Dveri: Dobra volja i sujeta

Чачани који мисле да је њихов град пример тврдоглавости локалне власти да никада не прихвата предлоге опозиције, ма колико они били исправни и корисни, не треба да иду негде далеко да би видели да и у другим срединама има сличних примера. 

А то од прилике иде овако: опозиција изађе јавно са неким предлогом, локална власт тај предлог одбије из чисте љубоморе што се сама није тако нечег сетила и из принципа да све што предлаже опозиција мора бити одбијено, ма колико паметно било. После неколико месеци, кад се процени да су грађани на то заборавили, власт објави оно што је опозиција предлагала, али то објави као своје решење и онда уз помпезне објаве преко својих прорежимских медија обнародује да је нешто корисно учинила. 

Као што рекосмо не морају Чачани далеко да иду како би виодели да је то обичај и у другим срединама. Довољно је да погледају шта раде комшшије у Горњем Милановцу. Ево шта се каже у саопштењу Опшштинског одбора Двери у Горњем Милановцу:  

Аутобуско стајалиште код ПИК-а: „генијално“ саобраћајно решење, када путници изађу из аутобуса по сувом времену али и по киши и снегу, стају право на косину или ударају у бандеру

Одлука општинске власти да коначно врати „заборављени“ пешачки прелаз код Драгстора, искрено нас је обрадовала, јер смо први указали на то. Није нам само јасно зашто им је за то требало толико времена и зашто су саобраћајни знак морали да скину, да би га сада вратили? Све је одмах било јасно и њихово истрајавање на учињеном пропусту није имало никаквог смисла.

А, пошто може и овако, нормално, подсећамо их овом приликом на још један велики саобраћајни пропуст о коме смо већ говорили. Ради се о аутобуском стајалишту код ПИК-а које је апсолутно неприкладно и потенцијално врло опасно. Средите га господо под хитно, не због нас Дверјана, него због оних грађана који га користе. Немојте битис ујетни. Сигурни смо да имате толико пара у буџету. Јер, ако их има за портрете, онда мора да их има и за овакве ствари.

Аутобуско стајалиште у Горњем Милановцу

Узгред, када се ради о изложби портрета досадашњих председника општине у згради Окружног начелства, запитали смо се шта је суштина те идеје? Чему израда портрета, поготову председника из новијег периода чијих фотографија и видео записа има безброј. Историјски и уметнички разлози нису сигурно. Шта онда?

Објашњење да сте то видели у неким градовима у Норвешкој и у градској већници у Падови, где су изложени портрети познатих историјских личности које су урадили најпознатији италијански сликари, још више збуњује. Једно су познате историјске личности, а друго председници општине. Такође, најпознатији италијански сликари носе са собом огромну уметничку тежину. Портрети који су код нас изложени, међутим, очигледно су рађени серијски и радила их је једна рука. Због тога је и упитна њихова уметничка тежина. Старих портрета који би верно приказивали ликове првих председника општине, чије фотографије не постоје, нема. Дакле, нема ни историјског значаја.

Аутобуско стајалиште у Горњем Миклановцу, из аутобуса низ стрмину

Председника општине је било доста. Неки су то постали постављењем, а неке је народ бирао директно на изборима. Највећем броју њих је заједничко то да су на место председника општине дошли заслужено, захваљујући резултатима у свом претходном раду. По тим резултатима многи су били познати широм бивше Југославије, па и ван њених граница. И, изгледа да се баш у овој чињеници крије одговор. Јер, садашњем председнику општине управо фале ти претходни, али и садашњи резултати, а жарко би желео да стане у ред и буде раме уз раме са неким истинским великанима из милановачке прошлости. Нажалост, чињеница је да једино што га повезује са њима је то што седи у истој фотељи. И ништавише.

А приређивачи изложбе, из само њима знаних разлога, али које обичан човек лако може да докучи, одоше и корак даље. Ставише портрет садашњег председника изнад свих других. У најмању руку, неукусно и без икаквог осећаја за реалност.

Фотографије: архива Двери Г. Милановац

__________________________________________________________________________