Gradsko veće: Brukanju nikad kraja

Lepo narodna poslovica kaže: Brukanju nikad kraja – naročito kada radiš, takođe po onoj narodnoj izreci: Veži konja gde ti gazda kaže. Jedino nam u ovom slučaju Gradskog veća u Čačku, kojim predsedava gradonačelnik Milun Todorović, nije jasno – ko je gazda.

Ko je taj po čijem nalogu Gradsko veće u Čačku konkurs za sufinansiranje projekata za sufinansiranje javnog informisanja od javnog interesa na teritoriji Grada Čačka, raspisuje krajem avgusta, a konkursnu proceduru okončava krajem novembra u tekućoj godini.

U skladu sa Zakonom o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, Grad Čačak dužan je da se stara o javnom informisanju na svojoj teritoriji u kontinuitetu, a ne kampanjski, raspisujući konkurs tek u drugoj polovini godine. Grad Čačak ima i obavezu da utvrdi koje su to teme od javnog interesa na njegovoj teritoriji i da te teme navede u uslovima konkursa.

Nažalost, već nekoliko godina unazad, Grad Čačak tj. lokalna vlast prenebregava svoju zakonsku obavezu i jasno šalje poruku da joj je do blagovremenog i objektivnog informisanja građana stalo kao do lanjskog snega.

Vidi se to ne samo po tome što konkurs za sufinansiranje javnog informisanja od javnog interesa drži kao šargarepu na vrhu štapa kojim maše ispred nosa lokalnih medija, pokušavajući tako da redakcije tih medija drži u finansijskoj neiszvesnosti i poslušničkoj uređivačkoj politici.

A nije da nema para u budžetu grada, nije vreme oskudacije pa da razumemo stezanje kaiša kad je javno informisanje u pitanju. Para ima ili što bi se reklo: ima se i ne štedi se.

ČLANOVI GRADSKOG VEĆA GRADA ČAČKA:

Milun Todorović, Vladan Milić, Radovan Jovanović, Spomenka Šipetić, Milorad Jevđović, Slavica Dragutinović, Nemanja Trnavac, Dragomir Šipetić, Biljana Kočović, Vladimir Ristović, Ivan Glišić, Dragan Filipović i Miloš Papić.

A kad konačno dođe do konkursa i objave rezultata belodano shvatimo da Gradsko veće na čelu sa gradonačelnikom preferira da novac građana Čačka dodeli medijima koji izveštavaju da je krava otelila ljubičasto tele i da je izvesni domaćin iz nekog čačanskog sela odgajio najtežu krmaču u celoj Srbiji. Oni mediji koji informišu građane o zagađenosti vode i vazduha u Čačku, o besomučnoj seči drveća na javnim površinama, bahatom parkiranju koje ugrožava bezbednost pešaka, o „uzorkovanju“ šljunka iz korita Zapadne Morave, o izgradnji „tetkinog“ potpornog zida, o promašenoj investiciji dovođenja inostranog investitora koji umesto da zapošljava otpušta radnike, o problemima čačanske Bolnice i nedostatku lekara specijalista, o teškim komunalnim problemima … očigledno nisu po volji vlasti koja voli poltrone i ne voli one koji je kritikuju.

Ili se samo radi po napred pomenutom principu – radi kako ti gazda kaže.

Kako smo nezvanično saznali nije gazda, nego je u pitanju gazdarica. Izvesna gospođa Nina, po zlu poznata u severnoj srpskoj pokrajini gde već godinama postrojava čelnike lokalnih samouprava i  deli im ceduljice na kojima je sve napisano: ko da bude u Komisiji koja „pregleda i ocenjuje“ projekte, koliko koji medij da dobije novca i što je najvažnije koji medij ne sme da dobije novac za svoj projekat.

Grešna nam duša, mi već pomislili da se članovi Gradskog veća sa gradonačelnikom na čelu, ič ne razumeju u javno informisanje i odgovorno baratanje sa parama građana, da jadni ne poznaju ko je medijski stručnjak, a ko je levo potrčkalo u nekoj redakciji, pa vazda za članove stručne Komisije koja pregleda i ocenjuje prispele projekte, imenuju baš ta potrčkala i kvazi novinare umesto kandidata sa referentnim i respektabilnim novinarskim referencama.

Ko su ovogodišnji stručnjaci iz Komisije:

Kad pitate „stručnjake“ iz Gradskog veća ko su „stručnjaci“ koje su izabrali u Komisiju za ocenu medijskih projekata prispelih na konkurs, već godinama unazad nema odgovora. Znamo da ni vi poštovani Čačani nikada niste čuli za ove medijske stručnjake, ali ipak da pomenemo i njihova imena, jer ipak ih je Gradsko veće ovlastilo da odlučuju o vašem novcu i vašem informisanju:

U grehu svom pomislili smo da u podeli i to malo mizerije iz gradskog budžeta za javno informisanje ima lokalnog tajkunskog uticaja, pa politike podele medija na podobne i nepodobne, pa da damo malo para i stranačkoj omladini jer vole deca da se igraju sa tim portalima, pa sve do onoga daj da damo i ovome jer je dobar sa onima našima gore, pa kad mu damo koliko traži on će se baviti „novinarstvom“  a ako mu ne damo on će se baviti „istraživačkim novinarstvom“ o nama, a i tužakaće nas kod ovih naših gore počev od Uba pa nadalje.

Nije da nema svega toga i da smo baš u svemu pogrešili, ali biće da i Ninočkina ceduljica ima svoju težinu.

Tako smo i ove godine svedoci kontinuiteta brukanja Gradskog veća. Prva bruka je da je konkurs završen tek pred sam kraj godine umesto najkasnije krajem februara. Sledeća bruka je da je za sufinansiranje javnog informisanja od javnog značaja iz budžeta grada teškog preko četiri milijarde dinara odvojeno svega 20 miliona. Sledeća bruka je da su za članove stručne Komisije  za ocenu prispelih projekata odabrani totalni anonimusi, bez ikakve profesionalne težine u bavljenju novinarstvom. Bruka je i da članovi Gradskog veća (kojim predsedava gradonačelnik) ne razumeju suštinu i pravu namenu konkursa koji su raspisali.

Sam naziv konkursa im daje odgovor na pitanje šta je predmet i svrha davanja para građana iz gradskog budžeta. Nije u pitanju finansiranje medija, kao privatnih firmi i privatnog posla vlasnika medija, među kojima je puno onih koji misle isto kao i članovi Gradskog veća pa nabrajaju „ja zapošljavam, ja imam troškove za plate, za poreze, za komunalije, za ovo, za ono“.

Novac iz javnih budžeta, ubran od građana kao poreskih obveznika, ne može se davati za finansiranje nečijeg privatnog biznisa, da kupi novi auto, novi stan, da vodi porodicu i švalerku na zimovanje/letovanje …

Vlasnik jednog medija prebraja koliko koja redakcija ima zaposlenih kao da kvalitet javnog informisanja zavisi od broja, a ne od znanja i profesionalnosti angažovanih ljudi u redakciji. Kada bi kvalitet zavisio od kvantiteta, onda bi po svim parametrima merenja čitanosti (popularnosti) portala mi iz Ozon Press-a gledali u leđa tog dopisnika svega i svačega, a ne da on godinama gleda u naša – i to svaki put sa sve veće daljine.

Namena konkursa koji Gradsko veće raspisuje je da se iz javnog budžeta sufinansira proizvodnja medijskog sadržaja koji je od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, a to su sadržaji koji ne spadaju u dnevno-informativne vesti sa kim je gradonačelnik danas razgovarao ili kakve su cene na pijaci i da li će danas padati kiša, niti su to oglasno-propagandni sadržaji,  već su to teme o kojima građani imaju pravo i potrebu da budu informisani, a mediji nemaju dovoljno finansijskih mogućnosti da ih iz sopstvenih sredstava proizvedu.

A onda je došla na kraju najveća bruka zapisana u Rešenju o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Po predlogu „stručne Komisije“ Gradsko veće dodelilo je novac iz budžeta grada lokalnoj porodičnoj medijskoj manufakturi „Tata&sinovi i ostali kompanjoni“, suma sumarum tri miliončeta. Malo li je to u ovom vremenu krize i besparice za većinu građana Srbije.

_____________________________________________________________________________