Budžet Čačka za 2018. – kombinacija politike i marketinga

Pred nama je sednica Skupštine grada na kojoj će odbornici odlučivati o nacrtu budžeta za narednu 2018. godinu. Nema sumnje da će odbornici vladajuće koalicije izglasati predlog koji je dostavilo Gradsko veće, kao što nema sumnje da je novi Pravilnik o radu SG osakatio svaku konstruktivnu diskusiju i obesmislio institut podnošenja amandmana na nacrt budžeta.

Usvajanje budžeta i njegova realizacija su osnovna pitanja na kojima jedna vlast polaže ispit zrelosti, kako na državnom tako i na lokalnom nivou. Aktuelna čačanska vlast nije se proslavila ni planiranjem ni realizacijom budžeta u 2017. godini. Dokaz tome je rebalans koji je više ličio na gašenje požara nego na finansijsko peglanje pojedinih budžetskih pozicija.

Budžet je živa stvar i za očekivati je da tokom godine dođe do nepredvidivih događaja ili do nepredvidivog obima događaja koji utiču na realizaciju budžeta, kao što su elementarne nepogode većih razmera, vanredni poremećaji u valutnom sistemu, izbijanje ratnih sukoba …

Na svu sreću tako nešto se nije desilo u 2017. a gašenje požara rebalansom bilo je zbog  planski totalno promašenih pozicija u osnovnom budžetu. I tako dok se vlast, o trošku građana, uči pravljenju i realizaciji budžeta, pitali smo Dragana Vučetića (DS)  nekadašnjeg odbornika i predsednika Saveta za budžet i finansije SG, kako ocenjuje nacrt Odluke o budžetu Grada Čačka za 2018. godinu.

– Predlog Odluke o budžetu Grada Čačka za 2018. godinu mogu da okarakterišem kao predlog za političko-marketinški budžet. Evo zašto. Već pet godina za redom Čačak dobija vraćanje dela sredstava iz republičkog budžeta, koja su ubrana na teritoriji Čačka po osnovu poreza i doprinosa, u istom iznosu, dakle ne procentualnom nego nominalnom. U pitanju je iznos od 287,6 miliona dinara, u svakoj godini od 2014. pa do naredne 2018. Ovo je očigledno politička kategorija, jer nije zasnovana na ekonomskim principima. Od 2014. godine, svi poreski prihodi na teritoriji Čačka su povećani. Kako od poreza na dobit preduzeća, tako i od poreza na prihode građana, od PDV-a … Prihodi se povećavaju u republičku kasu, a vraćanje dela tih prihoda Gradu Čačku sve vreme je u istom iznosu. Povećavaju se prihodi republičkog budžeta a Čačak od toga nema ništa i to je isključivo politička odluka koja sa ekonomijom nema nikakve veze.

• Kakva je situacija sa drugim gradovima, da li je Čačak na neki način diskriminisan?

– Evo vam primer Leskovca, koji na godišnjem nivou iz republičkog budžeta dobija 900 miliona dinara kao transferna sredstva. Na godišnjem nivou to je tri puta više nego Čačak, a za proteklih četiri godine ispada da je Leskovac od države dobio čitav jedan godišnji budžet Čačka. To vam je čista politika.

• A kako objašnjavate svoju tezu o tome da je planirani budžet za sledeću godinu marketinški po svom karakteru?

– Pa to vam sledi iz priče gradonačelnika da je predlogom budžeta predviđena čitava milijarda dinara za investicije u narednoj godini. To naprosto nije tačno. Jedno je priča, a drugo su brojke. Priča je plod nečije mašte, a brojevi su realna činjenica. Činjenica je da je 660 miliona dinara izdvojeno za investicije. Od toga 70 miliona dolazi od Delegacije EK za izgradnju objekta namenskog stambenog objekta za Rome. Dakle 550 miliona ide za investicije, a ne milijarda kako kaže gradonačelnik. Ovo me vodi ka zaključku da se on sve više počinje da bavi politikom, a sve manje menadžerskim poslovima i ekonomijom grada. Sve više postaje funkcioner koji se uklapa u političke matrice, a sve manje je ono što su građani očekivali od privrednika koji izabran za gradonačelnika, da ekonomski podigne nivo Čačka. Zašto još kažem da je ovo predlog za markentiški budžet. Zato što je priča o vraćanju dobiti od poslovanja javnih gradskih preduzeća u budžet grada čist marketing.

* Hajde da to malo pojasnimo.

– Pa evo pitanje je zašto javnim preduzećima ne ostaviti tu dobit, a kroz planove rada naterati ih da deo dobiti potroše na investicije u cilju poboljšavanja uslova rada zaposlenih i kvaliteta usluga koje pružaju građanima. Time bi komunalna preduzeća bila motivisana za bolji rad i bolje usluge, a ovako te stimulacije nema jer i rukovodstva u tim preduzećima i zaposleni znaju da će višak para koje zarade otići u gradski budžet da ih neko drugi troši. Slično je i sa komunalnim preduzećima koja imaju više vlasnika, među kojima je i Grad Čačak. To su „Rzav“ u Arilju i Regionalna deponija „Duboko“ za čije poslovanje Čačak izdvaja ogroman novac. Tu je nedovoljno poznata činjenica da li će ta preduzeća dobit iz poslovanja zadržavati za sebe ili srazmerno učešću u finansiranju vraćati u budžete gradova i opština osnivača.

• Vidimo da je nacrtom budžeta predviđen i pozamašan deficit.

– Tako je. U pitanju je 352 miliona dinara, a u planu za ovu godinu je bio 311 miliona. To znači da polako ulazimo u spiralu povećanja planiranog deficita, a hvalimo se da je budžet razvojan i investicioni. Pazite, ovde stoji najava da gradska vlast očekuje povećane ekonomske parametre u narednoj godini. To bi značilo da će doći do novih investicija i novog zapošljavanja. Porez na imovinu je jedan od pokazatelja šta privreda i građani u Čačku imaju od svoje imovine i koliko ona vredi. Prihodi od ovog poreza se smanjuju. Bili su u planu za ovu godinu u osnovnom budžetu 450 miliona, a posle rebalansirani na 548 miliona pre neki mesec, a za  2018. godinu planiraju sena 400 miliona. Dakle 150 miliona manje nego što je bilo u 2017. Zašto ako se najavljuje povećana privredna aktivnost.

• A šta nam pokazuju planirane stavke drugih prihoda.

– Evo vam primera komunalnih taksi za firme, a to je taksa za preduzeća koja imaju godišnje prihode preko 50 miliona dinara. Imali smo plan na 45 miliona u 2017, a sada je planirano 42 miliona dinara po ovoj stavci. Po ovome ispada da se očekuje pad prihoda u poslovanju privrednih subjekata. Slično je i sa doprinosom za uređivanje građevinskog zemljišta koji plaćaju investitori koji kupuju opremljeno gradsko građevinsko zemljište za svoju investiciju. I tu je planirano da prihod u narednoj godini bude 50 miliona dinara, a za ovu godinu plan je bio 100 miliona. Ovo su podaci koji nam ukazuju da gradska vlast u Čačku ne očekuje privredni rast u narednoj godini.

• Da kažemo i neku reč o predviđenim troškovima koji se planiraju u budžetu grada za 2018 godinu.

– Prošle godine najavio sam da je plan budžeta za 2017. godinu  rasipnički i pokazalo se da sam bio u pravu. To se pokazalo kroz rebalans gde je 300 miliona dinara ili 2,5 miliona evra dato više nego što je bilo planirano osnovnim budžetom za 2017. Taj trend rasipništva se nastavlja i ovim predlogom budžeta za 2018. To vidimo na stavci tekuđe popravke i održavanja. Tu smo imali 307 miliona u ovoj godini, a za 2018. se planira 435 miliona dinara. To je 130 miliona dinara više od cifre koja je bila prevelika i u ovoj godini. Tu je i stavka usluga prema ugovoru, koja je u ovoj godini bila 164 miliona dinara, a za sledeću godinu se planira 217 miliona dinara. Tako je i sa specijalizovanim uslugama koje sa 166 miliona u 2017. rastu na 276 miliona u 2018. godini.

• Kakav zaključak iz ovoga možemo da izvučemo.

– Prvo, vidimo da investicije ne rastu tempom kojim rastu troškovi. Drugo vidimo da vlast opstaje da bi budžet od tri milijarde 900 miliona, da naglasim  budžetskih para Grada Čačka a ne indirektnih korisnika, potrošila tokom godine a da pri tome ne stvori nikakvu dodatnu vrednost u gradu. Investicije koje su prikazana za 2018. godinu, nisu nikakve investicije već spisak lepih želja za čije ostvarenje nema pokrića u prezentovanom budžetu. To vam je, onako, lepa priča za uši lakovernih građana.

• Da ne kažu evo ga još jedan koji samo kritikuje, ima li nešto pozitivno u nacrtu budžeta za 2018.

– Kao odbornik sam deset godina tražio i predlagao da Čačak oformi slobodnu zonu. Ta ideja je imala određenu ali nedovoljnu podršku jer su grad u to vreme vodili politički a ne privredni kadrovi, a političari ponekad teško razumeju ekonomske kategorije i skloni su populizmu. Sadašnji gradonačelnik došao je iz privrednog miljea i uz veliku podršku lokalnih privrednika, pa je odmah razumeo kvalitet predloga da se u Čačku formira slobodna zona. Čini mi se da se ide ka realizaciji te ideje, koja za Srbiju nije nova. Imamo gradove po Srbiji koji već imaju slobodne zone i pozitivna iskustva. Slobodne zone se ne formiraju preko noći, treba ponekad i 4-5 godina da zažive punim kapacitetom, ali investitori u njima vide svoju šansu i rado se odlučuju da investiraju i otvore nova radna mesta. Na drugoj strani pozdravljam i inicijativu da se izgradi nova industrijska zona u Preljini, ali nisam siguran da će trenutna čačanska vlast uspeti do kraja svog mandata da je završi.  Moja prognoza je da to svakako neće moći da se desi pre 2020., osim ako otvaranje bude u stilu otvaranja angio sale i renoviranog Porodilišta, da neko dođe i uz pompu preseče vrpcu,  a industrijska zona stvarno proradi tek posle 2-3 godine.

__________________________________________________________________