Да ли су за политички живот у Србији боље решење политичке странке или покрети

Да ли су за политички живот у Србији боља опција политичке странке или групе грађана тј. покрети који имају либералнију унутарорганизациону структуру, питање је о коме се скоро пред сваке изборе отвара дискусија.

Ево шта о томе у свом саопштењу каже Градски одбор Странке слобода и правде у Чачку.

У ситуацију када председник Вучић свакодневно истражује  рејтинге ради одређивања датума и начина  расписивања  избора, пунолетне грађане, гласаче на будућим  изборима, додатно збуњује недовољно познавање разлика у  облицима  политичког организовања изражених кроз  политичке странке и политичке покрете.

Већина гласача  владајућих странака  нема   великих дилема и захтева по том питању  јер у том блоку  постоји једна доминантна партија СНС коју персонификује  Александaр Вучић, тако да већина тих гласача где  види то име,  ту иде и њихов  глас.

У опозиционом блоку  ситуација је  другачија јер  су  гласачи доста пробирљиви и гадљиви на политичку прошлост, заинтересовани како за  програме и активности политичких   опција за које гласају, тако и за разумевање  разлика  између политичких странака и покрета.

Политички  покрети се организују као удружења грађана и као таква лакше се и јефтиније оснивају од политичких странака за чије оснивање је потребно 10 хиљада оверених потписа.

Политички покрети се углавном оснивају да би се решио један одређени, доминантни проблем, док се политичке странке   баве бројним и комплексним питањима. За разлику од  покрета политичка странка поседује и развија  своју инфраструктуру коју  шири по дубини  кроз локалне одборе.

Шта то конретно значи у политичком животу Србије? Покрети су у периоду доминације  Вучића и СНС-а  постали интересантан облик политичког организовања, делом због једноставног оснивања (довољни су оверени потписи неколико људи), делом  као лакши начин да се провери колико је снажна и прихватљива  идеја тог покрета код бирача.

Оно што збуњује   бирачко тело  је кратко постојање неког  покрета, као  и често  непознавање саме идеје покрета и лица које их предводе. Многе маске су пале у јавном деловању и постало је јасно да су неки покрети  који су касније прерасли у политичке странке били од почетка плод Вучићевих комбинаторика и сада у парлементарном раду дају подршку његовој политици.

Навикли на многе преваре у политичким догађајима од 1990.године до данас, опозициони гласачи су због тога додатно опрезни. Постоје и добри примери у политичкој пракси где су неки покрети прерасли у озбиљне политичке странке опозиционог блока остајући доследни политици коју су неговали од самог оснивања.

За разлику од политичких покрета  странке излазе на политичку утакмицу  са дефинисаним програмом и инфраструктуром, познатом историјом деловања и познатим лидерима.

Шта  су решења у политичком животу Србије? Власт покушава на све начине  да представи цео опозициони блок као лоше решења за Србију пласирајући  говор мржње кроз медије са националним фреквенцијама са крајњим циљем да се   код опозиционих  гласача створи утисак да немају за кога да гласају.

То је велика замка Вучићевог режима на који не би смели да се упецају опозициони гласачи. Једна од честих манипулација владајућег режима су и подметања лажних опозиционих покрета, па и странака.

Постоји довољно  политичких  странака у опозиционом блоку међу којима је и Странка слободе и правде које имају дефинисану политику (Правац Европа) коју доследно спроводе и која је прихватљива за одређено бирачко тело.

Политички покрети, нарочито они основани непосредно пред  изборе могу бити замка што због занесености својих оснивача и нејасне визије, што као подметнути од стране Вучића и  СНС-а.

Покрети удружени са политичким странкама добијају на  тежини јер  политичка платформа на којој егзистирају постаје транспарентна и препознатљива па се  и  гласачи   могу квалитетно определити.

___________________________________________________________________