Izvoz municije je izraz licemerne i privatne spoljne politike

Predsednik Srbija centra general Zdravko Ponoš izjavio je povodom izvoza naoružanja Izraelu i Ukrajini da su to aranžmani koji nisu usklađeni sa zvaničnom spoljnom politikom Srbije i od kojih samo režim ima koristi.

– Izvoz naoružanja i municije u miru, a posebno u ratu, trebalo bi da bude odraz zvanične spoljne politike. Ovde to nije slučaj, taj izvoz je odraz privatne i licemerne politike Aleksandra Vučića – rekao je Ponoš u Novom danu na N1.

– Ovo što radi vlast nije u skladu sa zvaničnom spoljnom politikom. To nije politika koju su kandidovali na izborima. Oni to rade tajno. Kako se onda može reći da je na snazi proklamovana neutralnost ako se izvozi municija jednoj od zaraćenih strana i to iza leđa vlastite javnosti. Ova vlast izigrava neutralnu spoljnu politiku, a snabdeva jednu stranu u ratu. To što rade bilo bi legitimno, ako bi takva bila i zvanična spoljna politika.– Postavlja se pitanje kakvu korist ima Srbija i njeni građani od tog izvoza Izraelu i Ukrajini. Da li će možda da nam Izrael otpiše deo dugova za onaj satelit, da li će izraelske firme da daju popust na poslovima integracije ruskog naoružanja na Rafale? Da li su od tih poslova veće plate u namenskoj industriji, bolji uslovi rada, manje nesreća na radu? Da li će Srbija ubrzano ući u EU? Ništa od toga. Korist ima samo režim. A sve se drži u tajnosti, i od javnosti i od nadležnog skupštinskog odbora.

Povodom kupovine 12 rafal aviona Ponoš je istakao da „ako sa njima treba da patroliramo samo našim nebom ima i jeftinijih rešenja. Ako je cilj da se branimo od neprijatelja koji nas okružuje, onda to sa 12 odličnih aviona protiv NATO-a neće baš ići. Ako je cilj da se borimo protiv neprijatelja tih koji nas okružuju, odnosno Rusije, onda sa toliko aviona to možemo samo u okviru NATO-a. E ako je to bila logika ove kupovine da tih 12 aviona budu pazla u okviru NATO vazduhoplovnih snaga, onda bi to trebalo da bude odraz zvanične spoljne politike naše države. A nije. Za sada je to odraz privatne politike i aranžmana Aleksandra Vučića za zapadnu podršku njegovom opstanku na vlasti„.

Govoreći o nedavnoj poseti šefa CIA-e V. Bernsa i evropskih zvaničnika Srbiji Ponoš je rekao da te posete mogu da imaju veze sa dva scenarija, a oba se odnose na rat u Ukrajini.

– Ako u istom periodu region posećuje pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za operacije, a planirana je i poseta vrhovnog zapovednika američkih snaga u Evropi, onda su na stolu ozbljne teme o ulozi ovog regiona u mogućim scenarijima u nastavku rata u Ukrajini. Jedan scenario je da region mora da se pospremi do nivoa da ne može da se zapali požar koji bi odvukao pažnju i resurse Zapada sa ukrajinskog ratišta. Drugi se odnosi na završnicu rata kad se očekuje dinamizacija sukoba kao uvod u pregovore o miru. NATO, u razmatranju scenarija gde se ruska strana ne zaustavi na Dnjepru, sagledava Srbiju kao tranzitnu rutu. Ako je Vučić imao razgovore sa Bernsom, sa pauzama za konsultacije, to nisu protokolarni razgovori već znači da se Vučić na nešto obavezivao – zaključio je Ponoš.

_______________________________________________________