Jedna je sestra: Od države za firmu premijerkinog brata 40 miliona evra

Multinacionalna kompanija “Aseko” u kojoj je brat premijerke Ane Brnabić jedan od direktora, dobila je još jedan posao u javnom sektoru čija je vrednost skoro 90 miliona dinara. Od kada posluju sa državom, što koincidira sa dolaskom Brnabićeve na premijersku funkciju funkciju, prihodi Aseka su se samo od poslova u javnom sektoru uvećali za više od 40 miliona evra.

Ovaj put, reč je o tenderu koji je raspisalo Ministarstvo finansija za poslove nadogradnje BUS servisa. Prema tenderskoj dokumentaciji, radi se o “nadogradnji platforme za integraciju servisa između organizacija koji dostavljaju podatke Ministarstvu ili podatke zahtevaju od Ministarstva sa posebnim osvrtom na Informacione posrednike”. Ukupna vrednost ugovora je 89,2 miliona dinara, a pored Aseka u poslu će učestvovati i Informatika a.d..

Ovim, Aseko je samo nastavio “sretni niz” od 2016. godine od kada je kroz poslovanje sa državnim institucijama i preduzećima prihodovala je više od 41 milion evra.

Na većini državnih tendera Aseko se pokaže kao “najbolji” ponuđač, sa cifrom koja je uvek dovoljno niža od konkurentne. Tako je i u ovom slučaju konkurentna firma AIGO BS svoju uslugu procenila za oko 400.000 dinara više od Asekovih ponuđenih 89,2
miliona.

Informaciju da kompaniji u kojoj je Igor Brnabić direktor stvari “odveć dobro” idu od kako mu je rođena sestra postala premijerka Srbije, prva je u javnost iznela Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde.

Tepićeva je tada obelodanila ugovor od 1, 5 miliona evra između vladine Kancelarije za IT, koju je lično osnovala premijerka i firme u kojoj je njen brat direktor.

Ubrzo se otvorio čitav niz ugovora iz kojih se videlo da je Aseko je od 2016. poslovao i sa Elektropviredom Srbije, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Poštom Srbije, RFZO, APR … i mnogim drugim državnim i
javnim institucijama.

Prema poznavaocima usluga koje Aseko pruža, ovo svakako nije jedina firma u Srbiji koja poseduje stručnost i kvalitet kakvi su traženi u vladinim tenderima.

“Srbija ima vrlo razvijenu IT industriju i mnoge manje domaće IT kompanije bi mogle da odgovore na zahteve koji su raspisani u tim nabavkama. Međutim, većina nas u startu zna da se ovakvi poslovi ne dobijaju znanjem i kvalitetom.

Oni su već unapred dogovoreni, zna se ko ih dobija i potpuno je besmisleno čak i prijavljivati se na vladine tendere”, kaže za Nova.rs Marko Starčević, programer koji je upravo i iz ovog razloga svoju IT firmu prebacio u inostranstvo.

Ovakvo istiskivanje konkurencije je upravo ono što ova država, prema rečima Dragana Dobrašinovića, predsednika Topličkog centra za demokratiju, i želi da implementira kao legitimni vid poslovanja.

„Od 100 najvećih nabavki u Srbiji u 2020., u 75 je bio samo jedan ponuđač, u narednih 18 je dva, a u svega 7 više od dva. I to je novo pravilo igre poslovanja u Srbiji: da se konkurencija proteruje. Cela ideja vlasti i jeste da se “zacementira”
ovaj način rada”, kaže Dobrašinović, napominjući da “konkurencija ćuti jer nema snage da se bori”, ali i da bi ih eventualne pritužbe na ovakve postupke države “skupo koštale”.

„Nijedna insitucija koja bi mogla da donese pravdu u njihovom postupku jednostavno neće biti na njihovoj strani, a navaliće sebi na vrat izvršnu vlast, što znači direktan gubitak u svim budućim postupcima javne nabavke, ukoliko ih uopšte i bude, odnosno ako budu u prilici da konkurišu za bilo šta”, kaže Dobrašinović.

Nova.rs