Kad neuki vladaju ili kako Čačak pada u tridesetogodišnje ropstvo

Актуелна власт у Чачку донела је скупшштинску одлуку о прихватању Пројекта јавно – приватног партнерства за реконструкцију система даљинског грејања уз уговорну испоруку топлотне енергије из дрвне биомасе, која је узбуркала јавно мњење јер садржи најмање две велике опасности по грађане Чачка, а то су: удар на здравље грађана додатним загађењем ваздуха и удар на џеп грађана преливањем великог новца из градског буџета у приватне џепове.

Ни начин доношења ове одлуке није био у складу са законским прописима, а и сам нацрт пројекта указује на нестручност његових аутора или на њихову злу намеру да лажним подацима обмањују јавност.

Уз помоћ наших стручних сарадника анализирали смо одлуку и пројекат и ево шта можемо да закључимо. 

Грађани Чачка одавно су упознати са чињеницом да је њихов град Чачак међу првих десет најзагађенијих градова на свету и то, пре свега, због количине суспендованих честица у ваздуху који удишу. Загађеност ваздуха се мери и другим параметрима (количина гасова у ваздуху: угљен диоксида, азот диоксида, сумпор диоксида и озона при земљи), али је Чачак угрожен, углавном, само због енормне количине суспендованих честица у ваздуху, што је и најопасније загађење, јер директно утиче на број грађана болесних од болести плућа, кардиоваскуларних и малигних болести, односно на смртност и прерано старење.

Руководство града Чачка прво је негирало измерене вредности, а онда се правдало да је у Чачку у последњих десет година извршена потпуна гасификација свих котларница за грејање (што је неспорно), али да велика количина суспендованих честица у ваздуху потиче од индивидуланих ложишта грађана на дрва и угаљ, на који они не могу утицати.

Међутим, директор ЈКП „Чачак“ и руководство града Чачка су се у последњих годину дана упустили у авантуру опасну по здравље и џеп грађана Чачка, тако што, испод радара јавности, предузимају све радње да се у Чачку изграде или дограде нове котларнице које би користиле као гориво дрвену сечку и то путем јавно – приватног партнерства, где би се имовина града Чачка стицана годинама (топлане на Љубић кеју и Градска топлана, обе на гас и евентуално, у случају потребе, на мазут) бесповратно помешала са имовином одабраног приватног партнера, са потпуно неизвесним исходом и то на период од 30 година.

На последњој седници Скупштине града Чачка 28. и 29.10.2022.г. донета је Одлука о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора ЈКП „Чачак“ Чачак број 6842/2 од 23.09.2022.г. којом је усвојен предлог пројекта јавно-приватног партнерства за реконструкцију система даљинског грејања уз уговорену испоруку топлотне енергије из дрвне масе, без елемената концесије („Службени лист града Чачка“ број 22/22). Пројекат јавно – приватног партнерства није објављен, тако да јавност није упућена на који начин ће приватни партнер грејати град Чачка сагоревањем дрва, уместо гаса.

Анализом донете Одлуке и Пројекта јавно – приватног партнерства, који је достављен одборницима, али не и објављен, јасно је да стручне службе Градске управе, ЈКП „Чачак“ Чачак, руководство града, градски већници и одборници немају елементарно познавање правних прописа, економије и природних наука, када су могли да донесу ову Одлуку.

Да подсетимо: 

Не тако давно да би се заборавило, опозициона групација одборника у Скупштини Града Чачка, успела је, још у самом зачетку, да спречи штетну намеру тадашње власти да ЈКП Чачак уведе у комбинацију јавно-приватног партнерства са партнерима из Аустрије. Зашто би то партнерство било штетно?

Одговор је једноставан имајући у виду да се радило о назови know-how принципу (енглеска ознака за знање које обезбеђује практично остварење неке замисли) тј. знати како нешто урадити.

Сходно томе намера је била да страни приватни партнер у новоосновано предузеће, које би се бавило услугом јавног тј. даљинског грејања у Чачку, уложи своје знање, а ЈКП Чачак као мираз донесе све своје котларнице, дистрибутивну мрежу и све своје кориснике.

Извод из Записника са 19. седнице Скупштине града Чачка, одржане  3. априла 2009. године

Кршење законитости поступка

Одлука коју је недавно донео садашњи сазив одборника у Скупштини Града Чачка,  је донета у супротности са чланом 26. Закона о јавно – приватном партнерству и концесијама („Службени гласник РС“ број 88/11, 15/16 и 104/16) којим је прописано да јавно – приватно партнерство без елемената концесије почиње тако што јавно тело (овде ЈКП „Чачак“ Чачак) подноси Скупштини града Чачка, као органу надлежном за одобравање пројекта,  пројекат ЈПП ради давања сагласности и усвајања. Међутим, овде је ЈКП „Чачак“ Чачак усвојио предлог Пројекта, уместо Скупштине града, а Скупштина града је само дала сагласност на наведену одлуку, а није усвојила Пројекат. Пошто Скупштина града није усвојила и одобрила Пројекат, нема законских услова за даље спровођење Пројекта. То је јасно и из чињенице да се Одлука не позива на наведену одредбу Закона о ЈПП и концесијама, која је једини правни основ за даље поступање.

За непознавање прописа одговорне су стручне службе Градске управе, руководство града, градски већници и одборници који овако сложеном проблему приступају без елементарног познавања прописа.

Пројекат јавно – приватног партнерства, који је сачинио Стручни тим ЈКП „Чачак“, града Чачка и Канцеларије за јавна улагања Владе РС, састављен од стручњака и стручњакиња различитих професија, у супротности је са елементарним научним правилима природних наука, сакрива већину чињеница битних за одлучивање, а инсистира на једној лажној чињеници, коју наводи као одлучујућу за усвајање Пројекта.

Суштина Пројекта је да ЈКП „Чачак“ Чачак изабере приватног партнера који ће да изгради две котларнице на дрвну масу (сечку), једну снаге 7 мегавата у оквиру Градске топлане на гас, а другу снаге 0,99 мегавата у оквиру топлане на гас на Љубић кеју, да ове котларнице користи и одржава, да набавља дрвну масу као гориво и да ЈКП „Чачак“ испоручује топлотну енерију произведену од дрвне масе (сечке), за одређену накнаду.

Накнада се састоји из фиксног дела и варијабилног дела. Фиксни део се плаћа у наредних 30 година, без обзира да ли ће се ови котлови користити, а почетни износ је 240.000 евра, који се усклађује са растом цена на мало у евро зони, у еврима. Варијабилни део се састоји 70% од цене дрвне масе, а 30% од осталих трошкова и усклађује се са ценом дрвне масе и са кретањем цена на мало у евро зони. Тренутна искалкулисана цена варијабилног дела је 5,6 евроценти за киловат час топлотне енергије. Котлови на дрва ће радити 24 часа без гашења у грејној сезони и испоручиће око половине потребне енергије за грејање града, а другу половину испоручивали би котлови на гас.

Котао снаге 0,99 мегавата на Љубић кеју се планира на ову наводну снагу очигледно да би се избегла могућност одређена важећим прописима спровођења поступка процене утицаја на животну средину за котлове снаге 1 мегават и више. А када се једном котао угради и почне да ради, нико неће моћи да заиста утврди да ли је његова снага већа за један стоти део мегавата или није….

Независно од економског дела Пројекта, овде је одлучујућа чињеница како ће грејање града Чачка на дрва, уместо на гас, довести до здравијег и еколошки прихватљивијег ваздуха у Чачку.

Лажне тврдње аутора пројекта – атак на здравље грађана

Аутори Пројекта одлучујућу чињеницу заснивају на лажи наведеној на 40. страници Пројекта која гласи: „Треба напоменути да је емисија CO2 (угљен диоксида) из дрвне биомасе 0 kg/kWh и да се за произведену топлотну енергију из овог енергентна неће плаћати еколошка такса.“ При томе се наводи наводна фиктивна уштеда од 84.000 ЕУР/год на неким еколошким таксама ЕУ, према Кјото протоколу и Систему трговања емисијама ЕУ, које се у Србији не плаћају, али се детаљније не износи како се дошло до ове цифре.

Аутори Пројекта би за ову одлучујућу тврдњу у основној школи из хемије добили јединицу, јер свако сагоревање дрвета, односно акумулираног угљеника у дрвету, по самом појму, ствара угљен диоксид, по познатој формули:

C + O2 = CO2 + топлотна енергија

Сагоревањем дрвета у индивидуалним ложиштима емитује се од 50 – 80 килограма угљен- диоксида на тону дрвета.

Са друге стране, сагоревањем дрвета настају и други штетни гасови (оксиди азота, сумпор диоксид и озон при земљи, од којих настају тзв. киселе кише), као и огромна количина несагорелих честица које се суспендују у ваздуху и представљају најопаснији вид загађења ваздуха. Ове честице су веома ситне што им омогућава да лако продру у плућа, а и веома често реагују са тешким металима у ваздуху, па могу довести до великих здравствених проблема. Подаци Америчке Агенције за заштиту животне средине указују да се сагоревањем дрвета у једном неефикасном кућном шпорету ослобађа количина ПМ10 честица која је једнака количини коју у исто време избаци пет старих дизел аутобуса.

Треба имати у виду да производ „дрвна биомаса“ није стандардизован, различитог је квалитета, па овај појам може обухватати дрво различитог порекла, влажности, хемијског састава, калоријске моћи, што значи да састав емитованих гасова и честица може бити потпуно разнолик, зависно од тренутне врсте горива.

Као што је већ наведено, град Чачак је угрожен првенствено суспендованим честицама у ваздуху и то сада када као енергент у топланама користи искључиво гас. Како ће се грејање Чачка на дрва одразити на ову количину суспендованих честица? Сигурно ће се количина суспендованих честица повећати и сигурно ће ваздух бити загађенији, а здравље грађана угроженије. Али о томе у Пројекту нема ни слова. А целокупан Пројекат се заснива на лажним наводима да сагоревање дрва не ствара угљен диоксид, за разлику од сагоревања гаса???!

Економска штета

О економским аспектима Пројекта би се такође могло много рећи, али је за грађане Чачка битнији овај еколошки проблем, јер здравље нема цену. А, коначно, и погоршање здравља грађана, њихово лечење, болести и смрт, могу се економски валоризовати, само у дужем врменском периоду.

Остаје само нејасно шта је мислило руководство града Чачка када се до сада хвалило гасификацијом и коришћењем најчистијег горива, а сада планира грејање града на дрва…

У Пројекту нигде нема ни податка колико би то дрвета требало дневно сагорети у наведеним топланама, где ће се ово дрво пронаћи и по коликој цени, када потражња за овом врстом енергентна драстично порасте. Тренутно топлане на дрво граде или су саградили Прибој, Бајина Башта, Горњи Милановац, Ариље, Мионица, Бор, Мајданпек, Лесковац и сл…. Пелет се такође производи из исте сировине,од прошле године је дупло скупљи, кошта као у Немачкој, па је Влада РС ограничила цену на 38.000 динара за тону, али га на тржишту нема….Да ли то значи да ће приватни партнер посећи све шуме у околини да би обезбедио свој профит и грејао Чачак еколошки, на дрва?

Много тога потребног за одлучивање није наведено у Пројекту, поред наведене кључне неистине о дрвету као еколошком гориву. Али овај Пројекат вероватно нико није ни прочитао, достављен је из неке канцеларије у Београду, а наши стручњаци и стручњакиње знају само да се хвале (купљеним или стеченим) дипломама, али не и знањем.

– Зато је потребно да грађани Чачка на сваки начин спрече реализацију Пројекта, пошто људи који воде овај град нису дорасли задатку који им је поверен – кажу наши стручни консултанти, који из разумљивих разлога, због опште познатих начина на који се актуелна власт односи према својим неистомишљеницима, желе да остану анонимни. 

Аутор карикатуре: Зоран Живковић

________________________________________________________