Izmena zakona na štetu građana
Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години започела је начелним претресом Предлога закона о изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, који је у име предлагача образложила министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић.
Предложеним изменама закона предвиђа се смањење прихода локалним самоуправама из поврата средстава која се убиру кроз наплату пореза на зараде и преливање разлике у буџет Републике.
Од тако убраних средстава на територији града Чачка, 80% враћених средстава градском буџету у новцу је било око 1,6 милијарди динара. Ако се усвоји предложена измена закона, у Чачак, који има статус града, ће се враћати 3% мање тј. 77%, док ће се локалним самоуправама које имају статус општина враћати 74%.
– Пре пет година граду Чачку се од трансферних средстава која се преузму од ПДВ-а са територије Чачка, враћано око 480 милиона динара. Сада се враћа тек неких 270-280 милиона, што је значајних 200 милиона мање. По основу враћања прихода убраних од пореза на зараде, изменом закона, у буџет града Чачка стизаће 3% мање средстава него раније, а то је целих 50 милиона динара. Тај износ пара у односу према три милијарде динара колики је годишњи буџет града, могло би се рећи, да и није неки значајан износ. Међутим, док се на једној страни спроводи процедура измене закона и приходи од пореза централизују, на другој страни се паралелно спроводи процес лаганог спуштања материјалних обавеза на локални ниво. То практично значи да држава мало по мало јавне трошкове прелива на локалне самоуправе, а јавне приходе који потичу да територија градова и општина у све већем проценту задржава за себе. Тиме ће убрзо буџет Чачка и буџети свих других општина и градова упасти у велике проблеме. Ево конкретног примера, примарна здравствена заштита је враћена у надлежност локалне самоуправе у Чачку, а са надлежношћу су преливени и трошкови по том основу на градски буџет. Сад видимо да ће се трансфери новца који је створен на територији Чачка смањити у приходној страни буџета. Овиме се угрожава свака инвестициона активност, а то значи да град неће увећавати своју имовину у наредном периоду, а и све теже ће покривати комуналне трошкове, а то све у крајњем води ка смањењу квалитета живота и стандарда грађана – каже Драган Вучетић, који је у претходна два одборничка мандата у Скупштини града био председник Савета за буџет и финансије.
Да ли то значи да Чачак неће имати средства за изградњу неопходних комуналних објеката, опреме за градска јавна предузећа и сличне инвестиције?
– Инвестиционе активности у последњим годинама у Чачку биле су кроз кредитна задужења. Рецимо реконструкција Градског стадиона, изградња нових вртића и других капиталних објеката. У блиској будућности Чачак неће бити у могућности да из изворних прихода и трансферних средстава финансира сличне инвестиције и једини начин да увећава своју имовину и гради комуналне објекте или покрива друге комуналне трошкове биће кроз кредитна задужења. А када инвестицију финансирате из кредита онда вам у инвестицију не одлази комплетан износ кредита, него део новца оде на камате, провизије, курсне разлике и тако вам се мултипликују трошкови инвестиције у коју сте ушли.
То значи да предлог закона о изменама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе који је поднела министарка Брнабић није добра вест за Чачане?
– Мислим да је то јако лоша вест за грађане Чачка. Мање новца у градској каси значи и мање средстава за инвестиције, а мање инвестиција једнако је мање нових радних места.
Да ли можемо очекивати мањи буџет града у наредном периоду?
– Ако локална власт жели да задржи планирани ниво буџета у овој години и у наредној, онда се мора наћи решење како да се надомести умањени трансфер новца из републичког буџета. А не заборавимо то су паре које су убране од пореских обвезника Чачка. Треба очекивати да ће локална власт повећати порез на имовину, накнаду за фирмарине или неки сличан извор прихода које остварује градски буџет. Сасвим је сигурно да ће оних 200 милиона од ПДВ-а и ових сада 50 милиона од пореза на зараде, локална власт надокнадити од грађана и привреде Чачка, ако се планира да буџет града не падне испод три милијарде динара. Врло брзо, већ у новембру видећемо шта ће се десити приликом измене доношења одлуке о порезу на имовину. Иначе Закон о порезу на имовину је један јако лош закон, који мора да претрпи промене. Чини ми се да ова власт нема намеру да га мења, већ само да повећа обавезе према локалним самоуправама. То значи да ће грађани чачка и осталих градоваи општина морати да издвајају више средстава за своје већ добрано руиниране објекте, било да су у питању станови или куће. Па чак и земља, јер ево у граду Чачку је уведено од 2016. године, да се чак и на шумско и пољопривредно земљиште плаћа порез. Моје предвиђање је да ће се грађанима и осиромашеној и посрнулој привреди Чачка наметнути нове додатне обавезе према буџету града. Верујем да ће настати ситуација да многи ту обавезу неће моћи да испуне, не зато што не желе, него што неће имати од чега да плате.
Да ли очекујете да ће посланици из Чачка, гласати у Скупштини Србије за овакав предлог измене закона, који евидентно иде на штету нашег града?
– Имали смо таква искуства у ранијем периоду, а мене, као и вас интересује како ће посланици из Чачка гласати у дану за гласање по предлогу измене Закона о финансирању локалне самоуправе – каже Драган Вучетић, некадашњи председник Савета за буџет Скупштине града Чачка.
Дизање руке за усвајање предлога сличних законских измена раније је образлагано интересима државе који су по неписаном правилу увек изнад интереса локалне средине. Друго образложење било је поштовање страначке дисциплине.
___________________________________________________________________________
Mislim da AV ovim zakonom pravi veliki problem sebi.Uzimati pare od već siromašne provincije i trpati u debele guzice Beograđana neće izaći na dobro.Jedino rešenje da mi tražimo autonomiju ZAPADNA SRBIJA.Nema nam druge.
Kao da čitam „Alan Ford“
Чек бре чини ми се да сте оног петог октомбра тако хтели. Београђани су још спавали кад сте стигли и запалили Народну скупштину.Сад вам криви Београђани.
Mene samo interesuje, a neko se sigurno zabavlja time, da mi kaze: Koliko jedan zaposleni u proizvodnim delatnostima izdrzava onih u neproizvodnim (nebitno da li je privatni ili javni sektor). A pritom, najcesce, ima mnogo manju platu.