Ceo tekst Njujork tajmsa o Vučiću i Belivuku

Jedne subote uveče početkom marta 2021. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojavio se na televiziji uživo, sedeo za dugačkim drvenim stolom, u društvu premijerke i ministra unutrašnjih poslova. Vučić je rekao da ima važno saopštenje o hapšenju kriminalne bande odgovorne za višestruka ubistva.

Ministar unutrašnjih poslova upozorio je gledaoce da svoju decu odmaknu od televizora. Na ekranu iza njega bljesnuo je niz slika: odsečena glava, telo bez glave, torzo. Vučić je govorio polako, često pauzirajući i zamišljeno zureći u sto ispred sebe, blago pogrbljenog tela od dva metra visine. Pohvalio je policiju i istražitelje koji su vodile istragu; rekao je da su i sami rizikovali da budu ubijeni.

Bila je to šokantna prezentacija, čak i u zemlji kao što je Srbija, gde mnogi odrasli građani imaju bolna sećanja na jugoslovenske ratove devedesetih godina i zverstva počinjena u tom periodu. Ali konferencija za novinare bila je samo početak kampanje grozomornih otkrića. U nedeljama nakon hapšenja u februaru, novi detalji su počeli da cure u medije.

Za klan se govorilo da je svoje žrtve mamio u „kuću strave“ u jednom beogradskom predgrađu, gde su ih mučili, komadali, mleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa i njihove ostatke bacali u Dunav.

Interesovanje među Srbima za tu priču je bilo veliko, i to ne samo zbog krvavih slika. Vođa bande bio fudbalski huligan i trgovac kokainom Veljko Belivuk, zvani Velja nevolja, već poznata ličnost u Beogradu. U prošlosti je optužen za ubistvo i niz drugih teških zločina, ali nikada nije ostajao dugo u zatvoru.

Pričalo se da ima bliske odnose sa srpskom policijom i obaveštajnim službama. On i njegovi ljudi fotografisani su u društvu moćnih ljudi, uključujući i predsednikovog sina Danila Vučića.

Posle konferencije za novinare, Belivuk je svoju stranu priče izneo na sudskom saslušanju iza zatvorenih vrata. Rekao je da je njegova banda organizovana „za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića“, ako je verovati spisima predmeta.

On je opisao neke od prljavih poslova za koje je banda tvrdila da je uradila za vlast, poput zastrašivanja političkih protivnika i sprečavanja navijača da skandiraju protiv Vučića na fudbalskim utakmicama – što je dragocena usluga u zemlji u kojoj predsednik može da se uzdigne ili da propadne na fudbalskom stadionu. Belivuk je upozorio da će, „ako Vučić „nastavi svoj postupak protiv njega“, imati još mnogo toga da kaže.“

Vučić je ljutito negirao svaku tvrdnju o povezanosti sa ubicama. Ali činilo se da je slučaj Belivuk primio k srcu, i ponekad aludirao na to da se radi o zaveri protiv njega. U jednom bizarnom televizijskom intervjuu nekoliko meseci posle hapšenja, tvrdio je da su Belivukovi ljudi od svojih žrtava pravili „ljudske ćevape“ i slali ih Belivukovom šefu, Radoju Zviceru. Gledajući u kameru i obraćajući se Zviceru, koji je još u bekstvu Vučić mu je uputio izazov.

– Pozivam ga da me ubije – rekao je – Nemam problem s tim, jer je bolje biti pretvoren u mleveno meso nego pustiti da ovi gadovi vladaju Srbijom.

Kako se suđenje približavalo, počele su da cure činjenice o dugogodišnjim vezama između klana i raznih pripadnika Vučićeve vlasti, koji su ih navodno nadgledali, pomagali i štitili.

Belivuk je ponekad izgledao kao predsednikov mračni blizanac, čovek koji otelotvoruje kriminalno podzemlje države koja je tokom protekle decenije stalno postajala sve autokratskija.

Vučić, koji je predsednik od 2017. godine i ima potpuno kontrolu nad vladajućom partijom u Srbiji, već dugo govori da želi da svoju zemlju — i dalje među najsiromašnijim u Evropi — vodi ka većem prosperitetu i članstvu u Evropskoj uniji. Istovremeno je oslabio mnoge demokratske institucije Srbije, a često se čini da kriminalne bande u mafijskom stilu operišu potpuno nekažnjeno.

Izvor: N1

Ceo tekst pročitajte na:

Ceo tekst Njujork tajmsa o Vučiću i Belivuku: Siva zona između države i mafije

_____________________________________________________