Prethodni članak
Istina koju premijer ne voli
PIŠE: Violeta Živkov
Kad sa 21 hiljadu dinara povećate platu na 22 ili 22,5 hiljade dinara, to je itekako značajno povećanje, reče premijer Vlade RS neki dan i ne pocrvene! To se toliko oseti da „mast pocuri“ onome ko je dobio povećanje od 1000 dinara , kada je potrošačka korpa već oko 60 hiljada za jednu porodicu. Toliko značajno, da može sebi i porodici tog meseca da kupi kilogram i po mesa, čisto onako da se razbahati, posle poskupljenja mesa od skoro 50 odsto. To raskalašno povećanje od 1000 dinara na minimalne zarade od 20 hiljada dinara, kojima su zarobljeni novozaposleni u fenomalnim stranim fabrikama širom Srbije, se tako oseti, da zaposleni mogu istog trenutka da se upišaju u pelene od sreće.
Neshvatljivo je da neko tako okrutno, javno i direktno pokazuje mržnju prema sopstvenom narodu, da uporno traži odobravanje za svoje tvrdnje da živimo divno. Čak i od onih oko milion najsiromašnijih građana, od čega su polovina deca, traži da priznaju kako super jedu čak i kad na stolu više ni mušeme nema. Pohabala se od siromaštva.
JAD SVAKODNEVNI
Obišla sam ovih dana neke domove te sirotinje. U jednom dvorištu, pod srušenim krovom, iz trošne kuće istrčavaju deca, njih troje, najstariji 12 godina. Sami su, imaju samo majku koja danju radi na nekoj plantaži. Bere šljive da zaradi dnevnicu. Dobra deca, lepo vaspitana, lepih i bistrih očiju. Nemaju televizor pa ne znaju kako dobro žive.
U jednoj drugoj kući nisam uspela ni da ih izbrojim. Žive pored deponije, skupljaju sekundarne sirovine, zarade dnevno oko 800 dinara, što je mesečno 10 do 12 hiljada. Imaju socijalnu pomoć, neki dečiji dodatak, sve zajedno ne bude više od 30 hiljada kad se skupi na gomilu. A sad će školska godina! Knjige će dobiti, gde su patike, rančevi, pribor…? Na brzinu sam izračunala da im samo za pet pari patika treba minimum 15 hiljada, ako ih kupe kod Kineza. A isto toliko za iste nekvalitetne rančeve. I dok smo pričali, iako je bilo vreme ručku, nisam videla da se bilo gde, bilo šta sprema. Nema tu tri obroka dnevno.! Ko zna ima li i dva?!
I još niz drugih priča od kojih se srce slomi…
VLADAJUĆI CINIZAM
Reći će neko, sirotinje je uvek bilo?! Jeste, ali se nije merila milionskim ciframa u zemlji koja ima manje od 7 miliona građana.
To cinično poigravanje ciframa je manir koji niko razuman sa mesta premijera ne bi koristio u zemlji koja vidno siromaši. Setimo se samo onog galantnog povećanja (???) penzija od 150 dinara? Sad je to ista priča sa cenom rada, odnosno povećanjem minimalca za 1000 dinara…
Šta uopšte očekivati od čoveka koji sopstveni narod kvalifikuje kao lenštine koje neće da rade? A da rade – realno mogu još samo oni koji su na nekom partijskom spisku. I to opet samo pod uslovom da im se duguje neka usluga ili da su svojim zalaganjem to zaslužili.
U mom bližem okruženju znam pouzdano za nekoliko spiskova koji su dostavljani i stranim investitorima. Oni za državna preduzeća i ustanove su gotovo legitimna praksa. Lično sam bila prisutna kada je u Nacionalnoj službi zapošljavanja predstavnik stranog investitora dogovorio sa direktorom NSZ da se pozovu svi sa evidencije koji ispunjavaju uslove (za prost fizički rad) i dogovoreni rokovi za razgovor. Nedugo zatim, stigao je spisak tom istom investitoru sa imenima članova SNS-a koji moraju da budu primljeni.
I isto se to radi u svim drugim sredinama. NSZ još je samo institucija koja postoji zbog zaposlenih u njoj i medicinskih sestara i tehničara za koje stoje okačeni stalno otvoreni oglasi za rad u Nemačkoj.
MANIPULACIJA PROPISIMA
Famozna uredba o zabrani zapošljavanja je licemerna manipulacija ljudima tako što se preko privremenih i povremenih poslova opet angažuju partijski kadrovi. Neko se zaposli kao obaveza prema nekom uticajnom članu, neko kao odbornik sa glasom, neko kao dokazani aktivista. Stručnost i kvalifikacija su potpuno nebitni. Pod obrazloženjem da su angažovani zbog „povećanog obima posla“ dolaze potpuno neadekvatni ljudi kojima su potrebni meseci samo da shvate gde su došli.
I da se ne bi smo izgubili u ovoj priči, još ovo. Primeri stranih investicija i zdravog kapitala koji je realno uposlio radnu snagu adekvatnu svojim potrebama i bez stranačkog mešanja, mogu se naći iz vremena pre dolaska SNS-a na vlast. U tim preduzećima zaposleni imaju tretman ravnopravan onom koji imaju zaposleni u razvijenim zemljama. Imaju adekvatne plate, sve dodatke, prava iz Zakona o radu, pravo na bonuse i godišnje odmore. O, da, radi se mnogo! Naporno! Ali niko nema razloga da se na te uslove žali jer je poštovan onoliko koliko vredi.
Ono što je sada urađeno sa novim investitorima kojima je plaćeno da dođu zbog stvaranja utiska kako će nam doneti blagostanje, je rasprodaja radne snage i pretvaranje u roblje.
Cinično je, bezobrazno i nepatriotski reći da vlada i državni organi ne mogu da se mešaju u odnos tih poslodavaca prema radnicima, kao što to tvrdi sam premijer i nadležni ministar. Ti radnici su građani ove zemlje koji očekuju da budu zaštićeni od eksploatacije, od feudalnog odnosa i maltretiranja. Stranac mora da poštuje zakone zemlje u kojoj posluje, a ako to ne čini država je dužna da reaguje! Ako će investitor da zbog toga ode, nek ide, daleko mu kuća! Ako država pre svega štiti tog poslodavca, a ne zaposlenog onda je pitanje ko je ovde stranac?!
SVI MI PLAĆAMO INVESTITORIMA
Jednu bivšu i sadašnju ministarku sam, prilikom otvaranja jedne strane fabrike, pitala, ima li vlada plan da subvencioniše domaća preduzeća? Rekla mi je da ima i da će biti stavljeni i domaći poslodavci u ravnopravan položaj sa stranim investitorima. Izjednačeni domaći sa stranim?! Šta to govori? A da stvar bude još gora rekla mi je da se novac za subvencije obezbeđuje iz domaćih resursa. Znači od svih nas!
Tokom skupštinske rasprave premijer je pomenuo nekoliko primera gde je država podstakla neka domaća preduzeća, ali nameće se stvarno logično pitanje, zašto nije delila te desetine hiljada evra po čoveku brojnim uspešnim preduzetnicima u Srbiji? Zašto nije podsticala sa 10 hiljada evra armiju od nekoliko hiljada visokoobrazovanih nezaposlenih na evidenciji NSZ ? Nego se nudi 150 do 200 hiljada dinara(!!) za pokretanje sopstvenog biznisa! Šta sa tim početi uopšte? To je dovoljno tek da se plate doprinosi za godinu dana koliko je u obavezi da radi, onaj koji uzme pomoć. Ali kada bi se sa ozbiljnim fondom podsticali nezaposleni za pokretanje sopstenog posla, onda ne bi bilo bombastičnih naslova o tome kako su nas stranci prepoznali kao zemlju sigurnu za ulaganje i kako smo sad omiljeni u Bangladešu, Indoneziji, Kini, Saudijskoj Arabiji…
Umesto toga imamo generacije tridesetogodišnjaka, mastera, stručnjaka koji rade negde u nekim prodavnicama, negde na privremenim poslovima… žive sa roditeljima i ne mogu da planiraju budućnost jer ne znaju na čemu da je zasnuju.
Ne ide im se iz zemlje, ali kad ih neko nazove lenštinama i neradnicima i kad im kaže da se raduju za hiljadu dinara, šta im drugo ostaje nego da se preko fejsbuka javljaju na neke oglase za rad u Slovačkoj (na primer), kao prosta radna snaga u nekoj Citroenovoj ili sličnoj fabrici, za 500 evra mesečno!
To je istina koju ne voli da vidi premijer i na koju se cinično smeje, nazivajući nas lažovima i izdajnicima!
Izvor: Kolumnista
_______________________________________________________
Dići će se kuka i motika, narod sve teže guta. Verovatno ce podizanje akciza na cigarete biti kap koja je prelila času.
Postovana, nece se dici ni kuka ni motika. Od 1990. godine, na sceni je jedna te ista elita. Predstava maestralno rezirana. Dno jos uvek nismo dotakli, jos ima u ovoj bogatoj zemlji da se otme,ukrade,rasproda. Tuzno je, ali istovremeno i tacno, nivo kulture i kritickog znanja u nas je nestao. Nema kritickog razmisljanja, nema poznavanja sustine problema niti kritickog sagledavanja realnosti. Da ima, ne bi smo doziveli sve sto jesmo i ne bi smo bili u agoniji u kojoj smo pitajuci se kada ce nam biti bolje. A odgovor je uvek sumanut, bice bolje samo da prodju izbori i ono vec dobro poznato samoubedjivanje da nije to i to moglo da se uradi tada zbog toga i toga, nego ce biti u ovom sledecem mandatu. Najsveziji primer je most na kruznom putu. Dakle, nema vise ni kuke ni motike. Potrosene su u laznoj „revoluciji“ 05.10. . Snage vise nema u narodu, realno. Nema protesta zbog pljacke u javnom sektoru, namestenih tendera, devastacije domace privrede i poljoprivrede, da ne nabrajam dalje. Cega kod danas da se covek dotakne u Srbiji je trulo, pokvareno,lazno. Osvrnite se oko sebe. Omladina, mladi, koji bi trebali da su perjanica, polet jedne zemlje koji je cuvar dostojanstva, na zalost, puni kafice i nocne klubove i sustinski ne vidi gde zivi i kako zivi jedan duboko unesrecen i povredjen narod. Daj Boze da gresim, ali realnost svakog dana rusi i onaj slabasni temelj kule optimizma koju iznova svakog dana pokusavam da sagradim.
kada glad bude nadvladala strah na koju ce stanu nasi posteni politicari eksperti i stranacka bulumenta???
neki ce pod zemlju a neki o drvoi ili banderu.
Нема секиранције за АВа. Зна он добро да робови никада нису дизали буне и устанке Револуције су увек покретала деца из боље стојећих кућа.На основама таквих сазнања он и обећава неиспуњена обећања.Овде се не надати неком бољитку док не крене неки светски рат ко четреспрве. Е онда ће се види где је ко. На једну страну робови на другу робовласници. Неко ће победи.
Nije tačno da se za sredstva dobijena za pokretanje sopstvenog biznisa mogu platiti porez i doprinosi za godinu dana.Potrbno je znatno više.
On ima xxxxxxxx poremecaj!
Ovde nije problem u javnom sektoru koliko ko ima platu, već ŠTA RADI za tu platu, a istina je da mnogi ne rade apsolutno NIŠTA, i da pored plate prave samo dodatne troškove (grejanje, struja, računari, papir, štampač, putni troškovi…). Jeftinije bi bilo da primaju iste te plate i da sede kod kuće, ionako u mnogim javnim preduzećima imaju više administracije nego što ima stolica.
Drugi problem je odnos najnižih i najviših plata. Nije problem da minimalac bude povećan i 50%, problem je što sve mora da bude povećano 50%, a to onda znači da i Jorgovanka mora da ima 50% veću platu. A takvih koji imaju plate preko 100.000 din. je poprilično i linearno povećanje od 50% nije moguće.
Realnije bi bilo da se koeficijenti za plate promene, tako da oni sa visokim platama imaju manje povećanje, a ovi sa manjim platam veće, tako da to bude podnošljivo.
Takođe, zašto bi država u privatnom sektoru uopšte i regulisala plate? Ako se privatniku isplati da plati 15.000 din. nekoga ko ne ume da radi taj posao i ko mu neće doneti adekvatan profit, i ako ima neko ko će da radi za tu platu, neka izvoli.
Mislite da će prodavačica u prodavnici sa istim elanom da služi mušterije ako ima 15.000 kao ona što ima 27.000 din.? Kad mušterije počnu da zaobilaze takve prodavnice, moraće ili da zatvori, pa će tu otvoriti prodavnicu neko drugi, ili će morati da poveća platu.
Trenutno, znam za nekoliko vlasnika većeg broja prodavnica meštovite robe, najbolji pazar imaju prodavnice gde prodavačice imaju 27-30.000 dinara platu.
Ovde prodavnice u kojima imaju 20-ak hiljada nikad nema gužve, osim kad navrate komšije koje mogu da kupuju „upis u svesku“.
Radimo kao robovi,moja plata kao med.sestre je oko 30 hiljada,dnevnica,ako idem na VMA u Beograd je 150.00 dinara.Da li je normalno,da li posle 24 sata dezurstva mogu da PRODUZIM,a to nam rade? Da li mi treba da imamo manje plate od LUPACA PECATA u sudu ili opstini? Ovo je istina,a ON mi prica o prosecnoj plati.Pa ni PROSVETNI RADNICI NEMAJU PRSECNE PLATE.Sram te bilo Vucicu,narod ne prima plate,narod je nezaposlen.Napominjem,da imam visoku skolu.Kako li je tek u piljari,dragstoru,piceriji?
Pa,slepcino jedna,oteo si mi 1000 eura godisnje.Ej,to sam zaradio.Ko ti daje to pravo,to su moje pare,odbijano mi od zarade.Ti si mizantrop i bolesnik.Sta ti radi brat po Begradu? Znamo-reketira pola Beograda,znas to i ti,znas i LAZES kako zines.Da li ja treba i unucice da izdrzavam jer im roditelji visokoskolci NE RADE? Ej,narode,vidite li sta nam radi VLASTODRZAC I BOLESNIK?
Koliko ponizenja od strane AV ovaj narod treba da dozivi – da bi ustao?Svakoga dana nas pljuje.Ej,bolesni covece,ne mozes da menjas narod po svojoj volji.
Istina je da on sa 25 posto vlada i bahati se.
Ej,vi koji ste ga glasali,svaki put kad vam se obrati-PLJUNE VAS.Mene ne,jer on nije moj premijer.Neka vas pljuje,tako vam i treba.
Ma boli me vo za vas koji ste ga glasali,trpite i crknite,muka mi je za NAS KOJI MU NISMO DALI GLAS.
zato nema komentara sendvicara,a? moze biti da nisu videli tekst?