Isparavanje novca

 

Pred nama su vanredni lokalni izbori u Dragačevu, zakazani za 28. decembar. Mada je Privremena uprava tek uvedena u Lučanima i ima sasvim dovoljno vremena da se na izbore izađe u rano proleće, a ne pred samu Novu godinu, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, odlučila je privremena uprava u Dragačevu traje najkraće od svih privremenih uprava koje su do sada bile po pojedinim srpskim varošima.

Da li je narodna izreka: što je brzo, to je i kuso tačna, pokazaće dragačevski izbori 28. decembra. U želji da zuzme sve strateške položaje u Srbiji, pa i sam Moravički okrug, čini se da je, ipak, SNS napravila grešku u koracima. Iako se u odluke velikog vođe A.V. nikada ne sumnja, barem kada su u pitanju politika naprednjaka i stranačka disciplina, činjenica je da i najbolji ponekad greše. U ovom slučaju možda i nije reč o grešci, jer kad je u pitanju Slobodan Jolović, bivši predsednik opštine Lučani u dva mandata, tačnija reč bila bi – promašaj. Potpuni promašaj, da budemo precizniji.

Gospodin Jolović je za svog mandata, koji je doduše trajao osam godina, prošao razvojni put pomenute predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, kada je broj političkih stranaka u kojima je bio član u pitanju. Nije promena stranačkog dresa nova pojava u Srbiji, ali Jolović je kroz ovaj patent sve vreme sebi obezbeđivao vlast.

Nedavno smo mogli čuti koliko je nezadovoljstvo naprednjaka bilo, nakon neuspešnog pokušaja da promene pokrajinsku vlast u Vojvodini. Na sva zvona zagalamili su da se sadašnja vlast demokrata u Vojvodini održala sramnom kupovinom poslanika. Nedoslednost  svojih političkih stavova SNS je pokazala gromoglasnim ćutanjem o tome da se slična situacija dogodila prilikom promene lokalne vlasti u Kragujevcu, pa i u Lučanima, samo što su uloge bile promenjene, pa je upravo SNS bila ta koja se bavila kupovinom odborničkih mandata.

Da li je ćutanje SNS-a o događajima u Kragujevcu i Lučanima, imalo funkciju da se u javnosti stekne utisak da vlast ne radi ništa pogrešno ili se ćutanje smatra priznanjem, prosudite sami.

Vratimo se slučaju građanina Slobodana Jolovića, koji je i pre izbora avanzovao na novu funkciju, pa je status građanina zamenio statusom načelnika Moravičkog okruga. Nekada je u Srbiji bio običaj da političara koji vam je problem i sa kojim ne znate šta ćete, delegirate na neku višu funkciju, pa tako svoj problem rešite tako što on postane problem nekog drugog. Sa lokalnog tj. nižeg nivoa, gurnete ga na viši nivo, pa neka se oni gore češu po glavi šta da rade.

Moguće je, doduše u lučanskoj čaršiji se i to može čuti, da je Jolović legitimitet u SNS dobio jer je uspeo da demolira SRS u Lučanima. Takav uspeh je svakako zasluga koja ga kandiduje za neku važnu funkciju, mereno po naprednjačkim pravilima.

U modernu srpsku politiku naprednjaci su uveli puno novina, a jedna od njih je i da, s vremena na vreme, svoje koalicione partnere udare ispod stola po čukljevima. Tek da se zna ko je glavni. Tako je građanin, pardon, načelnik Jolović, ubrao poneki poen i na pokušajima da rasparča Novu Srbiju, koalicionog partnera SNS i neformalnog lidera u političkom životu u Moravičkom okrugu godinama unazad.

Sa druge strane, uspeo je i kroz DS da se provuče, da napravi haos u redovima dragačevskih demokrata i da nastavi dalje. Jedino nije imao takvog uspeha u svojoj matičnoj stranci, gde ga je predsednik SPS Ivica Dačić prozreo i, na vreme, iz stranke izbacio.

U narodu važi poslovica da se pametan uči na tuđim greškama, a onaj ko to nije na svojim. Možda neko u SNS izvuče neku pouku iz dosadašnjeg  Jolovićevog bavljenja politikom u stranačkim i nestranačkim dresovima pomenutih partija ili, ko zna, možda i SNS prođe u Lučanima kao nekada SRS.

Lučani su opština u kojoj su započele značajne kapitalne investicije. Najveća ulaganja obezbeđivala je država i to Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo prosvete i omladine i Ministarstvo regionalnog razvoja. Ono što je država gradila, Jolović je kao predsednik opštine, u terminima koje je  lokalnim medijima plaćao iz budžeta opštine, dakle parama poreskih obveznika Dragačeva, predstavljao i prisvajao  kao svoje delo.

Postoje nepobitni dokazi, koji se mogu proveriti u finansijskim dokumentima i izveštajima, da je na račun opštine Lučani, samo Ministarstvo za kapitalne investicije uplatilo 200 miliona dinara, a to je gotovo ceo jednogodišnji budžet opštine Lučani u mandatu Jolovića. Ta sredstva su trebala da budu utrošena, pre svega, na izgradnju putne i ostale komunalne infrastrukture u Dragačevu i, naravno Guči, za potrebe Sabora trubača, koji je brend po kome se prepoznaje Srbija.

Kada građani Dragačeva, a naročito oni koji su šest puta poplavljeni u ovoj godini, u nedelju 28. decembra, izađu na birališta, treba da razmisle šta se zaista dogodilo sa 2,5 miliona evra, koje je država Srbija uložila  do 2010. godine, u uređenje tokova Bjelice. Da ne spominjemo ostala značajna sredstva koja su u periodu od 2006. do 2010. godine, dobijena za sanaciju i zaštitu od elementarnih nepogoda. Svako ko je bio u Lučanima za vreme ovogodišnjih poplava, mogao se uveriti da je taj novac ispario. Baš tako, iako nije voda i velikih vrućina nije bilo, novac je – ispario.

Drugog razumnog objašnjenja nema, a svako ko se pita kako to novac može da ispari neka pita tadašnjeg predsednika opštine, eksperta za hemijske reakcije isparavanja novca.

I pored pristizanja para iz državne kase, opština Lučani se pod vođstvom Jolovića konstantno zaduživala. Tako je došlo do kreditnog zaduženja od 2,5 miliona evra za izgradnju bazena u Guči, motela, sportske hale u Kotraži i hale u Lučanima. Jasno je da će te kredite još godinama vraćati građani Lučana i ostali Dragačevci, mada hala u Lučanima već sada prokišnjava.

Moguće je da će opet, posle izbora, ako bude izabran, pomenuti ekspert za podizanje kredita, posegnuti za još jednim kreditom kako bi sanirao i završio halu. Samo još nepopravljivo naivni u Dragačevu, mogu poverovati u ono za šta ne treba mnogo političkog i građanskog iskustva da se shvati da su priče o kapitalnim ulaganjima od saborskih para izmišljene.  Činjenica je da je najveći deo osiromašenog opštinskog budžeta išao na vraćanje kredita i dugova prema izvođačima, kao na primer „Putevi Čačak“, „Intermost“ Beograd …

Ni projekat Lučani na vodi nije realizovan, a pri tome mislimo na vodosnabdevanje iz vodosistema Rzav, pa tako danas pred izbore i dalje skoro hiljadu domaćinstava nema vodu za piće, osim obećanja i saopštenja za medije da se Privremena uprava u Dragačevu sada prioritetno time bavi.

Glasnogovornici eksperta za isparavanje para, koji sada po Dragačevu šire predizbornu priču i mitove da je konačno stigla Rzavska voda, treba građanima, pre svega, da objasne da ta voda, još uvek, nije ispravna za piće sve dok se ne obavi ispiranje cevovoda i nakon toga ne urade analize ispravnosti vode za piće, pa makar to bilo i posle izbora.

Ili možda u svojoj političkoj predizbornoj ostrašćenosti  neki smatraju da nije važno kakvu vodu Dragačevci piju, koliko je važno da ih se ubedi da je bivši predsednik opštine, pasionirani sakupljač stranačkih dresova, a sada načelnik okruga, najbolji kandidat na najboljoj listi. Prevođenje žednih preko vode je tradicionalni srpski sport, a u politici važi pravilo ubeđivanja birača da više veruju propagandi nego sopstvenim očima.

E sad, ostaje pitanje da li su Dragačevci baš toliko lakoverni, da dozvole da ih neko po treći put izigra i da mu daju šansu da se u još jednom mandatu vežba oko tog isparavanja para. Nepobitna je činjenica da računi iz prethodnog perioda još uvek nisu položeni, kao i da su sve donacije koje smo pomenuli, pristigle za vreme dok je, u dva mandata, na čelu opštinske vlasti bio Slobodan Jolović.

Reklo bi se, da nema boljeg termina od ovog predizbornog da se polože računi.