Loše upravljanje krizom oko svinjske kuge – krah svinjarstva i još jedno ubrzanje rasta cena hrane

Afrička kuga svinja (AKS) je ponovo iznenadila vlast u Srbiji iako je prvi slučaj registrovan pre tri godine u Mladenovcu i od tada se ne sprovode odgovarajuće i propisane mere kojima bi se zaustavilo širenje ove zarazne bolesti.

Bolest se sada širi po sve većem broju upravnih okruga. Uprava za veterinu je nespremna, donosi mere bez procene rizika i pravog odgovora na krizu.

Ne sprovodi se kontrola prometa niti se zabranjuje premeštaje životinja. Virus beži, veterinarska služba se ponaša haotično i sprovodi ad hoc mere. Sadašnjim pristupom juri se virus umesto da se spreči njegovo širenja. Kasni se sa sprovođenjem neophodnih mera, a vanredne se ne primenjuju iako su po svemu neophodne.

U zaraženim područjima se zakopavaju leševi svinja i to bez odgovarajuće provere da li je to u zoni vodotokova  (slučaj u Zaječaru) ili je u oblasti visokog nivoa podzemnih voda (slučaj u selu Jabuka kod Pančeva). Ne kontroliše se pranje i dezinfekcija vozila kafilerija koja mogu da šire virus.

Porazni su primeri kao onaj u Kragujevcu gde se AKS pojavila na ekonomija doma za stara i nemoćna lica, a ta ekonmija je  kupila svinje od gazdinstva sa formalno urednom dokumentacijom izdatom od strane veterinarske stanice. Naknadno je ustanovljeno da to gazdinstvo ne postoji.

U zaraženim područjima ima slučajeva da se obeležavaju neobeležene svinje umesto da se eutanaziraju jer su nepoznatog porekla i zdrastvenog statusa. Šalju se veterinari iz drugih opština u zaražena područja pa je tako AKS iz Jabuke preneta na opštinu Palilula.

Postavlja se pitanje ko je odgovoran zašto se krizom ne upravlja na stručan način. Da li je napravljen nacionalni krizni plan za AKS i da li je formiran i stavljen u operativni rad krizni štab?   Srbija ima 12 veterinarskih instituta, dva naučna i deset specijalističkih po epizootiološkim područjima.

Da li su ti stručni kadrovi stavljeni u funkciju, sluša li vlast struku, da li su ljudi od struke upozorili vlast?  Da li su na vreme obavešteni Uprava carina i MUP radi pojačane kontrole ilegalnog unosa i prometa mesa i proizvoda od mesa. Da li su se prikrivale informacije? Koje mere su uopšte na snazi?

Te mere su morale da podrazumevaju kontrolu prometa svinja u zaraženim i ugroženim područjima, rad sa lovačkim udruženjima i depopulacija divljih svinja uz odgovarajuće biosigurnosne mere, prvenstveno odstrel ženki, rad sa veterinarima, sprečavanje pašnog držanja svinja.

Posledice po proizvodnju svinja i industriju mesa su katastrofalne. Srbija je već u teškoj situaciji jer je zbog loše agrarne politike i nesprovođenja mera unapređenja stočarstva broj svinja pao na malo više od 2 milona. I pre problema sa AKS Srbija je uvozila oko 40% svinjskog mesa. Sve se to već odrazilo na cenu.

Neodgovarajuće upravljanjanje krizom oko AKS dovodi u pitanje sam opstanak sopstvene proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji. Mlečno govedarstvo u Srbiji već je uništeno prethodnih godina – uvozimo mleko.

Sada se isto dešava sa svinjarstvom. Porazni su rezultati vladavine SNS – uništeno stočarstvo i poljoprivreda generalno sa svim pratećim delatnostima. Srbija izvozi kukuruz i stočnu hranu, a uvoziće meso sumnjivog kvaliteta i porekla sa cenama koje diktira uvoznički lobi.

Nije slučajno da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi po rastu cena hrane. Tu cenu plaćaju građani. Ako se bude isplaćivala naknada štete za eutanazirane i uginule životinje, a trebalo bi, i to će platiti svi građani Srbije, iako je to posledica nestručnog rada i neodgovornog ponašanja aktuelne vlasti.

Političku cenu mora da plati upravo ta vlast koja je Srbiju dovela u ovakvu situaciju.

______________________________________________________