Manjak kontrole, više prostora za malverzacije u srpskom parlamentu

Pored plata i dodatka na platu, poslanici oduvek imaju pravo i na određene beneficije. Pre 14 godina Narodna skupština je usvojila novi set pravila kako bi uštedela novac koji građani odvajaju za ove povlastice, ali i smanjila manipulacije i zloupotrebe.

Međutim, analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da niko ne kontroliše da li poslanici zaista žive u stanovima za čiji najam su dobili novac, da li su pare za gorivo potrošili da dođu svojim kolima na sednice, što otvara put zloupotrebama.

Za početak skupštinski Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja propisuje proceduru kojom poslanici ostvaruju ove beneficije, kao i visinu nadoknade. Tako poslanici sa lokala potpisuju jedan dokument na početku mandata, nakon čega automatski godinama dobijaju naknadu za gorivo za dolazak na sednice privatnim automobilom. Ukoliko umesto putovanja odluče da budu u Beogradu, mogu da dobiju novac za smeštaj, a kao dokaz prilažu ugovor sa stanodavcem ili račun iz hotela. Oni koji iznajme stan dobijaju i novac za odvojeni život od porodice (40% prosečne plate).

CINS baza troškova pokazuje da su od početka 2016. do ove godine ove povlastice koristila 283 poslanika, a iz budžeta je izdvojeno 299 miliona dinara.

U tom periodu je samo za gorivo poslanicima isplaćeno 289,6 miliona dinara. Prema važećim procedurama, poslanici nisu ni na koji način dokazivali da su kupili gorivo. Prema rečima bivšeg narodnog poslanika i zamenika predsednika Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Milana Lapčevića, problem i jeste u samoj proceduri. Kako kaže, nadležni Odbor bi trebalo da poveća kontrolu:

„Ako dolazite sopstvenim prevozom na posao, nikakav problem nije, ali to dokumentujte putarinom, dokumentujte računima za gorivo, svojim prisustvom i tako dalje. Ovako, labavo gledanje, u smislu samo da li ste se pojavili, a da niste dokumentovali da ste došli autom je naravno podložno manipulacijama“, objašnjava Lapčević.

Istraživanje CINS-a pokazalo je da su ove povlastice koristili čak i poslanici koji imaju stanove u Beogradu.

Za vreme zasedanja parlamenta poslanik ima pravo i da spava u hotelu sa četiri zvezdice ili da iznajmljuje stan u prestonici. Za to je potrebno da skupštinskoj službi za finansije odnese račun iz hotela u kojem je prenoćio, odnosno ugovor sa stanodavcem. Od 2016. do kraja 2019. ove beneficije je koristilo šest poslanika, što je budžet koštalo 6,3 miliona dinara.

Lapčević objašnjava da u službi samo proveravaju da li je račun validan i na osnovu toga isplaćuju novac. Drugim rečima, ne proverava se da li je poslanik zaista koristio tu uslugu. Uz pokrivene troškove najma stana (do 35.000 dinara mesečno), Skupština je za petoro poslanika isplatila i naknadu za odvojen život u iznosu od skoro tri miliona dinara.

Rešenje u nezavisnom kontrolnom telu

Jedan od onih koji su se opredelili za iznajmljivanje stana je Boško Obradović, tada šef poslaničke grupe Dveri. Obradović rešenje za manjak kontrole vidi u formiranju posebnog tela koje bi kontrolisalo poslanike:

„Mislim da bi, pored Administrativnog odbora, Narodna skupština trebalo da formira još jedno radno telo koje bi se bavilo samo kontrolom trošenja sredstava iz skupštinskog budžeta kao neka vrsta nadzornog odbora koji bi imao i potpuna ovlašćenja u tom pravcu“.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević smatra da se poslaničke povlastice jako teško kontrolišu. Međutim, veća transparentnost i javno objavljivanje ko je od p oslanika koristio koje naknade smanjila bi mogućnost da poslanici zloupotrebljavaju date beneficije.

On kaže i da su posebna nadstranačka tela koja kontrolišu kako poslanici koriste beneficije postala praksa u svetu. Dobar primer za to je, prema Spasojevićevim rečima, Velika Britanija.

Redakcija The Daily Telegraph je 2009. godine objavila niz pronevera poslanika britanskog parlamenta. Novinari su otkrili da su pojedini poslanici koristili pare od beneficija za renoviranje stanova i kupovinu luksuznog nameštaja.

„Znam da su dva ili tri poslanika završila u zatvoru“, objašnjava Spasojević. „Onda su oni napravilo to neko telo u Parlamentu koje (ih) zapravo kontroliše i koje javno objavljuje podatke.“

Pored toga njihovi poslanici imaju detaljna uputstva kako mogu da troše taj novac.

Ideja o strožoj kontroli se ne dopada narodnom poslaniku vladajuće stranke (SNS) Bratimiru Vasiljeviću, koji smatra da poslanici imaju niske plate pa bi zbog veće kontrole mogli da odustanu od poslaničke funkcije.

„Ne znam koliko bi mogla da da rezultata (kontrola, prim. nov) da vi ulazite u privatni život sad svakog pojedinca, svakog poslanika. Sad vi da ga kotrolišete da li je kući ili nije, da li je na adresi stanovanja ili nije, svako od nas ima i neke privatne obaveze i privatni život. (…) Mislim da bi to bilo premnogo i da bi se mnogi zapitali da li ekonomski može da opravda to da neko prihvata tu obavezu. To su velike obaveze i velika odgovornost“, rekao je Vasiljević za CINS.

„Kada bi svaki poslanik u Srbiji imao platu od bar 2.000 evra, onda bi mogao da se kontroliše svaki pokret“, objašnjava ovaj poslanik.

Pravnik i bivši državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić misli da se problem ne rešava jer je to u interesu partija. On smatra da se poslanici iz „zaraćenih“ partija međusobno štite te da novac koji uzimaju koriste za finansiranje stranaka, pogotovo u manjim partijama.

„Oni to uzimaju za stranku i izgleda da to rade svi oni i to je jedan od načina finansiranja stranke. Inače bi ovi drugi tražili da se to ispita, da se formira skupštinski odbor“, ističe Nikolić.

CINS, Stefan Marković