OzonPress u SAD: Još tri dana do izbora

Još tri dana ostalo je do izbora u SAD, kada ćemo saznati ko će naslediti Baraka Obamu u Beloj kući i preuzeti vođenje jedne od najmoćnijih dražava sveta. Predsednički kandidati poslednjih dana kampanju su bazirali u državama gde se očekuje neizvestan ishod glasanja, a u kampanju su se uključili i članovi njihovih porodica, dok još uvek aktuelni predsednik Obama vodi otvorenu kampanju u korist Klintonove.

U završnici, još uvek neizvesnih američkih izbora, bespoštedna borba Hilari Klinton i Donalda Trampa se dodatno zaoštrila nakon žestokih napada i stalnih optužbi za nesposobnost. 
U svojim poslednjim nastupima Tramp je optužio svoju suparnicu da bi mogla da pokrene treći svetski rat navodeći i da je dopustila da u SAD uđu najopasniji i najagresivniji ilegalci, pozivajući da se ona strpa iza rešetaka. Iz Trampovog izbornog štaba stigla je i optužba da je Hilari Klinton uvek stavljala interese svog novčanika ispred interesa Amerikanaca.

Sa druge strane, Hilari Klinton odgovara da je Tramp „pokazao da nema osobine ni sposobnosti da bude predsednik“. Demokrate su optužile direktora FBI-a, koji je pokrenuo istragu o privatnom serveru Hilari Klinton dok je bila državni sekretar (2009 – 2013), da prećutkuje Trampove eventualne „veze“ s Rusijom, dok je Yahoo News pak ‘iskopao’ videosnimak iz 1988. koji navodno otkriva povezanost Donalda Trampa i poznatog mafijaša Roberta Li Buttija.

Kada je u pitanju istraživanje javnog mnjenja, ankete i dalje daju prednost Hilari Klinton, ali ta razlika varira u zavisnosti od medija koji ih objavljuje, jer oni otvoreno podržavaju jednog ili drugog kandidata. Poslednja istraživanja televizije ABC News i Vašington posta daju predsnost Hilari klinton od četiri procenta (47:43).
Međutim, ta prednost u američkom izbornom sistemu ništa ne znači, jer se računaju tzv. elektorski glasovi. Naime, svaka država  ima određen broj glasova, što zavisi od broja zastupnika u Kongresu i Senatu. Tako najveći broj elektorskih glasova daje Kalifornija 55, jer ima toliko predstavnika u oba doma Kongresa, dok recimo Nebraska daje samo pet elektorskih glasova. Da bi neko postao predsednik mora da osvoji najmanje 271 elektorski glas. Prema trenutnim analizama zasnovanim na istraživanju javnog mnjenja, Hilari Klinton ih ima 278, a Tramp 204, dok se još uvek vodi borba za 56 elektorskih glasova.
Međutim, analitičari sa kojima smo pričali, kažu da će Tramp teško postati predsednik i ako osvoji najveći broj elektorskih glasova, jer će verovatno pojedini republikanski elektori, svoj glas dati nekom drugom kandidatu jer se ne slažu sa politikom Trampa, a što izborni sistem u SAD i omogućava.

Da je u toku izborna kampanja ne može se videti na ulicama SAD jer nema bilborda ni plakata. U kafićima se ovih dana prati američki fudbal i NBA liga. Težište kampanje se odvija na televizijama koje danonoćno prate predsedničke kandidate, a u studiju se smenjuju analitičari. Kampanja se vodi i putem društvenih mreža a izborni štabovi obilaze i domove Amerikanaca od vrata do vrata. Predizborni spotovi koji se emituju su uglavnom negativni i najčešće napadaju drugog kandidata.

Obični građani ali i deo establišmenta sa kojima smo razgovarali, otvoreno govore da SAD do sada nisu imali ovako loše kandidate za predsednika, zbog čega se očekuje i rekordno slaba izlaznost. To se videlo i na ranijem glasanju, za koje se javilo upola manje građana nego 2012. godine. Veliki broj Amerikanaca smatra da je Hilari Klinton veoma loše radila svoj posao kao državni sekretar i da ne bi voleli da je vide na čelu države. Međutim, kao jedan od razloga zašto će ipak glasati za nju navode da su Amerikanci generalno zadovoljni kako je njen suprug vodio državu u dva mandata, zbog čega ga ona veoma često i spominje poslednjih dana u kampanji. Sa druge strane, Tramp ima velike protivnike u doseljenicima zbog njegovog stava o migrantima, a takvih je u ovoj zemlji veliki broj.

Inače treba podsetiti da su svi predsednički izbori poslednjih dvadesetak godina bili neizvesni, sa minimalnom razlikom u procentima, ali da to nije uticalo na društvo u SAD. Predpostavke su da to neće uticati ni danas, mada se mogu čuti mišljenja da će ovakva polarizovanost i podele unutar samih demokrata i republikanaca možda dovesti do formiranja i neke treće stranke koja bi konačno imala neki veći uticaj u političkom sistemu.

__________________________________________________________________