Istina koju je gradonačelnik gurao pod tepih

Posle dve godine gradska vlast priznala ko zagađuje Lupnjaču i Moravu. Onaj ko nas je dve godine ubeđivao da ne zna ko jeste zagađivač, ali da zna ko nije, sada nam je poručio da je zagađivač ipak onaj, za koga je decidno sve vreme tvrdio da nije. 

I nije smeo da nas pogleda u oči i da kaže istinu, nego je priznanje stiglo posredno, od njegovog pomoćnika. I to ne od pomoćnika koji je resorno zadužen za ekologiju, već onog drugog zaduženog za rad sa mesnim zajednicama. 

Sad više nije ni toliko važno koji je pomoćnik izašao javno i rekao da nije tajna da zagađenje dolazi iz Kompanije „Sloboda“ i da utvrđivanje ko je zagađivač više nije sporno, niti je tema kojom se treba baviti. 

Važno je da Čačak ima gradonačelnika koji nije kadar da se suoči sa velikim problemom, koji nije spreman da građanima kaže istinu, koji nije hrabar i odlučan da se pozabavi rešavanjem teškog ekološkog incidenta zagađenja rečnog toka u kontinuitetu.

Uprkos svim stručnim i onim laičkim zdravorazumskim upozorenjima da zagađivanje Morave opasno ugrožava zdravlje ljudi, opstanak rečne flore i faune, da se voda iz Morave koristi za zalivanje bašta i plastenika sa kojih voće i povrće dolazi na čačansku pijacu, da ljudi pecaju i jedu ribu iz zatrovane reke, gradonačelnik na pitanja ko zagađuje Moravu uporno odgovara da Kompanija „Sloboda“ ne zagađuje. 

Umesto da vreme i gradske resurse upotrebi za rešavanje problema gradonačelnik je energiju trošio na smenu direktorke Zavoda za javno zdravlje koja je prva upozorila da se građanima mora reći istina i dati uputstvo kako da u nastaloj situaciji postupa i ustoličenje poslušnika koji će sa svojim saradnicama zvanična saopštenja analize vode iz Morave upodobljavati sa političkim interesima gradske vlasti. Zatim na beskorisne ekskurzije u pogone „Slobode“ na koje je vodio i službenice Zavoda za javno zdravlje, valjda kao argument stručnosti za tvrdnju da ono što su tamo videli dokazuje da zagađenje ne dolazi iz fabrike. 

Imalo se gradskih para i vremena i za beskorisno i skupo pranje korita Lupnjače, mada se znalo da se masne naslage ne slivaju u vodu sa betonskih zidova korita, već dospevaju direktno u vodotok iz kruga fabrike. 

Ubeđivali su nas gradonačelnik i njegova pomoćnica za ekologiju da zagađenje dolazi iz gornjeg toka Morave, da aktivno sarađuju sa inspekcijama oko utvrđivanja ko zagađuje, da nam nedostaje republički vodni inspektor u Čačku, da ovo, da ono … Ubeđivali su nas da je voda na gradskom kupališti ispravna za sportove na vodi i rekretivne aktivnosti (čitaj kupanje), za organizovanje plivanja za Časni krst, da grad ulaže ogromna sredstva za rešavanje ekoloških problema, da ovo, da ono …

U teoriju zavere uključio se još jedan kadar čačanskih naprednjaka, narodni poslanik Marko Parezanović tvrdnjom da masne tvari izviru iz muljevitog dna reke, gde su se godinama i decenijama unazad taložile. To je kao narodni poslanik saopštio na konferenciji za medije. Sada, kao novopostavljeni šef  Saveta za međunarodne odnose i dijasporu gradskog odbora SNS, ma šta ti međunarodni odnosi gradskog odbora naprednjaka značili, poručuje da se pomoćnik gradonačelnika Milan Bojović, ujedno i novopečeni Parezanovićev stranački drug, svojom izjavom da je Kompanija „Sloboda“ zagađivač Morave, uključio u belosvetsku kampanju protiv odbrambene industrije.  

Čak i kada se oglasio načelnik Moravičkog upravnog okruga i javno rekao da zagađenje potiče iz fabrike „Sloboda“, gradonačelnik i njegova pomoćnica za ekologiju su to negirali i nastavili da ćute.

Ćutali su, a znali su.

Sada kada znamo da i oni znaju, šta im je činiti?

Činjenica da fabrika ima problem sa otpadnom vodom iz proizvodnje nije vojna tajna i javno ukazivanje na taj problem nije napad na fabriku. Čačku i Srbiji treba fabrika „Sloboda“, pa Čačak i Srbija treba taj problem i da reše. 

Davno smo pisali o tome da gradsko rukovodstvo treba da sedne sa rukovodstvom fabrike i sa nadležnima iz Ministarstva odbrane i da reše problem otpadnih voda iz proizvodnje i zagađivanja Lupnjače i Morave. 

Koliko god koštalo to rešenje, milion, dva, tri miliona evra – jeftinije je od otrovane reke, ubijenog života u njoj i ugroženog zdravlja ljudi. 

________________________________________________________________