Da vodimo brigu o starijima

Dragoljub Jovanić je u svom rodnom kraju, a rođen je na Kablaru, poznatiji pod nadimkom Jof, nego po imenu i prezimenu. Po tom nadimku znaju ga i ljubitelji fudbala jer je u mladosti igrao za nekoliko seoskih klubova sa teritorije Čačka i Gornjeg Milanovca.

Dragoljub Jovanić Jof

– Pre odsluženja vojnog roka igrao sam u omladincima Borca, posle vojske igrao sam za Polet iz Trbušana, pa jedno vreme u Prijevoru, pa potom za Polet u Ljubiću. Iz Ljubića sam prešao u Remont na svega par meseci, a onda sam otišao u FK Ozremica u Beršićima u opštini Gornji Milanovac. Na kraju sam se vratio u Polet iz Trbušana i tu se završila moja fudbalska karijera. 

Kaže da je kao i svi Kablarci vezan za svoj kraj i da skoro svakog vikenda odlazi u Jančiće. Kablarci su se u poslednjih nekoliko meseci naslušali brojnih obećanja od aktuelne vlasti šta će sve dobiti samo ako podrže gradnju staklenog vidikovca na Kablaru. Šta Jof misli o tome?

– Vidikovac može biti dobra ideja da se povećaju turistički kapaciteti Kablara, ali ne sa tim megalomanskim projektom koji je zavadio i Kablarce i Čačane. Gore bi bilo prirodno da se napravi skroman vidikovac od drveta kao prirodnog materijala koji se uklapa u ambijent vrha Kablara i koji bi imao istu upotrebnu vrednost kao i ovo čudo koje se gore sada gradi. Uostalom, meštana Kablara je sve manje i manje jer kakva je perspektiva za život kada nema stabilnog snabdevanja strujom, putevi su u lošem stanju jer se ne održavaju, problem je i sa vodom. U Rošcima, Jančićima, Caganjama sve je manje ljudi. Nekada smo u selu imali školu, dve prodavnice, zadrugu, dom, veterinarsku stanicu, otkupno mesto. Sad nema ništa. Mi sad od Divljeg polja u Prijevoru do Dobrinje i ka Gojnoj Gori, a to je oko 30 kilometara, nemamo nijednu prodavnicu. Autobus je nekada išao na svaka dva sata za Čačak.

Prošle godine Jof je svom selu poklonio deo svog imanja za potrebe proširenja seoskog groblja.

– Jedan deo groblja se i do sada vodio na Jovaniće, ali to je malo ko znao u selu. Kako je sve manje mesta za grobnice odlučio sam da još jedan deo svog imanja poklonim mesnoj zajednici, ali su u opštini rekli da je to pravno nemoguće i da moram da prenesem na Grad Čačak. Pristao sam na to, čak sam ja platio taksu na poklon gradu, ali sam uslovio da Grad Čačak ne sme da naplaćuje meštanima grobna mesta nego da ih dobijaju besplatno. 

Jof kaže da je odnedavno u penziji i da sada više razume probleme svojih starijih sugrađana, naročito onih kojima je potrebna pomoć.

– Svi su decenijama unazad obećavali da će se izgraditi Dom za stara lica i nikada to obećanje nije ispunjeno. Evo mi iz Grupe građana „ProBudimo Čačak“ tražimo glasove sugrađana i podršku da na ovim izborima pobedimo i konačno izgradimo pristojno mesto za smeštaj i život starijih sugrađana kako bi njihove porodice imale rešenje gde da smeste svoje ostarele roditelje kojima je potrebna tuđa briga i nega. Pri tome ne mislimo na nekakvu palijativu ili guranje ljudi u višekrevetne sobe, nego na pristojan smeštaj za život starijih ljudi uz svu potrebnu medicinsku brigu. To ne mora nužno biti skupa investicija, jer recimo imamo gornju i donju kasarnu, kao objekte koji imaju dovoljan kapacitet za renoviranje i prilagođavanje potrebama Doma za stare, a tamo ima i dovoljno parkovskog prostora i što je najvažnije to su lokacije koje su blizu i bližnji tih ljudi mogu jednostavno i brzo doći u posetu. Može da bude i varijanta javno-privatnog partnerstva ili subvencija privatnicima koji žele da investiraju u takve objekte, kao što je slučaj sa privatnim vrtićima. Takođe insistiraćemo da se angažuje mnogo više ljudi koji bi bili personalni asistenti osobama sa invaliditetom i starima koji žive sami – kaže Dragan Jovanić Jof.

_____________________________________________________________________