Čačak – prestonica kulture ili kreditnog zaduživanja

Gradski odbor SSP svoju konferenciju za medije posvetio je analizi kreditnih zaduženja Grada Čačka u periodu od 2016. godine do danas.

Tema više nego zanimljiva, ozirom da je u tom periodu, iz godine u godinu, rastao budžet grada, a recimo samo prošle godine Grad Čačak je rasprodao deo svoje imovine, samo u građevinskim parcelama, za preko pet miliona evra.

Lokalna vlast neprestano se hvali da Čačak dobija velika finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije za razne projekta, pa je tu i planirani prihod od investitora iz inostranstva (Forverk), pa od razvijanja turizma.

Čemu onda kreditno zaduživanje i plaćanje kamata?

– Svedoci smo da se Grad Čačak stalno kreditno zadužuje. Mi ne znamo za koje potrebe i pod kojim uslovima. Zato smo podneli zahtev po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja da vidimo zašto se grad toliko zadužuje i ko će te dugove i do kada morati da vraća. Bez obzira koliko se lokalna vlast hvali, Čačak je ipak siromašna sredina koja mora da razmišlja kako će da preživi teška vremena – rekao je na početku Dragan Brajović, predsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde.

– Da odmah razjasnimo da mi nismo protiv investicija i korisnih ulaganja u Čačku. Osnovno pitanje je na šta se troše sredstva iz budžeta grada kada moramo da se toliko kreditno zadužujemo. Od 2017. do 2023. godine Grad Čačak je uzeo kredite kod poslovnih banaka u ukupnom iznosu od 621.500.000,00 dinara što bi bilo oko 5,3 miliona evra. Deo tih kredita je vraćen, deo je u postupku vraćanja, a deo u fazi realizovanja investicije za koju su podignuti  – rekla je Aleksandra Ćurčić, sekretar GrO SSP.

Navela je da za kredite uzete u periodu 2017. i 2018. godine, postoje podaci koliko kredita i u koje svrhe je uzeto, ali nema podataka za šta i koliko novca je dato.

– Recimo podignut je 2017. godine, kredit od 149 miliona dinara za projektovanje i strukturno opremanje lokacije poslovne zone i izgradnju i opremanje gasne kotlarnice za OŠ „Vuk Karadžić“, Tehničku i Muzičku školu – rekla je Ćurčići nabrojala sve ostale kredite koji su u rasponu od 2017. do 2023. godine podizani.

Kao primer neracionalnog zaduživanja navela je kreditno zaduženje za uvođenje ulične LED rasvete.

– Kredit u iznosu 120 miliona dinara je uzet 2022. godine. Mi želimo da ulice budu dobro osvetljene i da se građani osećaju bezbedno, da se pri tome štedi električna energija  ako je moguće. Ovde su ipak u pitanju prioriteti. Građani Čačka su, nažalost, zbog zagađenja vazduha, vode, zbog stresa kojem su svakodnevno izloženi, sve bolesniji. Kako Čačanima, tako i građanima Moravičkog okruga koji koriste usluge Opšte Bolnice u Čačku, od velikog značaja je da Bolnica ima tehničke i ljudske kapacitete za pružanje lekarske pomoći. Nema sumnje da je nabavka, recimo, magnetne rezonance od vitalnog značaja za građane i mnogo važnija investicija nego zamena uličnih svetiljki. Nema sumnje da je sa novcem koji je samo u ovoj godini uložen u zamenu sijalica mogla da se nabavi magnetna rezonanca za Opštu Bolnicu u Čačku – kaže Aleksandra Ćurčić.

Što se tiče samog aparata za magnetnu rezonancu, cena zavisi od modela i performansi – cene se kreću u širokom rasponu, to može biti 300-400 hiljada evra, ali neki skuplji modeli koštaju i do 2-3 miliona evra.

– Da je postojala anketa i da su pitani građana Čačka za koju namenu da se Grad Čačak kreditno zaduži, mislim da niko od anketiranih ne bi dao prednost uličnoj rasveti ispred magnetne rezonance. To je ono što najviše zameramo lokalnoj vlasti, koja bahato sama donosi odluke ne pitajući građane koji su vlasnici novca u budžetu, šta su prioriteti. Uzet je kredit od  30 miliona dinara i za dogradnju brane Svračkovo koja se gradi od 2012. godine. Do sada je u nju uloženo preko 63 miliona evra. Tamo je već bilo svega i svačega, od nestručno izvođenih radova, do pojave klizišta, a i dalje se gradi po zastarelom projektu starom skoro 50 godina. I ne zna se kada će brana biti završena. Pitanje je da li građani Čačka koji imaju priimanja manja od proseka primanja u Srbiji, treba da se kreditno zadužuju za gradnju brane Svračkovo – pita se Ćurčić.

Jedno sasvim drugo pitanje ne stvara nikakve dileme, kojih možda može biti oko brane Svračkovo.

– Pitanje svih pitanja je da li bi Gradu Čačku uopšte bilo potrebno kreditno zaduživanje, ako ne bi bilo rasipanja novca iz gradskog budžeta za koncerte na Gradskom trgu, za milionske honorare gradskih službenika preko njihovih takođe velikih plata za zad u nekakvim Radnim grupama za čačanske rodne i nerodne projekte. Da li je potrebno da se budžet optereti troškovima novoosnovane ustanove za čuvanje tradicije i vašare. Moglo bi se zaključiti da se novac iz budžeta troši netransparentno i na nepotrebne stvari, a da se Grad Čačak istovremeno kreditno zadužuje – zaključila je Aleksandra Ćurčić.

Sa konstatacijom da nedostaje transparentnost u vođenju politike i trošenju budžetskog novca kao para građana, složio se i Dragan Brajović.

– To je karakteristika politike i pragmatičnog delovanja SNS na svim nivoima i državnom i lokalnom. Tako je i u Čačku. Osim ovih direktnih zaduženja koje je čačanska vlast napravila svim građanima Čačka, imamo i ona indirektna zaduženja. To je ono kada se velika sredstva iz republičkog budžeta plasiraju preko Čačka u neke netransparentne projekte. Evo primer NTP-a gde je objekat koji je tržišno vredan 800 hiljada evra plaćen 2,7 miliona evra. Evidentno je da je aktuelna vlast oličena u SNS-u uradila nešto što nije uradila nijedna prethodna vlast. Počela je da rovari po skromnim i za građane Čačka i Srbije veoma važnim budžetima kao što su zdravstvo, prosveta i kultura. Niko do sada nije kroz kulturu plaćao troškove komunalne infrastrukture i plaćao milionske honorare inženjerima za projekte kotlarnica kroz budžete kulturnih manifestacija kao što sada imamo slučaj sa projektom „Čačak – prestonica kulture“ – naveo je Brajović.

Istakao je i da građani Čačka nemaju informaciju oko transakcija sa zgradom nekadašnje Čačanske banke.

– To je ona banka koja je prodata Turcima pa postala HALK banka, a onda je Grad Čačak od Turaka kupio zgradu banke u Čačku. Dakle, prvo prodaš, pa onda kupiš nazad ono što si prodao i napravili su se tu neki ugovori posle kojih nema nekih miliona evra, a nema ni informacije i objašnjenja šta se zapravo uradilo.

Brajović je istakao da se sa novcem od kredita sa kojima se Grad Čačak zadužio moglo mnogo toga korisnog uraditi za građane, a na žalost nije.

– Mogla je da se popravi primarna zdravstvena zaštita na seoskom području, da se popravi elektro mreža na seoskom području, da se poprave saobraćajnice i u gradu i na selu … Jednog dana možda će neko ipak odgovarati za sve nenamenski potrošene milione iz gradskog budžeta.  Sa tim novcem lokalni privrednici mogli su dobiti značajan podsticaj za otvaranje novih radnih mesta, za stvaranje novih vrednosti i prihoda koji bi dolazio u gradsku kasu – zaključio je Dragan Brajović.

______________________________________________________