivno uključivanje dijaspore za pomoć Srbiji, nove ideje uza ekonomski razvoj, modernizaciju države, promovisanje dobrog imidža Srbije u svetu. Kako to srpska dijaspora može da pomogne privrednom i ekonomskom preporodu Srbije?

– Imamo rešenje koje niko do sada nije pokušao, a to je da animiramo ogroman potencijal četiri miliona ljudi iz sprske dijaspore u svetu, koji godišnje u Srbiju unose oko pet milijardi dolara. Predlažemo i novu ideju – otvaranje novih ekonomskih zona. Tu ideju razvijam već par godina i vodila sam razgovore u Vladi Srbije, čak je i dogovoreno da se otvori jedna takva zona u Republici Srpskoj, kod Banjaluke, ali da bi se to ostvarilo, potrebno je da se ideja postavi na nivo predsedničkog kabineta u Srbiji. U blizini Beograda mogla da se uspostavi biznis zona slična Silikonskoj dolini u SAD, a mogla bi da se otvori i zona fokusirana na modnu industriju, odnosno da se ponovo otvore fabrike tekstila na jugu Srbije, kao i zona za proizvodnju zdrave hrane, filmska zona… Te zone bi doprinele otvaranju 100.000 novih radnih mesta.

* Srbi su večito zagledani između Istoka i Zapada. Čini se da je Srbija u ovom trenutku svoju sudbinu vezala za Evropu, mada ni broj evroskeptika nije mali. Koja je Vaša perspektiva?

– Smatram da Evropska unija nije rešenje za Srbiju u ovom momentu. Narod Srbije ne treba da plaća ikakvu cenu za članstvo u EU, da zbog toga žrtvuje svoje kapacitete, vrednosti, istoriju i teritoriju. Mislim da treba primeniti američki model preduzetništva jer se ovaj evropski pokazao kao previše komplikovan i birokratski.

* Šta je, po Vašem mišljenju, alternativa EU?

– Nadam se da ćete na narednim izborima za predsednika Srbije dati nama priliku da donesemo nešto novo i da otvorimo nove ekonomske zone, iskoristimo ogroman potencijal dijaspore da se pomogne Srbiji i da nam dozvolite da kreiramo ono što želimo za naše rođake i naše prijatelje u Srbiji, a to je da imaju ono što i mi – sređenu državu u kojoj mladi mogu da realizuju svoje snove. Ekonomske zone, o kojima sam govorila, sa svojim zdravim poslovnim okruženjem i novim regulativnim okvirom, u čijem bi stvarnju učestvovali stručnjaci iz dijaspore i celog sveta, mogle bi da služe kao alternativa Evropskoj uniji, koja ima preterano opterećen birokratski sitem.

* Tu je, za naš narod, i osetljivo pitanje pristupanja Srbije NATO?

– O ulasku Srbije u EU i NATO treba da odluči narod na referendumu, direktnom demokratijom. Saradnja sa NATO u smislu bezbednosti i borbe protiv terorizma je vrlo korisna. To Srbija već radi i sa tim treba nastaviti. Međutim, Srbija ima veći interes da balansira odnose sa zapadom i istokom, što podrazumeva da treba sačuvati neutralnost. Ima takvih država u svetu, zašto ne bismo mogli i mi.

* Kako tumačite to što su Vas neki već proglasili „američkim kandidatom“?

– Ja sam poslednja osoba na svetu o kojoj se tako nešto može reći jer sam se dokazala kao borac za prava srpskog naroda tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, organizovala sam demonstracije ispred Bele kuće i javno se suprostavljala Klintonu i celom Vašingtonu u doba kada se malo ko usuđivao da govori u ime srpskog naroda. Mnogo sam žrtvovala zbog toga, pa neću tek tako  dozvoliti da me proglašavaju nekakvim „špijunom“ i „američkim čovekom“. Moja krv je srpska, nisam je menjala za vreme svog  života u Americi. Možda baš zbog toga Srbiju volim više nego neki koji u njoj borave ceo svoj život. Dobro je da Srbija ima predsednika koji ima dobre odnose sa novom Američkom administracijom.

* Vi ste i multimedijalni konsultant: pišete, slikate, bavite se muzikom. Kako vidite srpsku kulturu i koji je Vaš “recept” za njenu promociju u svetu?

– U svetu nas ima četiri miliona, sedam miliona u Srbiji, odakle svake godine ode 30.000 ljudi. Da bi održali naš nacionalni identitet i kulturu u svetu, neophodno je da negujemo jezik, muziku, folklor, običaje, kuhinju, rečju sve što čini tradiciju našeg naroda. Zato, poslednje četiri godine, pored mojih obaveza i aktivnosti, u Vašingtonu promovišem našu kulturu – putem moje druge knjige „Srce Srbije“, koja je doživela drugo izdanje, preko mog muzičkog CD „Duh Balkana“ koji se prodaje u Americi, kao i filmskog putopisa o Beogradu. 

^* Kako zaustaviti odlazak mladih, školovanih ljudi?

– Pristupam svemu u životu, u biznisu u politici, u bilo šta – sa 100 posto uverenjem da šta god želim da postignem, to upravo i mogu. A u Americi je toliko zdrava ekonomija da se svakoj osobi zaista pruža otvoreni put u ispunjavanju svih poslovnih ideja, i samo ste ograničeni svojim sopstevnim sposobnostima i željom za rad. Moj san, i moja vizija Srbije je upravo da takvo okruženje stvorim i u Srbiji, koje omogućava posebno mladim ljudima da realizuju sve svoje želje. Prošlog leta sam snimala kao voditelj i producent putopisni film na engleskom o Beogradu, koji treba da bude pilot projekat za jednu bitnu američku televiziju i time  bi se prvi put neki film o Srbiji preneo velikom broju gledaoca u Americi. Ali sad to malo stoji na strani dok ne završim kampanju za Predsednika Srbije.

______________________________________________________________