Како стати на пут све већем паду стандарда грађана

Власт тврди да је Србија економски тигар на Балкану, а опозиција каже јесте – али посрнули тигар. Цене порасле до неба, а плате и пензије тек онако стидљиво за по пар процената. Режимски медији гласно ћуте о поскупљењима и надувавају причу о мизерним повећањима плата и пензија.

Сваких 7-10 дана власт прописује нове цене деривата на бензинским пумпама, мало их смањи, па мало више повећа, а да нико не зна због чега кад је набавна цена сирове нафте стабилна.

Једно је сигурно, на вестима РТС-а и осталих медија блиских актуелној власти у Србији, нећете чути да стандард грађана у Србији сваког дана пада. А да пада, тврди и Покрет Двери.

Ево шта у свом саопштењу на ту тему каже Општински одбор Двери у Горњем Милановцу:

У протеклих годину дана сведоци смо огромног раста цена. Све је поскупело, а највише основне животне намирнице. У Србији више нема економске и социјалне стабилности. Просечна породица не може издржати истовремени раст цена хлеба, млека, меса, воћа, поврћа, огрева, здравствених прегледа и лекова, комуналија, кредитних рата, закупнина станова, беби опреме, хигијене, грађевинског материјала, горива, ужине за ђаке….

Нема потребе да вас ико убеђује да боље живите. Довољно ја да одете у куповину у било коју продавницу. Данас можете да купите знатно мање него што сте за исте паре могли прошле године. Посебно брине несташица и поскупљење млека и увоз млека из иностранства, што је за Србију недопустиво, јер погађа мајке са малом децом.

Ако само упоредимо цене у последње две године долазимо до сазнања да је литар уља 2020. године коштао 140, а данас је 216 динара (увећање од 54%), килограм шећера је тада износио 63 динара, а данас је 115 динара (увећање од 82.55%), литар млека је коштао 90 динара, а данас стаје 155 динара (увећање од 58%), док се килограм свињског бута 2020. године куповао за 460 динара, а данас је његова цена 750 динара (увећање за 63%). Ови артикли су само примери колико је све поскупело у последње две године, а то је случај са готово свим производима. За то време раст плата и пензија, као и других примања није пратио ова поскупљења. Минималац у Србији је повећан са 30.300 динара на 35.400 динара, што је увећање од свега 17% и само показује колико је пала куповна моћ грађана.

Посебно треба истаћи да су на удару били мањи градови и општине попут Горњег Милановца. То смо највише осетили протеклих месеци када је била несташица шећера и млека. У великим градовима ови артикли су се могли  и морали барем повремено појавити у слободној продаји. Али то није важило за Горњи Милановац.

Такође административни центри попут Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца… имају више запослених у државним институцијама и локалним управама, односно оних који су „на буџету“. Чињеница је да су они у повољнијем положају од радника у приватним предузећима. Свеједно је да ли раде у домаћим или страним, производним или услужним, огромна већина ових радника прима „минималац“.

Јасно нам је да је у целом свету економска криза, али оволика поскупљења су заиста огромна за Србију која спада у ред најсиромашнијих држава Европе. Она су се могла спречити управо другачијом економском политиком, односно улагањем у домаћу пољопривреду и домаће производне капацитете, уместо што се улагало у стране компаније које сав профит износе из Србије. А добро је позната чињеница да ниједну државу у свету нису развиле стране, већ управо домаће инвестиције. Србија је са својом плодном земљом и чистом водом погодно тле за развој пољопривреде и прехрамбене индустрије, а не за развој прљавих страних технологија.

Економску кризу, поскупљења и несташице знатно више осећају мештани мањих градова и општина попут Горњег Милановца за разлику од житеља административних центара Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца…

Србији је потребна нова економска политика, политика улагања у домаће производне капацитете како би се економски и привредно опоравила и како грађани који живе на једној од најплоднијих земљи у Европи не би плаћали прехрамбене и друге производе по највишим ценама.

И на крају да цитирамо директора информативне службе Српског покрета Двери, Миодрага Прековића:

„Само за Национални стадион и пренос утакмица Премијер лиге ова власт даје преко милијарду евра! Замислите колико би српска привреда и пољопривреда  напредовали да је овај новац уложен тамо, што је предлог Двери!“

____________________________________________________