Kako SNS sve dolazi do našeg novca: Najbogatija su stranka

Deo njihovih „stanara“ su i javne institucije, a stučnjaci sa kojima smo pričali tu praksu smatraju neprihvatljivom i vide je kao još jedan način da stranka dobija novac iz budžeta.

Svi ostali politički akteri su daleko ispod ove dve stranke po prihodima.

Ipak, finansijska moć vladajuće stranke može biti i mnogo veća jer se u izveštajima stranaka ne vide drugi prihodi koji su ili nedozvoljeni ili u sivoj zoni. Podsetimo da je u novembru prošle godine, pred parlamentarne i lokalne izbore, novinarka CINS-a uspela da se infiltrira u kol centar vladajuće stranke. Odatle je svakog dana više od 100 ljudi zvalo građane i pitalo da li će glasati za SNS. Oni su novac za to dobijali u kešu, a novinarki CINS-a je dva puta nuđeno i ono što se kolokvijalno zove „kupovina glasova“.

SNS je negirao da ovaj kol centar ima ikakave veze sa njima, što je Agencija za sprečavanje korupcije prihvatila. Tužilaštvo još uvek ispituje ovaj slučaj.

Vladimir Tupanjac navodi da prihodi iz budžeta nisu jedini resurs vladajuće stranke.

Na spisak dodaje i provladine medije (koji su posle privilegovani kada se daje budžetski novac kroz konkurse), funkcionersku kampanju, zloupotrebu javnih resursa u korist vladajuće stranke, crne fondove, kao i finansiranje od strane takozvanih „trećih lica“.

– Sve je to zapravo finansijska moć. Ako ti nekoga možeš negde da zaposliš, iza svega toga stoje državni resursi. I taj koji finansira to treće lice i taj crni fond, on to isto radi zato što si mu ti dao pre toga javna sredstva preko javne nabavke, da on napravi profit i deo tog profita onda vrati stranci.

Problem je što mnogi slučajevi zloupotreba ostaju bez posledica, o čemu smo takođe pisali.

Najviše za Pink

Stranke najviše novca troše na režijske i „ostale“ troškove, ali i finansiranje izbornih kampanja.

Podaci koje smo prikupili pokazuju da je SNS stranka koja je dala ubedljivo najviše novca na oglašavanje tokom kampanja u ovih devet godina i ti troškovi dominiraju u odnosu na njihove ostale troškove. Od ukupno skoro 75,2 miliona evra rashoda, 30,3 miliona evra je dato na oglašavanje.

Najveći dobitnik ovakvog raspolaganja novcem vladajuće stranke u Srbiji je televizija Pink kojoj su naprednjaci isplatili oko 8,4 miliona evra, više nego Prvoj, B92 i Hepiju zajedno.

Posle Pinka, najviše od oglašavanja od SNS-a tokom izbora profitira RTS kojem je za ovih devet godina isplaćeno skoro 5,4 miliona evra.

Međutim, i u ovom slučaju podaci iz izveštaja ne daju potpunu sliku. Istraživanje CINS-a je pokazalo kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova na Pinku, vladajuća stranka dolazila do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, koje naprednjaci u izbornim ciklusima 2020. i 2022. godine na ovaj način nisu platili.

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza tada je za CINS objasnila kako povlašćeno kupovanje oglasnog prostora obesmišljava demokratski proces.

– Povlašćeni oglasni prostor u prajm tajmu (udarnom terminu prim.aut) ukazuje da je to neravnopravna izborna utakmica.

Dodala je i da one koji su zbog povlašćene cene više vremena na televizijama ljudi vremenom počinju nekritički da prihvataju kao jedinu moguću varijantu.

Takođe, pisali smo i da su Pink i Hepi otpisale Srpskoj radikalnoj stranci više od 800 hiljada evra duga, kao i da dugovi koje stranke ostavljaju iza sebe u kampanjama nisu retkost.

Ostali troškovi i usavršavanja

Oko 27,6 miliona evra su stranke podvele pod ostale troškove. U praksi se dešava da iz izveštaja stranaka ne može da se vidi gde je završio ovaj novac. Na primer, SNS je u 2018. dao oko 845 hiljada evra za „politički marketing i istraživanja“. Iz izveštaja se ne vidi ko je taj novac dobio.

Slično je i sa novcem koji su stranke potrošile na rad sa članstvom i njihovo usavršavanje. U proteklih devet godina one su dale nešto manje od 9,4 miliona evra na to, od čega najviše SNS – oko 4,6 miliona evra.pola milijarde.

Naime, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti obavezuje političke subjekte da najmanje 5% novca iz budžeta, a koje su dobile za redovan rad, potroše na rad sa članstvom ili za njihovo usavršavanje.

Jedinstvena Srbija koju je predvodio Dragan Marković Palma je organizovala posetu Paraliji, kao i Akva parku i Muzeju voštanih figura u Jagodini. Srpska radikalna stranka je štampala knjige. Mnogi su plaćali razne obuke za članove, a vide se i troškovi za prijeme povodom Božićnih praznika ili račune za hranu i piće.

Međutim, često se i ne zna kome taj novac ide.

Tako je, na primer, SNS u 2022. godini dao oko 410 hiljada evra za obuku članstva. U samom izveštaju se ne vidi kome je taj novac otišao.

Nakon što je Državna revizorska institucija (DRI) kontrolisala ovaj izveštaj, otkriveno je da je oko 37 hiljada evra dobila nemačka firma Beust&Collegen International. Jedan od partnera u toj firmi, Knut Flekenštajn, bio je poslanik Evropskog parlamenta i posrednik u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji.

Međunarodni stručnjak sa kojim je CINS pričao objasnio je kako ovaj slučaj ukazuje na mogući sukob interesa, imajući u vidu Flekenštajnovu ulogu u dijalogu. Još oko 370 hiljada evra su dali Westminster Digital, firmi iz Londona. Njihov zadatak je bio da funkcionere i članove SNS-a obuče za samostalni rad iz oblasti digitalnog marketinga. Ugovori sa SNS-om su im se završili manje od mesec dana pred izbore 2022.

Vladimir Tupanjac smatra ovu praksu problematičnom zato što može da dovede do toga da se neke bitne činjenice sakriju od javnosti.

– Tamo gde su veliki iznosi u pitanju, a naročito ako su te firme sporne, treba insistirati na detaljima jer oni mogu ukazati na moguću korupciju ili neke druge nepravilnosti.

____________________________________________________________