DS: Poslanici nisu uradili ništa za Čačak

SAOPŠTENJE GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

Nakon izbora u martu ove godine i činjenice da iste stranke i pojedinci personifikuju takvu vlast već tri godine, postavlja se pitanje smislenosti izbora narodnih poslanika iz Čačka i rezultata njihovog rada. Tome u prilog ide i činjenica da su dvoje ministara u sadašnjoj Vladi Republike Srbije iz Čačka a da za svoj grad apsolutno ništa nisu uradili. Od obećanja u predizbornoj kampanji da će se pokrenuti privreda u Čačku, da će se insistirati na dovođenju investitora i otvaranju novih radnih mesta, da će oni biti spona između republičke i lokalne vlasti, da će se unaprediti i zaštiti poljoprivredna proizvodnja i drugih obećanja  ostala je samo ideja kako zadovoljiti lične i stranačke ambicije. Čačak je danas grad u kome su prosečne plate svakoga meseca ispod republičkog proseka, grad u kome su transferi sredstava iz Republike daleko manji od drugih gradova, na primer tri puta manji od Leskovca. Grad koji godišnje gubi oko 200 miliona dinara kao posledica Zakona o zaradama, a gubiće i više kako  se plate budu smanjivale. Sve to se dešava  uz blagoslov narodnih poslanika i ministara iz Čačka. Postavlja se pitanje koga oni predstavljaju u Narodnoj skupštini, partije ili gradjane koji su ih glasali i da li je bitnije biti poslušnik  političkog lidera zarad malo lične koristi  ili raditi u interesu gradjana.

U sadašnjem sazivu Narodne skupštine Republike Srbije grad Čačak je zastupljen sa pet poslanika koji su deo vladajuće koalicije. Takođe, u izvršnoj vlasti kao deo Vlade Republike Srbije, Čačak predstavljaju dva ministra.  Od onog koji već 20 godina na najgori mogući način simbolizuje naš grad i zbog koga je Čačak danas u kategoriji najnerazvijenijih gradova i opština, do ministarke čiji je resor poljoprivrede za našu sredinu strateški gotovo najvažniji.

Očigledna je namera stranaka republičke vlasti da sve ono što nisu uspele devedesetih godina da unište hiperinflacijama, sankcijama i ratovima učine danas merama koji će Srbiju dovesti na nivo ekonomskog kraha i bankrota, lamentirajući nad sopstvenom sudbinom kako im je opet neko drugi kriv i kako je to jedini scenario koji u perspektivi u Srbiji može omogućiti ekonomski oporavak. Rezultati rada Vlade, nakon tri godine, su svima jasne. Najteži teret “reformi” donošenjem protivustavnog Zakona kojim su smanjene plate i penzije izneće najsiromašniji, celokupna ušteda koja se planira od smanjenja plata i penzija manja je od iznosa gubitka koji je samo Narodna banka Srbije izgubila u ovoj godini  ili od duga nekoliko tajkuna koji duguju za porez. Kod primene „solidarnog poreza“ plate su se smanjivale, a ukupan iznos za plate u javnom sektoru se nije smanjivao što  ukazuje da  se  partijski zapošljavalo  i u tome je prednjačila SNS. Sa druge strane, Vlada povećava svoje troškove, povećava subvencije javnim preduzećima, deficit je daleko veći od planiranog.