Ko je odbio ruku pomirenja?

Uz oštre osude napada na srpsku delegaciju u Potočarima, u Sarajevu se čuju komentari koji za nove podele krive isključivo srpsku vlast i izostanak katarze u srpskom društvu. Ko je pružio, a ko odbio ruku pomirenja?

Incident sa Vučićem bacio u senku sećanje na nevine žrtve

Ne treba ići daleko pa videti šta je glavni utisak  komemoracije u Srebrenici. Samo komentari čitalaca DW (koji nisu objavljeni) govore o zatrovanoj atmosferi. Dok jedni seire jer su kamenice i flaše bačene na Aleksandra Vučića navodno dokaz da su muslimani „neljudi“, drugi kažu da je Vučić „još i fino prošao“. Svetski mediji su reagovali novinarski, ali to u ovom slučaju podrazumeva da se u prvom redu piše o kamenovanju srpske delegacije, a tek u drugom o protokolarnoj komemoraciji. Šta je, dakle, ostalo iza 11. jula 2015. godine?

– Opet smo videli da je na Balkanu dovoljno da se desi sitnica pa da se čaša prelije i da Evropa mora posvetiti više pažnje Balkanu, bilo da se radi o BiH, Makedoniji ili Srbiji – rekao je za DW visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. On kaže da napad na Vučićevu delegaciju ne sme da ostavi trajne posledice u odnosima Srba i Bošnjaka već da se može shvatiti kao podsticaj da se suštinski „a ne samo formalno“ radi na poboljšanju odnosa.

– Razgovarao sam sa mnogim muslimanima, kojima je žao zbog incidenta. Oni žale zbog toga i stide se. To je dobar znak jer oni sutra moraju ovde da žive sa Srbima – dodao je Incko.

„Vučiću malo ko veruje“

U prvim reakcijama se incident u Potočarima tumači kao ozbiljan bezbednosni propust policije u BiH. To potvrđuje i Zijah Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane. On se, međutim, pita zašto je Vučić uprkos negativnoj bezbednosnoj proceni uopšte išao u Potočare. Bećirović podseća na sagu oko izručenja Nasera Orića i blokadu britanske rezolucije o Srebrenici, kao i to da Vučić genocid nije nazvao svojim imenom „na šta su ga obavezale presude barem dva međunarodna suda“.

– Umesto priznanja da je genocid počinjen, Vučić je u Srebrenicu došao zbog sopstvene promocije. Od njega se očekivalo da klekne pred žrtvama i iz Srebrenice pošalje istorijsku poruku, kao što je 1970. godine bivši nemački kancelar Vili Brant poslao poruku Jevrejima i celom svetu. No, Brant je bio aktivni učesnik borbe protiv nacizma, dok je Vučić nešto sasvim drugo – kaže Bećirović za DW.

Klikni na sliku za pregled

U Sarajevu preovlađuje stav da srpsko društvo najpre mora da prođe katarzu i da je odgovornost za tenzije isključivo sa istočne strane Drine. Generalni sekretar Internacionalnog univerziteta u Sarajevu Emir Hadžikadunić za DW kaže da se još čeka Vučićeva „iskrena ponuda za dijalog“. Vučić je, smatra naš sagovornik, propustio da prihvati pruženu ruku kada je insistirao na blokadi britanske rezolucije o Srebrenici.

– Šta se u međuvremenu desilo pa da se Aleksandru Vučiću samo par sedmica nakon srdačne i uspešne bilateralne posete Sarajevu dese zvižduci u Potočarima, da ne spominjemo radikalnu grupu nesretnika koja ga je ispratila i kamenicama? Bojim se da Vučiću malo ko veruje s ove strane dijaloga – kaže Hadžikadunić.

Kome trebaju mirotvorci?

Urednik beogradskog portala Kolumnista Aleksandar Bečić za DW navodi da je u ovom trenutku „najvažnije biti hladne glave, koliko god je to moguće“.

– I uz to, pokušati dati odgovor na pitanje zašto je bilo potrebno nekome da nas miri 20 godina posle završetka rata u BiH? Zar međunarodna zajednica to nije uradila onog dana kada je preuzela kormilo na Balkanu? Zbog čega, recimo, rezolucija o Srebrenici nije nakon presuda 2005. I 2007. da je masakr u Srebrenici bio genocid? Ni 2005. ni 2007. godine u Srbiji nije bilo glasnih negodovanja zbog takvih presuda. A sada, kada su narodi počeli da normalno sarađuju i da se posećuju, da zajedno idu ka Evropskoj uniji (EU), sada iz vedra neba – potreba da nas neko miri?

Naš sagovornik podseća na „volšebno hapšenje“ Ramuša Haradinaja u Sloveniji – iako je u toj istoj Sloveniji bio dvadesetak puta – i Nasera Orića u Švajcarskoj. – Pa prepucavanje na liniji Sarajevo – Beograd? Pa uz celu dramu i veto Rusije, iako se srpski narod ne pominje u tekstu britanske rezolucije? Potom rezolucije u Evropskom parlamentu i Kongresu Sjedinjenih država koje su prećutane u srpskoj štampi? I na kraju – kamenovanje u Srebrenici?

Bečić dodaje: Ne želim da verujem da bilo kome normalnom odgovara da se opet zavade Srbi, Bošnjaci i Hrvati, krenite kojim god hoćete redom. Zato i kažem da i Beograd i Sarajevo moraju sada promišljati i vagati svaku reč. Treba spustiti loptu. I ne pristati na igre u kojima smo već jednom previše krvavo bili izmanipulisani.

Izvor: DW

_______________________________________________________________________